Evropa se odavno ujedinila, u međuvremenu i proširila, ali razlike su očiglednem a evroskepticizam sve izraženiji.
Jedna stara mapa podele Evrope, prema kulturno-prostorim kriterijumima koju je izradio nemački akademski komitet opet je "oživela" na Tviteru gde je pokrenuta diskusija o njoj. Prema mapi, zamišljene regionalne granice presecaju teritoriju nekoliko evropskih država, uključujući i Srbiju.
."Veliku mapu podele Evrope prema kulturno-prostorim kriterijumima" podelio je na Tviteru luksemburški politikolog Florijan Biber uz komentar da ceni "nemačku preciznost", ali da je ideja da se mogu povući jasne granice između kulturnih prostora "apsurdna i problematična".
Predložena je podela kontinenta na Zapadnu, Severnu, Južnu, Centralnu, Jugoistočnu i Istočnu Evropu, s tim što bi se teritorija nekoliko zemalja prostirala na više regija.
Tako bi, prema mapi, severni deo Srbije, odnosno veći deo Vojvodine, pripadao Centralnoj Evropi, a ostatak Jugoistočnoj. Najveći deo Ukrajine bi pripadao Istočnoj Evropi, dok bi krajnji zapad bio u Centralnoj.
Imaginarna granica između Centralne i Južne Evrope bi prolazila preko središnjeg dela Rumunije i praktično bi "presekla" zemlju na pola. Francuska bi bila "raparčana" na čak tri dela - najveći deo bi bio u Zapadnoj Evropi, južna obala bi bila u Južnoj, a pokrajina Alzas na kranjem istoku bi bila u Centralnom delu.
Autor mape je Stalni komitet za geografska imena (StAGN), telo koje se bavi standardizacijom geografskih imena na nemačkom jeziku. To je nezavisni akademski komitet bez suverenih funkcija, a u njemu su naučnici iz Nemačke, Austrije, Švajcarske i iz drugih zemalja nemačkog govornog područja.
Podela je inspirisana radom austrijskog istraživača Pitera Džordana, koji je želeo da napravi model kulturnih prostora koji "isključuje nacionalne i političke faktore".
Кoncept Centralne Evrope je polazna tačka jer se o njemu "raspravlja u debati o okončanju globalnih i političkih antagonizama sa posebnim uticajem na Evropu".
Za sužavanje koncepta Centralne Evrope Džordan je koristio osam kriterijuma: istorijski uticaj koje su ostavile nemačka i jevrejska kultura, sukcesija protestantizma i katolicizma dok pravoslavlje i islam igraju samo sporednu ulogu, rani razvoj urbanog sistema i srednje klase u odnosu na Istočnu Evropu, rano postojanje slobodne klase seljaka, tradicija lokalne i regionalne samouprave, kulturna raznolikost unutar država, politička i ekonomska težnja ka kontinentalizmu i, na kraju, kasna industrijalizacija u poređenju sa Zapadnom Evropom, ali rana u poređenju sa Istočnom.
(Kurir.rs / Blic)
NE PROPUSTITE
