BURE BARUTA: U svetu je na oružje tokom 2022. potrošeno 2.240 milijardi dolara!

Naša planeta srlja u novi globalni rat, ako je suditi po izveštaju Instituta za mirovna istraživanja (SIPRI), u kom se navodi da je tokom 2022. godine u svetu na naoružanje potrošeno rekordnih 2.240 milijardi dolara!

To je rast od 3,7 odsto u odnosu na 2021. godinu, a zabrinjava činjenica da je tokom poslednjih osam godina konstantno raslo izdvajanje za ubojita sredstva!

Rast zabrinutosti pojačava i činjenica da su Evropske zemlje tokom 2022. zabeležile najveći rast potrošnje na naoružanje u poslednjih 30 godina. Razlog tome je, naravno, ruska invazija na Ukrajinu, koja je bila praktično okidač da se krene u užurbanu kupovinu.

- Vojni izdaci u zemljama srednje i zapadne Evrope tokom 2022. iznosili su 345 milijardi dolara. U realnoj vrednosti potrošnja tih država prvi put nadmašuje onu iz 1989. godine, na kraju Hladnog rata, a za čak 30 odsto je veća od one iz 2013. godine - ističe se u izveštaju SIPRI.

Očekuje se da će se narednih godina nastaviti s povećanim izdvajanjem za vojsku imajući u vidu aktuelnu bezbednosnu situaciju. Na oružje je, očekivano, najviše potrošila Amerika, a slede Kina i Rusija. Zanimljivo je da je Rusija skočila sa petog na treće mesto tabele zemalja s najvećom vojnoj potrošnjom. Ubedljivo najveći rast potrošnje od čak 640 odsto imala je Ukrajina, koja je zauzela 11. mesto. Ova zemlja je 2021. bila tek na 36. mestu. Izveštaj SIPRI smatra se najopsežnijom svetskom bazom podataka o vojnoj potrošnji zemalja, u koje uključuju izdatke za osoblje, vojnu pomoć i vojno istraživanje i razvoj.

Profesor Dejan Miletić, predsednik Centra za proučavanje globalizacije, kaže za Kurir da se ceo svet naoružava:

- Militarizacija sama po sebi govori da će to naoružanje biti potrebno i upotrebljeno. Ne možemo da budemo spokojni zbog činjenice da raste potrošnja na naoružanje, to je samo po sebi poruka da moramo da budemo spremni za najgori scenario na globalnom nivou. Kad pogledamo širu sliku, sve to pojačano izdvajanje je priprema za globalni sukob.

Da li zapravo srljamo u katastrofu?

- S obzirom na to kako se stvari odvijaju u Ukrajini i u kojoj meri je podrška Zapada otvorena u kontekstu da će do pobede podržavati Kijev i da je Ukrajina u procesu evroatlantskih integracija, to je poruka da će sukob eskalirati. To je velika opasnost i put ka upotrebi složenijih naoružanja, na kraju čak i nuklearnog, što se ne sme izgubiti iz vida kao jedna od opcija. Siguran sam da se to i razmatra na svim nivoima. Biće još težih godina pred nama.

Ekonomska logika

Na drugoj strani, Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu navodi da je u svetu više neuralgičnih tačaka:

- Platežno sposobne države Evrope su shvatile da bez naoružanja i vojne opreme nema spokojnog ekonomskog razvojnog nivoa. S druge strane, svet obiluje neuralgičnim tačkama, koje su veliki potrošači oružja. To su afrički kontinent, Indo-Pacifik i Bliski istok. Ipak, uveren sam da ovu potrošnju generišu pre svega razvijene zemlje i rastuće ekonomije. Rekordno izdavanje je preventivno jer je ideja miroljubive koegzistencije bez moćne vojske apsolutno napuštena 2022. Jedna teorija kaže da što su akteri snažnije naoružani, manja je verovatnoća da će ući u iscrpljujući sukob. Međutim, ekonomska logika malo pomaže, što nas uči istorija najdestruktivnijih sukoba kojima smo prisustvovali.

ONI SU POTROŠILI NAJVIŠE

Top 15 zemalja

• 1. SAD 877 (+0,7%)
• 2. Kina 292 (+4,2)
• 3. Rusija 86,4 (+9,2)
• 4. Indija 81,4 (+6)
• 5. S. Arabija 75 (+16%)
• 6. V. Britanija 68,5 (+3,7)
• 7. Nemačka 55,8 (+2,3)
• 8. Francuska 53,6 (+0,6)
• 9. J. Koreja 46,4 (-2,5)
• 10. Japan 46 (+5,9)
• 11. Ukrajina 44 (+640%)
• 12. Italija 33,5 (-4,5%)
• 13. Australija 32,3 (+0,3%)
• 14. Kanada 26,9 (+3)
• 15. Izrael 23,4 (-4,2%)

* Iznosi su u milijardama dolara, u zagradi je poređenje u odnosu na 2021.

CILJ JE DA SE SUPROTSTAVI PEKINGU

Australija ima novu vojnu doktrinu

Australija je predstavila izmenjenu vojnu strategiju, s ciljem da se suprotstavi „jačanju vojnih kapaciteta Pekinga i suzbijanju njegovog uticaja“ u azijsko-pacifičkom regionu.

- Prvi put u 35 godina revidiramo misiju australijskih odbrambenih snaga - rekao je ministar odbrane Ričard Marles, ocenjujući da dosadašnja vojna doktrina više ne odgovara.

Nova australijska vojna doktrina zasnovana je na odvraćanju, na održavanju neprijatelja na distanci pre nego što može da stigne do australijske teritorije.

Kurir.rs/A. Petrović