Borbena vozila pešadije Bredli M2A2 ODS koje su SAD donirale Ukrajini navodno su se pojavile u toj zemlji u novoj šemi bojenja "takzovana piksel".
Na objavljenoj slici se vidi jedan Bredli koji je ofarban u zelenu boju, a drugi ima piskelizovanu maskrinu šemu, karakterističnu za ukrajinsku vojsku. Detalji nisu saopšteni, kao ni što nema zvanične potvrde o tome da su borbnena vozila pešadije Bredli zaista stigla u Ukrajinu.
Nao bjavljenoj slici vidi se da na jednom Bredliju nedostaje top. Da li je slika nastala u Ukrajini ili možda u Poljskoj ili Nemačkoj gde se obavlja obuka nije poznato niti je moguće dobiti konkretnu i jasnu potvrdu.
Borbena vozila pešadije Bredli M2A2 ODS donirani su u okviru novog paketa pomoći SAD Ukrajini koji je vredan 3 milijarde dolara, prema kome će Pentagon iz svojih vojnih viškova ukrajinskoj vojsci donirati 50 borbenih vozila pešadije Bredli.
O Bredliju
O ovom borbenom vozilu pešadije svako ima neko svoje mišljenje. Jedni ga hvale i kuju u zvezde još od Pustinjske oluje, drugi kude da je to najveća blamaža Pentagona i da su nameštanjem testiranja ta vozila na prečac ušla u uopotrebu. Nama na Balkanu poznata su od 1996 kad su u okviru misije IFOR stigli u BiH i 1999. na Kosovo i Metohiju. O njima se ponovo govorilo 2019., pa 2020, pa 2021. kada je bilo poznato da će ih Hrvatska nabaviti u seriji od 86 komada.
Naziv vozilo je dobilo po generalu Omaru Bredliju, pobedniku rata u Zapadnoj Evropi kad je slomljen Treći Rajh. Mnogi su mislili da je ime Bredli trebao da ponese neki tenk, a ne borbeno vozilo pešadije, ali šta je tu je.
Priča o Bredliju krenula je 1964. kada je raspisan konkurs za mehanizovano pešadijsko borbeno vozilo MICV-65. Prvi prototip pod oznakom VM701 napravio je Pacific car, iz njega je kasnije nastala samohodna haubica M-109 Paladin. Usledio je Vijetnamski rat gde se jasno pokazalo da M-113 sa benzinskim motorom kad ga pogodi Vijetnamac sa raketnim bacačem RPG-7 postaje vatrena buktinja. Vijetnam nije bio Evropa, ali je bio dobra škola da se uoče sve boljke američkog oklopa. Pretnje po oklop su samo iz godine u godinu rasle, mine, rakete topovi. Godine 1968. general major Džordž Kejsi pokrenuo je projekat MIVC. Počela je podela oklopnih vozila na oklopne transportere i borbena vozila pešadije. Tada je nastao prototip XM765. Ironijom sudbine Amerikanci su tad proučavali nemačko borbeno vozilo pešadije Marder koje takođe posle nećkanja dobija Kijev.
Konkurs za novo vozilo raspisan je 1972. Prispele su tri ponude i tad je izabrana kompanije Ordnance Division, vojni deo kompanije FMC Corporation. Ugovor o razvoju sklopljne je 1973, a prva dva rototipa isporučena su 1975 godine. Usledila su brojna testiranja, ispitivanja i odlučilo se da se paralelno kren u razvoj dva vozila jedno pod oznakom M2 za pešadiju i drugo M3 za konjicu. Razlika između dva vozila bila je ta jer pešadija je imala na verziji M 2 dočlanu kupolu sa košarom zbog čega je u vozilu bilo moguće smestiti 9 osoba, od čega je u pešadijskom delu od ukupno 11 koliko je bilo u konjičkom moglo smestiti 6-7 vojnika.
Godine 1978. napravili su 4+4 prototipa M2 i M 3 i vozilo imenovali po generalu SAD sa četiri zvezdice Omaru Bredliju u stvari ujednili su skraćenicu BFV Bradley Figihting Vehicle. Godine 1980. stiže i prva narudžba 100 vozila i to 75 u verziji M 2 i 25 u verziji M 3. Posle četiri godine brojka prizvedenih Bredlija bila je 600 vozila, a 1985- čak 680 borbenih vozila pešadije na godišnjem nivou.
Prvi korisnik Bredlija bila je 41. pešadijska brigada 2. oklopne divizije iz Fort Huda u Teksasu, a u Evropu prva vozila su stigla 1983. godine. Uvođenje borbenih vozila pešadije nije moglo da prođe bez afere i medija. Novinari su Bredli pokopali u medijima optužujući da ova vozila imaju veoma slab oklop, zvali su ih smrtonosna zamka, krematorijum, a neki političari govorili su da su spremni da plate milione da se napravi novo teško borbeno oklopno vozilo. Medijski linč okončan je tek u Pustinjskoj oluji kad su Bredliji uništavali sa lakoćom iračke T-72. Usledio je zvezdani trenutak tog vozila.
Verzija M2 bila je namenjena za prevoz pešadijskog odeljenja 6-7 vojnika strelaca, da bokovima nije bilo otovora za automatsku pušku. Kod verzije M 3 u pešadijskom odeljenju je bilo prostora za dva vojnika a ostali prostor je bio iskorišten za smeštaj protivoklopnih raketa, ručnim raketnim bacačima LAW 72.. Zapravo samohodno skladište oružja.
Verzija M2 koji dobija Ukrajina imaju motor i transmisiono odeljenje spreda i predstavljaju dodatnu zaštitu posade pred pogotkom protivoklopne rakete spreda. Levo napred iza motora sedi vozač i upravlja voyilom uz pomoć ručki. Iza vozača nalazi se kupola sa košarom, koja je pomerena na desno, tako da je na njenoj levoj strani mali prolaz prema pešadijskom odeljenju i dva sedišta za vojnike koji su opremljeni automatskim puškama M231 koje su derivat M-16 prilagođene za upotrebu iz ovog vozila. U pešadijskom delu na desnoj strani nalaze se zaliha za municiju kalibra 25 mm na levoj strani četiri protivoklopne rakete TOW. Kroz otvor prema spolja jedan vojnik može da dopuni lanser protivoklopne rakete, s tim da se kupola pomeri malo ulevo i top na najveću elevaciju. Poseban pokolpac štiti vojnika koji puni lanser. Na zadnjem delu nalazi se ukrcno-iskrcna rampa, a na manja vrata na levoj strani moguć je ulazak ili izlaz pojedinačno.
Glavno naoružanje verzije M2 je top M242 kalibra 25 mm Bušmaster, spregnuti mitraljez M240, bacači dimnih kutija i dvostruki lanser protivoklopnih raketa TOW. Top kalibra 25 mm je stabilisan u obe ravni što mu omogućava pucanje u pokretu pojedinačno ili rafalno do 200 metaka u minutu. Normalni rafal je 4-6 projektila. U vozilu nalazi se 75 oklopno probojnih granata APDS-fs i 225 eksplozivnih projektila HE. Koristi se glavna granata M 919DU od osiromašenog uranijuma, a u upotrebi je granata M791 sa volframovim zrnom. Verzija granate sa osiromašenim uranijumom može da probije 30 mm čelika pod uglom od 60 stepeni na daljini od 2.000 metara. Probojnost omogućava eliminaciju ne samo oklopnih transportera i vozila istoka i zapada, nego i probijanje oklopa tenka T-55 i t 62 u svim verzijama.
Tu su i rakete TOW koje se lansiraju preko dnevno/noćnog modula bri brzini vozila od 5 kilometara na čas. Dvostruki lanser raketa TOW nalazi se na levoj strani kupole. Tenk može biti uništen na daljinama većim od 3.750 m
Komandir vozila ima svoje mesto na desnoj strani kupole, levo je nišandžija i oba imaju ugrađeno osmatračko nišansku spravu sa dnevno noćno termalnom kamerom, što omogućava upotrebu po danu, u dimu i magli uključujući i spostveni dimnu zavesu. Komandir okolinu oko vozila može da posmatra kroz periskope na krovu kupole i slična je kao kod tenka Abrams, može da se otvori napred ili horizontalno u visinu toliko da komandir osmatra okolinu da dvogledom, pri čemu je njegova glava u potpunosti osigurana od metaka, snajprista ili gelera granata. Ako komandir napusti vozilo zajedno sa pešadijskim odeljenjem njegovu funkciju preuzima nišandžija.
Oklop
Bredlijev oklop je mešavina čelika i aluminijskih ploča (Aluminijum 5083 sa dodatkom cinka i magnezijuma. Aluminijum pre svega zato što jelak materijal i zbog same konstrukcije legure i težeg probijanja. Verzija legure Aluminijuma No 7039 pokazala se kao odlična zaštita od projektila ispaljenih iz automatske puške. Analizom uništenih Bredlija kasnije se došlo do podataka da na boku Bredli ima laminatne ploče dbljine 25 mm visoke čvrstoće sa međusobnim razmakom od 1,54 mm, a ukupno su ploče udaljene 8,89 mm od osnovne aluminijumske konstrukcije vozila. Zaštita osnovnog oklopa Bredlija bila je na nivou sovjtskog BMP-2.
Kasnijim modernizacijama uvedena je dodtna zaštita spreda i iznutra gde su ugrađene kelavrske ploče za presretanje delova granata prilikom probjanaja oklopa. Na bokove i prednji deo postavljen je ERA oklop koji je urađen u saradnji sa izraelskom firmom Rafael i to 1993. godine. ERO oklop je izbrisao u potpunosti strljačke niše koje su bile na vozilu. Dodatni oklop povećao je težinu vozila za 20 odsto.
Najveća razlika je bila i u pogledu optike posebno noćne ISU sa toplotno osmatračkom ili CCD tehnologijom i mogućnost dnevno noćne upotrebe sa pojačivačem svetla.
Pokretljivost Bredlija
Pokretljivost ovog BVP je veoma dobra i ima sposbnost uprkos odoatnom oklopu da prelazi manje reke. Amfibijska svojstva dobija posle kratkotrajne pripreme. Motor je kompanije Kamins VTA-903T nalazi se desno od vozača. U pitanju je osmocilndrični dizel motor koji razvija jačinu od 600 Konjskih snaga pri 2.600 obrtaja.
Masa zbog dodtanog oklopa vozila je narasla na 30,4 tone. Maksimalna brzina je i dalje 64 kilomtera na čas, a autonomija kretanja 400 km.
Ukupno je napravljeno 662 Bredlija u verziji M2.
Taktičko Tehnički podaci
Posada: 3+6
Borbena težina 27,6 t, sa dodatnim oklopom 30,4 tone
Dimenzije: dužina 6,55 m, širina 3,6 m sa ERO oklopom, visina 2,97m
Motor: Kamins VTA-903T jačine 600KS
Naoružanje: Top bušmaster M242 25 mm, mitraljez M240 kalibra 7,62 mm spregnut sa topom kalibra 25 mm
Količina municije 300 komada spremno i 1.500 u rezervi kalibra 25 mm i 4.400 metaka kalibra 7,62.
Kurir.rs/A.Mlakar
