Jednom dečaku (14) iz Indije doktori su uklonili ogromnu izraslinu iz mozga nakon što je zaražen jednom vrstom pantljičare.
Tinejdžer je prethodno zatražio medicinsku pomoć jer je mesec dana povraćao i imao glavobolje. Lekari su mu na kraju dijagnostikovali težak oblik cistične ehinokokoze - zarazne bolesti koju izazivaju pljosnati crvi.
To se karakteriše razvojem jedne ili više cista abnormalnog karaktera koje sadrže tečnost. Najčešće se formiraju u jetri i plućima, ali i u kostima, bubrezima, slezini, mišićima i ređe centralnom nervnom sistemu.
- Jednom kad se proguta većina larvi ostaje zarobljena u jetri ili plućima - rekao je doktor Sumit Takar za Njuzvik.
Neke od larvi pantljičare uđu u cirkulaciju krvi i završe na neuobičajenim mestima kao što je mozak. Tamo izazivaju stvaranje pojedinačnih ili višestrukih cista koje se polako povećavaju.
- Кad bolest zahvati mozak na ovaj način opisuje se kao cerebralna cistična ehinokokoza. Ovo stanje je veoma retko. Mozak je zahvaćen u manje od dva procenta slučajeva infekcije pantljičarima, a češće se viđa kod dece i mladih odraslih - rekao je Takar.
UZNEMIRUJUĆI SNIMAK VAĐENJA CISTE MOŽETE POGLEDATI OVDE
Simptomi se razvijaju tek kako se cista povećava i izaziva pritisak na okolni mozak. Pantljičara može biti prisutna u telu pacijenta mnogo godina pre nego što ciste porastu do te mere da izazovu primetne simptome.
- Ako cista pukne spontano ili tokom operacije tečnost ciste može da pobegne što rezultira alergijskom reakcijom kojoj bi pacijent mogao da podlegne - dodao je Takar.
Cistična ehinokokoza se javlja širom sveta i nalazi se na svim kontinentima osim na Antarktiku. Infekcije se najčešće javljaju u ruralnim sredinama gde se kolju starije životinje.
- Psi ili stoka su uobičajene žrtve ove zaraze. Ljudi dobijaju infekciju slučajno progutajući jaja larve. Mogu da obole i ako dolaze u bliski kontakt sa zaraženim psima ili stokom ili konzumirajući vodu ili povrće kontaminirano izlučevinama zaraženih životinja - rekao je Takar.
Mladić iz Indije verovatno se zarazio pantljičarom putem kontakta sa zaraženom stokom ili psećim izmetom, a infekcija je rezultirala formiranjem jedne velike ciste ispunjene tečnošću u njegovom mozgu.
- Ciste poput ovih imaju tanak zid i sadrže mlečnu tečnost sa visokim sadržajem proteina i lipida. Unutrašnji sloj ciste stvara manje ciste. Najudaljeniji sloj zida nastaje kao rezultat reakcije moždanih ćelija koje okružuju cistu - rekao je Takar koji je sa kolegama izvršio kraniotomiju kako bi uspešno uklonoi cistu.
Кraniotomija je hirurško otvaranje lobanje koji uključuje rezanje male rupe kako bi se otkrio mozak ispod.
- Tokom operacije važno je pažljivo odlepiti cistu sa mozga bez njenog pucanja. Prolivanje tečnosti iz ciste može dovesti do širenja ili ponovnog pojave bolesti, a ponekad i do reakcije opasne po život - rekao je Takar.
Simptomi pacijenta su potpuno nestali ubrzo nakon operacije. Vratio se u školu i nastavio sa normalnim aktivnostima u roku od dve nedelje nakon što je otpušten iz bolnice.
Studija slučaja je objavljena u Medicinskom žurnalu Nove Engleske.
Više od milion ljudi može biti pogođeno ehinokokozom u bilo kom trenutku širom sveta, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije, a mnogi od ovih pojedinaca će doživeti teške kliničke sindrome koji mogu biti opasni po život ako se ne leče.
(Kurirr.s/Njuzvik)
NE PROPUSTITE
