Evropsko tržište heroina uskoro bi moglo da se suoči sa problemom u snabdevanju, a stručnjaci strahuju da bi nedostatak moglo da nadomesti nešto mnogo gore, piše briselski "Politiko".
Gotovo sav heroin koji se konzumira u Evropi dolazi iz Avganistana, u kome su talibani uveli zabranu uzgoja opijumskog maka koja će stupiti na snagu u narednim nedeljama.
Izvesna nestašica maka bi kriminalcima mogla da učini proizvodnju sintetičkih opioida poput fentanila mnogo isplativijom, ocenjuje "Politiko".
Prodavanje fentanila očajnim heroinskim zavisnicima, kako upozorava briselski portal, predstavlja ozbiljan rizik za javno zdravlje u EU, budući da su sintetički narkotici često mnogo jači od prirodnog heroina, u slučaju fentanila, čak 50 puta jači.
Predoziranje fentanilom je, dakle, mnogo izvesnije, navodi se u tekstu i podseća da fentanil u SAD svake godine odnese desetine hiljada života.
Talibani su zabranili uzgoj maka u aprilu 2022. godine, nakon što su 2021. preuzeli kontrolu nad Avganistanom od vlade koju podržava SAD.
Posledice ove mere videće se na evropskom tržištu heroina naredne godine.
"Ako zabrana koju su uveli talibani dovede do dramatičnog smanjenja heroina proizvedenog od maka, to bi stvorilo prostor za više sintetičkih opijata", rekao je Pol Grifits, naučni direktor Evropskog centra za praćenje droga i zavisnosti od droga.
"Čudno je ovo reći, ali velika dostupnost heroina, ako imamo na umu sintetičke droge, verovatno predstavlja zaštitni faktor", naveo je Griftis.
Talibani su zabranili uzgoj maka 2000. godine, čime je proizvodnja opijata smanjena za 95 odsto, a to je izazvalo nestašicu heroina u Evropi.
Nedugo zatim, fentanil se prvi put pojavio na evropskom kontinentu.
"Od ranih 2000-ih pa nadalje, imali smo problem sa fentanilom na Baltiku, posebno u Estoniji, gde je bio uzrok prilično velikog broja smrtnih slučajeva povezanih sa drogom, i tamo je bio prilično dugoročan nerešiv problem", dodao je Grifits.
Kako biste dobili ideju o tome koliko su opasni sintetički opijati, samo pogledajte Ameriku, navodi "Politiko".
U SAD je 2020. godine više od 58.000 ljudi umrlo od predoziranja fentanilom, u poređenju sa 97 osoba u EU. Do 2022. godine broj smrtnih slučajeva od sintetičkih opijata u SAD (koje je uglavnom uzrokovao fentanil), porastao je na 68.000.
Američka epidemija predoziranja fentanilom proizilazi iz velikog broja prepisanih analgetika 1990-ih. Zbog toga što je veliki broj ljudi razvio zavisnost od lekova protiv bolova, mnogi su se predozirali, što je na kraju dovelo do nedozvoljene upotrebe heroina, piše "Politiko".
Tada je fentanil prodro na tržište narkotika u SAD, navodi Centar za kontrolu i prevenciju bolesti. Fentanil se u toj državi može naći u kombinaciji sa mnogim nedozvoljenim supstancama, od lažne kopije Zanaksa, leka za anksioznost, do rekreativnih droga, kokaina, pa čak i kanabisa.
U Americi najbrže raste broj tinejdžera koji umiru od predoziranja fentanilom.
"U Evropi, u mnogim zemljama, stope prepisivanja analgetika nisu nužno niže nego u SAD, ali one ne podstiču upotrebu nelegalnih opijata", rekao je Arnt Šelekens, profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Radboud u Holandiji.
U pismu objavljenom u medicinskom časopisu "Lanset" u oktobru, Šelekens i kolege su ukazali na činjenicu da je široko dostupna zdravstvena zaštita u Evropi zaštitni faktor.
Pacijenti u Evropi imaju pristup pristupačnim intervencijama i ne moraju da se oslanjaju na analgetike i opijate.
"Sistem zdravstvene zaštite je važan za prevenciju i lečenje ljudi koji postanu zavisni. Ključno je da se spreči kriza sa fentanilom, poput ove kojoj svedočimo u Sjedinjenim Državama", rekla je Nora Volkov, direktorka Nacionalnog instituta za zloupotrebu droga sa sedištem u SAD.
Ona, ipak, veruje da bi Evropa mogla da bude sledeća destinacija za trgovinu fentanilom, pošto tržište u Severnoj Americi postaje zasićeno.
"Ne postoji ništa što pokazuje da je Evropa imuna na prolazak tih lekova kroz njene granice", rekla je ona za "Politiko".
(Kuirir.rs/RT Balkan)
NE PROPUSTITE
