Zemljotres koji je u ponedeljak pogodio Tursku i Siriju, ostavio je za sobom haos, smrt i pustoš. Ali međunarodni napori za pružanje pomoći su osujećeni kontrolnim punktovima. U južnoj Turskoj, hiljade spasilaca sa teškom opremom za dizanje ruševina, bolničari i psi tragači zakrčili su ulice i još uvek rade na pronalaženju preživelih. U ovom delu severozapadne Sirije koju drži opozicija, ništa od ovoga se ne dešava. Ekipa BBC-ja donosi reportažu sa lica mesta, prenosi Nova.rs.
Među maslinjacima u selu Bsanija, u sirijskoj provinciji Idlib, uglavnom vlada tišina.Kuće u ovom pograničnom području su novosagrađene. Sada ih je više od 100 uništeno, pretvorilo se u sablasnu belu prašinu koja se širi po obradivim površinama. .
Zemljotres je progutao Abu Alin dom i odneo živote dvoje njegove dece.
„Tamo je spavaća soba, to je moja kuća“, kaže on, pokazujući na gomilu ruševina. „Moja žena, ćerka i ja smo spavali ovde – Vala, petnaestogodišnja devojčica, bila je na ivici sobe prema balkonu. Buldožer je uspeo da je pronađe, pa sam je uzeo i zakopao“.
U mraku, on i njegova žena držali su se za masline dok su naknadni potresi ljuljali padinu.
Sirijske snage civilne odbrane – poznate i kao Beli šlemovi – koje deluju u oblastima pod kontrolom opozicije, uradile su šta su mogle sa pijucima i pajserima. Spasioci, koji dobijaju sredstva od britanske vlade, nemaju savremenu opremu za spasavanje.
Abu Ala se slomio kada opisuje potragu za svojim nestalim 13-godišnjim sinom Ala’om. „Kopali smo do uveče sutradan. Neka Bog da snage tim ljudima. Prošli su pakao da mog dečaka iskopaju.“
Dečaka je sahranio pored sestre. Duboko religiozan čovek, sada je utučen.
„Šta ću da radim?“ on pita. „Nema šatora, nema pomoći, ništa. Do sada nismo dobili ništa osim Božje milosti. A ja sam tu ostavljen da lutam ulicama.“
Ismail al Abdulah, pripadnik Belih šlemova, umoran je od napora i, kako on opisuje, svetskog zanemarivanja sirijskog naroda. On kaže da međunarodna zajednica ima krv na rukama.
„Prestali smo da tražimo preživele nakon što je prošlo više od 120 sati“, kaže on. „Dali smo sve od sebe da spasemo naše ljude, ali nismo uspeli. Niko nas nije slušao“.
„Od prvog sata smo pozvali hitnu akciju, hitnu pomoć. Niko nije reagovao. Samo su govorili ‘Mi smo uz vas’, ništa drugo. Rekli smo, potrebna nam je oprema. Niko nije odgovarao“, dodao je.
Osim nekoliko španskih lekara, nijedan međunarodni tim pomoći nije stigao u ovaj deo Sirije. To je enklava otpora vladavine Bašara el Asada. Pod turskom zaštitom, kontroliše ga Haiat Tahrir al-Sham (HTS), islamistička grupa koja je nekada bila povezana sa Al Kaidom. Grupa je prekinula te veze, ali skoro sve vlade nemaju veze sa njima.
Međunarodna pomoć koja stiže u ovaj deo Sirije je sićušna. Mnoge žrtve zemljotresa prebačene su u bolnicu Bab al-Hava, koju podržava Sirijsko-američko medicinsko društvo. Lečili su 350 pacijenata odmah nakon toga, kaže generalni hirurg dr Faruk al Omar, sve samo jednim ultrazvukom.
Kada ga pitam za međunarodnu pomoć, odmahuje glavom i smeje se, navodi reporter BBC-ja.
„Ne možemo više o ovoj temi. Mnogo smo o tome pričali. I ništa se nije desilo. Čak i u normalnoj situaciji nemamo dovoljno medicinskog osoblja. A zamislite samo kako je u ovoj katastrofi posle zemljotresa“, kaže on.
Sirijski narod je mnogo puta bio napušten, i recite mi da je naviknut na zanemarivanje. Ali i dalje postoji ljutnja što više pomoći ne dolazi, navodi reporter BBC-ja.
(Kurir.rs/Nova.rs)
NE PROPUSTITE
