Ugledni portal Politiko u najnovijoj analizi prenosi da se pojavljuju sve veće pukotine u odnosima između Ukrajine i Amerike, koja je glavni saveznik Kijeva od početka ruske invazije, 24. februara prošle godine.
U javnosti je do sada bilo malo navoda o razdoru između saveznika, ali portal posle razgovora sa deset zvaničnika iz administracije Džordža Buša, članova Kongresa SAD i eksperata navodi da je došlo do primetnog zahlađenja.
Ignorisanje Pentagona
Kao glavne tačke razdora na relaciji Kijev-Vašington navode se sabotaža gasovoda Severni tok, iscrpljujuća odbrana strateški nevažnog grada Bahmuta, na kojoj insistira ukrajinski predsednik Zelenski, i plan za povratka Krima, gde su ruske trupe ukopane skoro čitavu deceniju.
- Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je nezahvalan za podršku koju dobija od Vašingtona i njegovi ratni ciljevi su nerealni - rekao je jedan zvaničnik iz Bajdenove administracije, koji je želeo da ostane anoniman.
Ukrajinsko tvrdoglavo odbijanje da napusti opkoljeni grad Bahmut izazvalo je zabrinutost nekih zvaničnika Bajdenove administracije da Ukrajina "troši previše ljudstva i municije", što bi moglo da utiče na njenu sposobnost da pokrene kontraofanzivu protiv ruskih snaga na drugom pravcu, tvrdi Politiko i podseća:
- Svakako ne želim da odbacim ogroman trud koji su ukrajinski vojnici i vođ uložili u odbranu Bahmuta, ali mislim da taj grad ima više simboličnu nego stratešku i operativnu vrednost - rekao je nedavno ministar odbrane Lojd Ostin.
Jevgenij Prigožin najavio: Vagner kao ideološka vojska
Jevgenij Prigožin, šef ruske plaćeničke grupe Vagner, objavio je da ima ambicije da pretvori svoju privatnu jedinicu u "ideološku vojsku" koja će se boriti za pravdu u Rusiji.
- Posle zauzimanja Artemovska (Bahmuta), krenućemo iz početka. Konkretno, počećemo da regrutujemo nove ljude iz regija. Vagner se mora pretvoriti iz privatne, najbolje vojske na svetu, koja je sposobna da brani državu, u vojsku sa ideologijom. A ta ideologija je borba za pravdu - rekao je Prigožin.
Kijev je sve do sada ignorisao sugestije iz Pentagona. Druga tačka sporenja je stav Zelenskog prema američkoj vojnoj pomoći. Iako su SAD pomogle Ukrajini sa oružjem vrednim na desetine milijardi dolara iz fonda vrednog 113 milijardi dolara, Zelenski uporno zahteva još više.
- Sve je više gunđanja zbog stalnih zahteva i ponekad Zelenski uopšte ne pokazuje zahvalnost - tvrde dvojica zvaničnika iz Bele kuće.
Obećanje Zelenskog
Zvaničnici Bele kuće su zabrinuti i da će obećanje Zelenskog da će povratiti Krim, koji je posle referenduma 2014. pripojen Rusiji, samo dovesti do produženja rata i dovesti do dramatične eskalacije iz Moskve.
Politiko podseća i da je general Mark Mili, načelnik Združenog generalštaba SAD, u januaru još upozorio da bi napad na Krim bio vrlo težak, dok u Pentagonu smatraju da Ukrajina nema kapacitet da izvrši takvu operaciju.
U četiri oka u Kremlju: Sastali se Putin i Kadirov
Vladimir Putin, predsednik Rusije, sastao se sa čečenskim vođom Ramzanom Kadirovim. Glavna tema susreta bio je rat u Ukrajini. Kadirov je rekao Putinu da čečenski borci "uspešno služe u zoni posebne vojne operacije" i "ispunjavaju sve zapovesti do pobede".
Putin je zamolio Kadirova da se zahvali čečenskim vojnicima koji se bore u Ukrajini. Kadirov je prošle godine na prvu liniju fronta kod Marijupolja vodio trojicu svojih sinova, starosti od 14 do 16 godina.
Izveštaj Njujork tajmsa da su proukrajinske grupe odgovorne za sabotažu na gasovodu Severni tok, i to bez znanja Zelenskog, direktno je suprotstavljen poruci Amerike da neće tolerisati nasilje van ukrajinskih granica.
Bajden za sada i dalje ponavlja da je Ukrajina ta koja će odlučiti do kada će se boriti i kada će zatražiti mirovne pregovore, ali to neće još dugo biti održivo, zaključuje Politiko.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
