Bela kuća je podnela Kongresu dugo očekivani poverljivi izveštaj o američkom povlačenju iz Avganistana 2021. godine, u kojem brani tok traumatičnog odlaska i za neuspeh okrivljuje bivšeg predsednika Donalda Trampa.
Prema mišljenju Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće, ništa ne može da promeni tok povlačenja iz Avganistana. U izveštaju se navodi i da američki predsednik Džo Bajden nije želeo da pošalje još jednu generaciju Amerikanaca u rat koji je odavno trebalo da se završi.
Povlačenje, koje je završeno 30. avgusta 2021, šokiralo je Amerikance i svet pošto su talibani za nekoliko nedelja nadvladali avganistanske snage i primorali poslednje američke trupe da izvrše katastrofalnu evakuaciju sa aerodroma u Kabulu. Na aerodromu, sa kojeg je za nekoliko dana evakuisano čak 120.000 ljudi, u samoubilačkom napadu ubijeno je 13 američkih vojnika i 170 Avganistanaca.
U javnom rezimeu izveštaja na 12 stranica, Bela kuća je insistirala da je Bajdenova administracija učinila sve što je mogla i okrivila je za debakl prethodnu administraciju bivšeg predsednika Trampa, koja je pregovarala o povlačenju sa talibanima, čime bi i trebalo da stavi Bidnovu vladu u nemoguća pozicija.
Tramp je odgovorio napadom na celu Bajdenovu administraciju, rekavši da ona ne zna šta radi i da je izvela katastrofalno povlačenje za koje samo Bajden može da krivi.
Izveštaj je takođe izazvao ljutiti odgovor republikanaca, koji su zahtevali njegove nalaze za sopstvenu istragu o povlačenju. Republikanski predsednik Spoljnopolitičkog odbora Predstavničkog doma, Majkl Mekol, rekao je da je Bajdenov nalog za povlačenje odgovoran za velike greške u planiranju i izvršenju.
U izveštaju se navodi da nijedna obaveštajna agencija nije predvidela tako katastrofalan kolaps avganistanskih vladinih snaga.
„Odlazeća Trampova administracija ostavila je Bajdenovu administraciju sa datumom povlačenja, ali bez plana da to sprovede. Ali nakon četiri godine zanemarivanja — a u nekim slučajevima i namerne degradacije — ključni sistemi, kancelarije i funkcije agencije potrebni za bezbedan i uredan izlaz, u veoma lošem stanju“, navodi se u izveštaju.
„Posle više od 20 godina, više od 2.000 milijardi dolara, i uspostavljanja avganistanske vojske od 300.000 vojnika, brzina i lakoća kojom su talibani preuzeli kontrolu nad Avganistanom sugerišu da nema scenarija – osim trajnog i značajno uvećanog Vojno prisustvo SAD – to bi promenilo tok događaja“, navodi se u dokumentu.
„Još u maju 2021. procenjeno je da Kabul neće biti pod ozbiljnim pritiskom do kraja 2021. nakon povlačenja američkih trupa“, navodi se u izveštaju.
Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi rekao je novinarima da očigledno obaveštajni podaci nisu bili tačni. „Okončanje rata nije lako, svakako ne posle 20 godina, ali to ne znači da završetak rata u Avganistanu nije vredeo toga“, rekao je on.
Na pitanje da li je Bajden snosio bilo kakvu odgovornost za haos na aerodromu u Kabulu, Kirbi je rekao da je to samo kao glavnokomandujući davao naređenja.
Više od 100.000 mrtvih
Dvadesetogodišnji rat u Avganistanu je najduži rat u koji su bile uključene američke snage. Počeo je 2001. pod tadašnjim predsednikom Džordžom Bušom, nastavio se pod Barakom Obamom i Trampom, pre nego što se završio 2021. pod Bajdenom.
Tokom tih godina, prema projektu Cost of Var Univerziteta Braun, više od 100.000 ljudi je ubijeno, a još tri miliona je raseljeno iz svojih domova.
Tokom predizborne kampanje 2020. godine, Bajden je rekao da će prekinuti „večne ratove“, iako je kasnije odložio povlačenje iz Avganistana za tri meseca, do kraja avgusta.
U februaru 2020, Trampova administracija se složila sa talibanima o povlačenju američkih trupa do maja 2021, a zauzvrat, talibanski lideri su se složili da zaustave napade na američke snage i da pregovaraju o mirovnim pregovorima sa prozapadnom vladom u Kabulu.
Kurir.rs/RTVSLO
NE PROPUSTITE
