PARIZ - Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) objavila je danas da SAD planiraju ponovo da se joj pridruže i plate više od 600 miliona dolara zaostalih obaveza posle desetogodišnjeg spora podstaknutog potezom te organizacije da uključi Palestinu kao člana.
Američki zvaničnici kažu da je odluka o povratku u tu UN organizaciju motivisano brigom da Kina popunjava prazninu koju su ostavile SAD u krojenju politike Uneska, posebno u postavljanju standarda za veštačku inteligenciju i tehnološko obrazovanje širom sveta.
Zamenik američkog državnog sekretara za upravljanje i resurse Ričard Verma predao je prošle nedelje pismo generalnoj direktorki Uneska Odre Azule čime je ozvaničio plan povratka SAD u organizaciju.
Azule je obavestila ambasadore o američkoj odluci danas na specijalnom sastanku.
Očekuje se da će povratak SAD-a nekada najvećeg finansijera agencije, biti podneto na glasanje 193 zemalja članica idućeg meseca, rekao je jedan diplomata te organiazacije.
Odluka je veliki podsticaj za Unesko, poznat po svom programu Svetskog nasleđa kao i po projektima za borbu protiv klimatskih promena i učenje devojčica da čitaju.
SAD i Izrael prestali su da daju svoj finansijski doprinos Unesku kada je izglasao da uključi Palestinu kao zemlju članicu 2011. godine, i obe zemlje su izgubile pravo glasanja 2013.
Za vreme administracije predsednika Donalda Trampa odlučeno je 2017. da se SAD potpuno povuku iz te organizacije naredne godine, navodeći kao razlog pristrasnost protiv Izraela i probleme u upravljanju.
U pismu upućenom prošle nedelje Verma je ukazao na napore koje je Unesko uložio za reformu uprave, i smanjenje političkih rasprava posebno oko bliskoistočnih pitanja. Delegacija iz Vašingtona došla je u Pariz prošle nedelje da lično preda pismo, u koje je agencija AP imala uvid.
Od svog izbora 2017. godine Azule je radila da reši razloge zbog kojih su SAD napustile organizaciju kroz budžetske reforme i izgradnji konsenzusa među jordanskim, palestinskim i izraelskim diplomatama oko osetljivih Unesko rezolucija.
Američka odluka da se vrati je "rezultat petogodišnjeg rada tokom koga smo smirii tenzije, posebno na Bliskom istoku, poboljšali naš odgovor savremenim izazovima, nastavili velike inicijative na terenu i modernizovali funkcionisanje organizacije", rekla je Azule za agenciju AP.
Prema jednom diplomati te organizacije Azule se sastala sa demokratama i republikancima u Vašingtonu da objasni te napore. Zahvaljujući tim pregovorima sa dve partije diplomate Uneska izrazili su uverenje da je američka odluka o povratku dugoročna bez obzira na to ko bude pobedio na predsedničkim izborima iduće godine.
Prema planu povratka američka vlada bi platila svoje dažbine za 2023. godinu plus dodatnih 10 miliona dolara ove godine za obrazovanje o holokaustu, očuvanje kulturnog nasleđa u Ukrajini, bezbednosti novinara, i naučno i tehnološko obrazovanje u Africi, navodi se u pismu američkog zvaničnika.
Administracija predsednika Džoa Bajdena već je tražila 150 miliona dolara za budžet za 2024. godinu za obaveze prema Unesku i zaostala plaćanja. Plan predviđa slične zahteve narednih godina dok se ne isplati pun dug od 619 miliona dolara.
To predstavlja veliki deo godišnjeg operativnog budžeta Uneska od 534 miliona dolara. Pre nego što su napustile organizaciju SAD su doprinosile 22 odsto od ukupnog finansiranja agencije.
Kurir.rs/Beta
NE PROPUSTITE
