BORBENO VOZILO STRAJKER U UKRAJNI: Kako su neki u iskrcavanju u Koreji iz 2018. videli Nemačku i oružje za pobedu nad ruskim T-90M

Vest koja se pronela nekim medijima da je u nemačkoj luci Bremerhafen iskrcana borbena vozila točkaši Strajker, koje su SAD donirale ukrajinskoj vojsci nije tačna. Naime, radi se o snimku iskrcavanja borbenog vozila točkaša Strajker u Južnoj Koreji iz 2018. godine.

Elelm, srpskim medijima iako ti borbeni točkaši nisu ni ispručeni počela je da kruži priča o "čudesnim strajkerima" i tezama kako će ukrajinska vojska napraviti svoju Strajker brigadu, koja bi trebala čuda da čini. Neki analitičari NATO provinijencije su predviđali da će oni biti smrt za ruske tenkove T-72 i T-90M u poljima Ukrajine. U svakom slučaju primamljiva priča i lepa, da Strajkeri nisu bili i ostali oklopni autobus koji treba da preveze vojnike od tačke A do tačke B pod uslovom da suprotna strana nema protivoklopne rakete, ali ne Kornet, Metis, Vihr, Fagot, nego familiju ručnih raketnih bacača RPG. Pametnom dovoljno.

Da dodamo i da je vojna intervencija u Iraku 2003-2012 upravo sahranila ovo vozilo i konačno 2008. uništilo mit o čudesnim točkašima. Zapravo Izraelci su sa svojim sistemom aktivne zaštite spasli od sloma ovo vozilo, da ne završi na deponiji, a Zapad naučio tek sa ruskom vojnom invazijom da vreme tenkova još nije odzvonilo, ni da točkaš ne može da zameni tenk, kao i da Strajker brigada nije oklopna nego čista po američkim kriterijumima mehanizovana pešadija i modularna formacija koja nema pandam u evropskim vojskama.

Nastanak Strajker brigade

Osnova za ovu vojnu formaciju nastala je u aprilu 1999. godine na aerodromu Rinas u Albaniji kada je u cilju pripreme za kopenu agresiju na SRJ i ispomoć teroristima OVK na severu Albanije američka vojska uputila operativnu grupu Jastreb. Tadašnji komandnat američkih snaga u Evropi Vesli Klark u Albaniju je poslao borbene helikoptere AH-64 Apač, borbena vozila pešadije Bredli A2 i višecevne lansere raketa MLRS M-270. Naravno sve je ostalo zaglavljeno u blatu Rinasa, a najviše je pobesnela tadašnja državna sekretarka SAD Madlen Olbrajt zašto se ta tehnika ne šalje na granicu sa Jugoslavijom i upotrebi protiv tadašnje VJ. Loši putevi, slaba infastruktura i blato su zapravo sahranili operativnu grupu Jastreb. To je bio dovoljan povod za tadašnjeg načelnika kopnene vojske SAD generala Erika Šinsekija da krene u razvoj lakih i mobilnih snaga. Koncept je nazvao "Force 21" novih snaga koje će u roku od 24 časa biti prebačena transportnom avijacijom u bilo koji deo sveta.

Naravno, mudri Amerikanci su prećutali glavnu stvar, a to je da se novoforimrane Strajker brigade odnose na pešadijske jednice, koje su iz klasičnih prelazile u mehanizovnu pešadiju, dok sa oklopnim jednicama i mehanizovanim i nisu imali nikakvu vezu. Kasnije posle Iraka rađene su neke bezuspešne integracije, pa su oklopne jednice američke vojske unutar same sebe gradile modularne formacije.

Kanadsko iskustvo

Prvi koji su naseli na čudesne Strajkere bili su Kanađani, koji 2002. počinju transformaciju kopnenih snaga da bi pripremili vojsku za koncept globalnih vojnih intervencija. Svih 114 tenkova Leopard 1C (C- od Canada) povučeno je iz operativne upotrebe. Da bi zamenili tenkovi kanađani su uzeli 66 komada MGS (Mobile gun sistem) top kalibra 105 mmna šasiji Strajkera, koji nije jurišno sredstvo kao tenk već sredstvo za podršku pešadije za uništavanje vatrenih tačaka, mitraljeskih gnezda i narikada. Naravno Amerikanci su kanađanima, kao i evropljanima kasnije prećutali da SAD za složenije zadatke imaju tenkove Abrams i borbena vozila pešadije Bredli.

Kanada je u Ukrajinu poslala 39 svojih kopija Strajkera koje proizvodi kompanija General Dinamics, a koji su stigli u Ukrajinu krajem decembra 2022. Inače vozila su bila namenjena za kanadske oružane snage, ali je pošljka po nalogu kanadskog prmijera Džastina Trudoa preusmerena bila pravo u Ukrajinu.

Virus "Strajker" ubrzo je stigao preko Kanade i u Evropu, a najviše virus je pogodio Sloveniju koja već ukupno 17 godina formira srednuu bataljonsku borbenu grupu sa točkašima 8x8, ali ne sa Strajekrima nego .. ni oni sami više nemaju pojam sa čim od Patria-Svarun 8x8 do Boxera i na kraju do Oskhos 4x4.

Makedonsko iskustvo za Ukrajinu

Severna Makedonija je prva zemlja u Evropi koja je od američke administracije u martu 2021. dobila zeleno svetlo za nabavku 54 oklopno- brobena vozila točkaša Strajker i to u tri verzije M1126 (ICV) za prevoz pešadije, komandno vozilo M1130 (CV) i vozilo minobacačka verzija M1129.

Pretpostavka je da će slično biti i sa Ukrajinom, mada ne treba isključiti opciju da Ukrajinci za razliku od Makedonaca dobio i MGS vozila.

Inače priča o Strajkerima u Ukrajini krenula je 9. januara 2023. kada je Politiko objavio informaciju da Sjedinjene Države planiraju da Ukrajinu snabdeju borbenim vozilima točkašima. To je kasnije bilo i potvrđeno.

Vest o isporuci Strajkera kako piše Politiko usledila je posle odluke Bajdenove administracije da Ukrajini ispruči 50 borbenih vozila pešadije Bredli koji ima top kalibra 25 mm i protivoklopne rakete. Kako piše Politiko Strajkeri bi mogli biti deo sledećeg paketa isporuke, saopštio je tada neimenovani zvaničnik Pentagona. Strajkeri bi bili jedno od pojačanja za brzi rastući arsenal Kijeva i pomogli bi da se potreba Kijeva za oklopom sasvim zadovolji, pošto raste zabrinutost da Rusija planira drugu mobilizaciju za veliku ofanzivu koja se očekuje u narednim nedeljama.

Naravno od toga su prošla dva meseca, gde su Bredliji stigli, ali ne i Strajkeri. Ali fals fleg operacija je učinila svoje kada je neko pustio snimak dolaska Strajker brigade u Južnu Koreju kao dolazak u Nemačku. Boroda sa Strajkerima još nema, ali su neki to brižljivo montirali da je izgledalo realno. Međutim nije.

"Zašto Ukrajini trebaju točkaši, a ne guseničari je prosto za razumevanje. Po takvom tlu u Ukrajini i sa tako velikim prostranstvom je potrebna velika pokretljivost, sposbnost da se trupe prebacuju s jedne tačke na drugu. Zbog toga su točkaški oklopni transporteri mnogo bolji i zato sam uvek tvrdio da Amerikanci trebaju da pošalju Strajkere, koje su pravili za vreme kampanja u Avganistanu i Iraku i na njih kačili topove kalibra 105 mm ili da stignu finske, poljske ili hrvatske Patrije. Sada uopšte ako gledamo iz ukrajinske perspektive nije vreme za taktiziranje njihovih zapadnih saveznika, već za pomoć, ne zaradi pomoći nego pomoći radi sprečavanja daljeg ruskog prodora prema Kijevu i Dnjepropetrovsku. Što sa ruske tačke gledišta trebaju da budu primarni vojni ciljevi posle slamanja ukrajinskih trupa na Donbasu. Bredli sigurno ne mogu da zaustave ruske snage. Oni su jako slabo oklopljeni. Malo bolji su od BVP M-80. Ni u jednom vojnom sukobu se nisu pokazali kao pouzdani, dok pojava oklopnih transportera točkaša može da bude prava pomoć za Ukrajince i nešto što bi hrvatski premijer Andrej Plenković trebao da razume i da pokloni hrvatske Patrije Ukrajini", kaže vojni komentator Boško Jovanović.

Oklopno vozilo Strajker

Iako je još početkom 1990 tih prošlog veka bila vrlo sumnjiva prema oklopnim vozilima na točkovima, američka kopnena vojska je na temelju iskustava iz savremenih ratova u Iraku, Afganistanu i naročito Somaliji, pažljivo proučavala upotrebu točkaša LAV-25 vozila u sastavu marinaca, 1999. pokrenula transformacijski projekt nazvan Interim Armored Vehicle (IAV).

IAV je zapravo bio podproces velikog pretvaranja američkih kopnenih jedinica iz teških i strateški slabo pokretljivih u lake i kompaktne snage velike strateške pokretljivosti sposobne za brzo prebacivanje na bilo koji deo Zemlje. Zbog toga je jedan od osnovnih zahteva za IAV bio mogućnost prevoženja osnovnim transportnim avionom C-130 Herkules. Taj se zahtev se morao ostvariti čak i na uštrb oklopne zaštite i vatrene moći vozila.

U novembru 2000. službeno je objavljeno da je pobednik konkursa za IAV Piranha III/LAV III, koji je kasnije nazvan Strajker.

Strajker je izrađen u nekoliko verzija:

1 Strajker M1126 transporter za prevoz pešadije naoružan borbenom stanicom Konsberg M151 u dve opcije sa mitraljezoom 12,7 ili automatskim bacačem granata Mk 19 kalibra 40 mm, od 2018. i sa kupolom sa topom kalibra 30 mm kopmanije Konigsberg.

2 Strajker M1127 izviđačka verzija 2+5 mitraljez broving M2 i oprema za izviđanje LRAS3 za veće daljine i oprema za detekciju, pozicioniranje i komunikaciju

3 Strajker MGS ( Mobile gun sistem) M1128 najveći i najteži u ovoj familiji. Naoružanje standardni USA top 105 mm M68A1E4 dometa 2 km. Spregnut mitraljez M2. Planirano uvođenje je bilo 2006 program kasni iako je isporučeno oko 50 komada nikad uveden u operativnu upotrebu

4 Strajker M1134 ATGM lovac na tenkove. Ugrađen anser za PO rakete TOW 2B dometa 3,7 km. Obrtni lanser pokriva zonu od 360 stepeni

5 Strajker M1133 medicinsko vozilo. Prevoz četiri ranjenika na nosilima ili 6 u sedećem položaju

6. Strajker M1135 za ABHO opremljen sa sistemom za dekontaminaciju DECON 3000 in M26 (JSTDS), radarskim sistemom AN/VRC-89 (SINCGARS) z GPS-om ter AN/VRC- 90 SINCGARS z GPS-om, protioklopnom zaštitom M40A1, prenosnim hemijskim detektorom LCD-3 in GID-3, gasnim detektorom MultiRAE.

7. M1132 Inžinjerijsko vozilo, namenjeno za uklanjanje barikada i aktiviranje minsko eksplozivnih sredstava

8. M1130 Komandno vozilo oprmljeno komunikacijskim uređajima, 4 različite radio stanice.

9.M1129 vozilo sa minobacačem Soltam 120 mm namenjeno za pružanje vatrene podrške pešadiji. Vozila na nivou bataljona takođe nose minobacač kalibra 81 mm, a na nivou čete i minobacač kalibra 60mm.

Kurir.rs/Andrej Mlakar