Posle raspada SSSR-a, Rusija je naučila na greškama i sada može da obezbedi i svoju unutrašnju stabilnost, i bezbednost od spoljnih pretnji, rekao je Nikolaj Patrušev, sekretar Saveta bezbednosti Rusije, prenela je RIA Novosti.
U intervjuu za Rosijsku gazetu, on je podsetio da su konkretne mere za uništenje SSSR-a odobrene pre 75 godina poznatom direktivom Saveta za nacionalnu bezbednost SAD NSC 20/1, pod naslovom „Zadaci za Rusiju“.
Po sadržini i duhu taj dokument od 18. avgusta 1948. godine bio je vojno-strateške prirode bez vremenskih ograničenja – zapravo za sva vremena i sve moguće scenarije.
"Sa raspadom Sovjetskog Saveza, na Zapadu je nastala euforija. Međutim, nije dugo trajala, jer je Rusija radila na greškama. Danas naša zemlja može da obezbedi ne samo unutrašnju stabilnost, već i bezbednost svog naroda od spoljne pretnje“, naglasio je Patrušev.
Izveštaj Stejt departmenta Savetu za nacionalnu bezbednost
Izveštaj Stejt departmenta Savetu za nacionalnu bezbednost, pod oznakom storgo poverljivo načinjen je u Vašingtonu u avgustu 1948, i u njemu se detaljno navode opasnost koju za SAD i tadašnji tzv. slobodni svet predstavlja Sovjetski Savez, i ciljevi politike naspram SSSR-a.
Dokument od 52 stranice koji je pripremilo osoblje za planiranje politike Stejt departmenta, predat je Savetu za nacionalnu bezbednost SAD i ministru odbrane 18. avgusta.
U dokumentu (pominje se Rusija, a ne SSSR) se navodi da bi ciljevi SAD u i u vreme mira, kao i u vreme rata bili sledeći:
(a) smanjiti moć i uticaj Moskve do granice gde ona više neće predstavljati pretnju miru i stabilnosti međunarodne zajednice. (b) dovesti do suštinske promene u teoriji i praksi način na koji vlast u Rusiji posmatra međunarodne odnose.
Shodno tome, trebalo bi da nam bude cilj u vreme mira:
(a) podsticati i promovisati putem bez rata postepeno povlačenje neopravdane moći i uticaja rusije sa sadašnjih satelitskih oblasti i pojavu odgovarajućih istočnoevropskih zemalja kao nezavisnih faktora na međunarodnoj sceni; (b) podsticati na sve moguće načine razvoj institucija federalizma u Sovjetskom Savezu koje bi omogućile oživljavanje nacionalnog života baltičkih naroda; (c) informativnim aktivnostima i svim drugim sredstvima koja su nam na raspolaganju, razbiti mit prema kojem se ljudi udaljeni od sovjetskog vojnog uticaja drže u položaju potčinjenosti Moskvi, naterati svet u celini da vidi i razume Sovjetski Savez kakav on jeste i da zauzme logičan i realan stav prema tome
(d) stvoriti situacije koje će primorati sovjetsku vladu da prepozna praktičnu nepoželjnost delovanja na osnovu svojih sadašnjih koncepata. (e) da temeljni naglasak naše politike bude priprema za oružani sukob, isključujući razvoj mogućnosti za postizanje naših ciljeva bez rata; (f) dovesti do svrgavanja sovjetske vlade.
Ratni ciljevi
Cilj u vreme rata trebalo bi da bude:
(a) uništenje sovjetskog vojnog uticaja i dominacije u oblastima koje se graniče sa, ali izvan granica bilo koje ruske države; (b) temeljno uništiti strukturu odnosa pomoću kojih su lideri Komunističke partije mogli da vrše moralnu i disciplinsku vlast nad pojedinačnim građanima ili grupama građana u zemljama koje nisu pod komunističkom kontrolom; (c) osigurati da nijednom komunističkom režimu nije ostavljena mogućnost da kontroliše dovoljno sadašnjeg vojno-industrijskog potencijala Sovjetskog Saveza, koji bi mu omogućio da vodi rat pod uporedivim uslovima sa bilo kojom susednom državom ili bilo kojom suparničkom vlašću koja bi mogla biti uspostavljena na tradicionalnoj ruskoj teritoriji. (d) osigurati da svaki režim ili režimi koji mogu postojati na tradicionalnoj ruskoj teritoriji nakon rata nema jaku vojnu moć, ekonomski zavisi u znatnoj meri od spoljašnjeg sveta, nema prevelika ovlašćenja nad nacionalnim manjinama, i ne nameće ništa što liči na sadašnju gvozdenu zavesu.
Ne bi bio cilj, u vreme rata:
(a) Postizanje bilo kakvih specifičnih graničnih aranžmana, unapred zamišljenih bez obzira na politički okvir koji je proizašao iz rata, - osim da bi se osiguralo da baltičke države ne bi trebalo da budu prisiljene da ostanu pod bilo kojim komunističkim ili drugim ekstremističkim režimom; (b) obezbediti nezavisnost Ukrajine ili bilo koje druge nacionalne manjine (c) preuzeti odgovornost za odlučivanje ko će vladati Rusijom nakon raspada sovjetskog režima; (d) da sopstvenim snagama, na teritoriji oslobođenoj od komunističkih vlasti, sprovedemo svaki veliki program dekomunizacije.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
