Viktor Čerdomirdin, je bio nebitna figura ruske politike, ali je imao velike ambicije jer je sebe video kao naslednika Borisa Jeljcina.
On je sve radio što mu Amerikanci kažu sa nadom da će da mu pomognu da nasledi Jeljcina.
Njegovo nasleđe, kao premijera Rusije je tužno, tad se desila privatizacija kakva je bila, ništa nije vaskrslo komunizam i komunističku partiju Rusije kao Vikotor Stepanovič Černomirdin, i ništa nije vratilo Ruse komunizmu kao on.
Što se tiče njegovog učešća u pregovorima 1999. za okončanje NATO agresije po mišljenju ljudi čiji identitete ne bih da otktrivam, oni tvrde da je i on tu slušao Amerikance a ne Jeljcina, da je on lično pripretio Miloševiću da će Rusija se pridruži bombardovanju 1999. ukoliko Milošeć ne povuče trupe sa Kosova.
Ja kada sam to pričao lično mom profesoru na MGIMO Kabaladzeu njemu je to bilo čuddno i smešno.
"A što su verovali Čeronomiridnu?", pitao me je Kabaladze
E tu je problem sa našim stručnjacima i bezbednjacima, jer mi imamo diletante u diplomatiji.
Diletantni u diplomatiji su trebali da dojave iz Moskve da Černomirdin ispunjava američke zahteve, da on radi za Amerikanace jer se nada njihovoj pomoći, a ne da su u Beogradu misli da se misli da Čeronmiridin radi po nalogu Jeljcina i da sve što priča Viktor Stepanovič ima korene i osnove u Jeljcinu. To je pogrešno, taj zaključak nas je jako dosta koštao.
Mi nemamo obrazovnu ustanovu koja školuju diplomate kao što Rusi imaju MGIMO pa imaju i Diplomatsku akademiju. MGIMO je uvek bio eltina škola. Svi ambasadori Rusije su diplomci MGIMO. Prvi ministar spoljnih poslova koji je završio MGIIMO je Lavrov. Kao što u SAD postoje škole gde se nude magistarske studije diplomatije i mnogo što - šta, što je vezano za diplomatsku službu. Kad se na diplomatsku dužnost šalje političar, on treba da ima iskustvo, poliglota, da bude poznat. Na primer amabasodor u Berlinu pre Drugogo svetkog rata je bio Ivo Andrić, ali mi ne smemo da se igramo diplomatijom kao što to obično radimo..
Viktor Černomirdin se pojavljuje u eri Putina kao ruski ambasador u Ukrajini od 2001-2009 godine. Pa sad izvucite zaključak o današnjim problemima.
Inače da razrešimo jednu zabludu u koju veruju neki koji crpe mudrost iz vizija pokojne Milje Vujanović, Černomirdin ne znači crna njuška. Crna njuška bi se reklo chornaya morda.
Biografija Viktora Černomirdina
Vikotor Stepanovič Černomirdin rođen je 9. aprila 1938 godine u Orenburškoj oblasti, deo Povološkog federalnog okruga, premunio je u Moskvi 3. novmbra 2010 godine. U ruskom društvu i politici ostao je upamćen kao osnivač i prvi predsednik energetske kompnaije gasprom, pre toga bio je deputat u vreme Vrhovnog sovjeta SSSR-a, zatim član Vrhovnog saveta RSFSR u periodi od 1985-1990, a u periodu od 1992-1998 bio je premijer Rusije. Inače taj period se smatra jednim od najtežih u novijoj istoriji Rusije, kada je nestao sa scene Svojetski Savez, a država ekonomski krahirala. Začetnik je bio stihijske privatizacije, liberalizacije po modelu neoliberalista. Pregurao je i Prvi čečenski rat, ali ga je sa vlasti odnela velika ekonomska kriza koja je zahvatila Rusiju 1998. godine.
Tadašnji ruski predsenik Boris Jeljcin angažovao ga je kao glavnog pregovarača u ratu NATO protiv SRJ i zajedno je sa finskim predsednikom Martijem Ahtisarijem doveo do potpisivanja Kumanvskog sporazuma i okončanja NATO agresije. Zbog toga je bio jedan od nominavanih za Nobelovu nagradu za mir.
Kurir.rs/Boško Jovanović/A.M.
NE PROPUSTITE
