Više od 200 demonstranata privedeno je, pošto je policija ispalila suzavac i rasterivala okupljene na neredima koji su izbili u više francuskih gradova, pošto je u parlamentu izglasana nova penziona reforma koju je predložio francuski predsednik Emanuel Makron.
Reforma penzionog sektora koju su usvojila oba doma francuskog parlamenta predviđa podizanje starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine. Pored toga, trebalo bi da poveća broj godina potrebnih za uplatu u penzioni sistem, a minimalna penzija bi trebalo da se poveća na 1.200 evra.
Nakon potvrde u Senatu, francuska vlada je tada odlučila da samu reformu usvoji u četvrtak, neposredno pre zakazanog glasanja u Narodnoj skupštini, gde nije imala zagarantovanu većinu, što joj omogućava poseban ustavni instrument.
Inače glavna tvrdnja vlasti je da je to hitna reforma, bez koje će se penzioni sistem urušiti.
Taj potez naišao je na glasno negodovanje opozicionih političara, koji su, između ostalog, pevali francusku himnu tokom govora premijerke Elizabet Born u parlamentu. Prema prognozama, zbog te odluke se očekuje i izglasavanje nepoverenja Vladi.
Posle odobravanja reforme, kojoj se protive i sindikati, demonstranti su u četvrtak uveče počeli da se okupljaju na ulicama francuskih gradova. Protesti su prijavljeni u Marseju, Dižonu, Nantu, Renu, Ruanu, Grenoblu, Tuluzu i Nici.
U Parizu, demonstranti su se okupili na Place de la Concorde, gde je policija izbrojala oko 6.000.
Izbili su i neredi i sukobi sa policijom. Demonstranti su zapalili vatru na sredini trga i gađali policiju raznim predmetima. Policija je, između ostalog, upotrebila vodeni top i suzavac kako bi očistila trg. Privedeno je 219 osoba.
Sindikati predviđaju nastavak protivljenja reformama i još jedan dan masovnih štrajkova i protesta za sledeći četvrtak. Prema istraživanju javnog mnjenja kompanije Odoksa, 62 odsto Francuza smatra da protesti treba da se nastave, iako je zakon već usvojen.
Kako navodi Rojters, penziona reforma bi mogla da bude Pirova pobeda za Makrona, jer bi mogla da vrati krajnje desničarske populiste na vlast. „Ova reforma ima sve kvalitete da ojača podršku partijama krajnje desnice“, rekao je politički analitičar Bruno Palier. On je dodao da će reforma najviše pogoditi nižu srednju klasu, a to je upravo onaj društveni sloj koji se u sadašnjoj situaciji već oseća kao gubitnik.
"Taj osećaj neće nestati od njih, ali će se preliti u nešto drugo. Samo sačekajte i videćete na sledećim izborima.
" On je istovremeno podsetio na neuspehe prethodnih predsednika koji su sprovodili penzijsku reformu. On je pomenuo Nikolu Sarkozija, koji nije uspeo da osvoji drugi predsednički mandat na izborima 2012. nakon što je dve godine ranije podigao starosnu granicu za odlazak u penziju sa 60 na 62 godine.
"Marin Le Pen čeka u zasedi
Svu ogorčenost će iskoristiti populisti i ekstremna desnica. Ovo je zastrašujuće", rekao je Loran Berže, šef umerenog sindikata CFDT. Le Penova je stalno kritikovala reformu, ali za razliku od krajnje levice, članovi njene stranke u parlamentu nisu koristili razne taktike da odlažu i spreče debatu.
Kurir.rs/RTV SLO
