PUTIN NE BI NAPAO DA JE UKRAJINA NUKLEARNA SILA: Bil Klinton izjavio da žali što je naterao Kijev da se odrekne atomskog oružja

Bivši američki predsednik Bil Klinton izjavio je da žali što je izvršio pritisak na Ukrajinu da odustane od nuklearnih bojevih glava u pregovorima 1994. godine.

„Osećam ličnu odgovornost jer sam ih naterao (Ukrajinu) da pristanu da se odreknu svog nuklearnog oružja“, rekao je Klinton. „I niko ne veruje da bi Rusija povukla ovaj potez da Ukrajina još uvek ima nuklearno oružje".

Godine 1994. SAD su pomogle posredovanjem u sklapanju Budimpeštanskog memoranduma, zajedno sa bivšim ruskim predsednikom Borisom Jeljcinom i bivšim predsednikom Ukrajine Leonidom Kravčukom.

Namera je bila da se otarase nuklearnog oružja koje je još uvek bilo stacionirano na teritoriji Ukrajine nakon pada Sovjetskog Saveza.

SAD su takođe pregovarale o sporazumima sa Rusijom u vezi poštovanja suvereniteta i granica Ukrajine.

Klinton je sad rekao da je to bilo takođe kratkovido. Konkretno, Rusija je 2014. prekršila obećanje da neće osporavati granice Ukrajine nakon invazije na Krim.

Prema Vol strit džurnalu Klinton je na kraju ponudio Kravčuku 700 miliona dolara i „snažna bezbednosna jamstva“ za odustajanje od nuklearnog oružja.

„Znao sam da Putin nije podržao odluku predsednika Jeljcina da se nikada ne meša u teritorijalne granice Ukrajine — sporazum koji je Jeljcin sklopio jer je želeo da se Ukrajina odrekne od svog nuklearnog oružja“, rekao je Klinton u intervjuu.

„A oni su se bojali da ga se odreknu jer su mislili da je to jedino što ih štiti od ekspanzionističke Rusije".

Sajmon Majls, docent na Sanfordskoj školi javne politike Univerziteta Djuk i istoričar Sovjetskog Saveza i američko-sovjetskih odnosa, rekao je za Bussines Insajder da bi Rusija bez sporazuma dvaput razmišljala o invaziji na Ukrajinu 2014. i 2022. godine.

„ Nuklearno naoružana Ukrajina uživala bi visoku sigurnost teritorijalnog integriteta“, rekao je Majls za Insajder.

„Ovu invaziju, po svoj prilici, ne bismo videli.

Dodao je da razmišljanje o neposrednoj ruskoj invaziji nije jedina motivacija SAD, pošto je spoljna politika SAD postala snažno usredsređena na denuklearizaciju u širem smislu.

„Mnogo toga je imalo veze sa rizicima od širenja i izazovima bezbednosti nuklearnog oružja“, rekao je Majls. „

To je bio veliki deo želje SAD za denuklearizacijom: zemlje poput Ukrajine i Kazahstana imale su mnogo toga, a nuklearno oružje je skupo".

Prema VSJ, nakon potpisivanja sporazuma iz 1994. Kravčuk je rekao da, „ako Rusija sutra ode na Krim, niko neće podići obrvu“.

Klinton je priznao da je Putin predviđao kako je Ukrajina oslabljena, planirajući svoju prvu priliku da napadne Krim 2014.

„Kada mu je to postalo zgodno, predsednik Putin je prvo zauzeo Krim“, rekao je Klinton u intervjuu, misleći na rusku aneksiju Krima 2014. godine.

„I osećam se užasno zbog toga jer je Ukrajina veoma važna zemlja".

(Kurir.rs/Bussines Insider)