Pervez Ahtar kroz suze se seća poslednjih reči svog 14-godišnjeg sina.

- Rekao mi je: “Biću dobro. Iškolovaću svoju braću. Napraviću ti kuću. Nećeš biti gladan. Samo se moli za mene” – preneo je Pervez reči svog sina Muhameda Abuzara.

Njegov sin bio je na ribarskom brodu koji se prevrnuo u Mediteranu prošlog meseca i potonuo sa stotinama putnika. Brod je prevozio oko 750 pakistanskih, sirijskih, egipatskih i palestinskih izbeglica i migranata. Svega 104 ljudi je spaseno, a Muhamedovo telo do sada nije nađeno.

Ahtar živi u trošnoj, jednosobnoj kući u selu u istočnom okrugu Pakistana Gudžrat. Vozač je školskog autobusa koji zarađuje manje od 90 dolara mesečno i morao je da proda svoju kuću da plati krijumčarima put za Muhameda. Sada je ostao sa još troje dece u naciji koja se bori sa ekonomskom krizom. Može da im priušti dnevno samo veknu hleba. Muči se da plati račun za struju od 18 dolara. Nema ni novca za brigu o najmlađem sinu, koji je vezan za krevet. Ali, trpeo bi i više od toga kad bi to moglo da mu vrati Muhameda, piše CNN.

xxxx05-ap-joan-mateu-parra.jpg
AP Joan Mateu Parra 

- Ako ga iko dovede nazad, bićemo im robovi – rekao je Ahtar.

"Ubedili su nas da će zaraditi za 10 kuća"

Muhamed je išao stopama ostalih dečaka iz okolnih sela, koji su uspešno prešli opasan put do Evrope i slali kući pomoć. Porodica je stupila u kontakt sa agentom švercera u obližnjem gradu, koji ih je uverio da je put vredan rizika i troškova od 9.300 dolara.

- Rekli smo mu da ne možemo to da priuštimo. Ali, rekao nam je da prodamo kuću ako je imamo i da ćemo za godinu dana imati 10 kuća koliko će zaraditi. Ubedio je i nas i našu decu – priča Ahtar.

Početkom maja je Muhamed sa ujakom i grupicom tinejdžera napustio selo. Šverceri su organizovali let od Karačija do Dubaja a potom do Egipta i Libije. Od aerodroma u Tripoliju dovezli su se do Tobruka gde su čekali mesec dana u kampu punom drugih migranata i izbeglica na putu do Evrope, ispunjenom stalnim rizicima od hapšenja, zlostavljanja, kidnapovanja pre nego što uopšte kroče na brod preko Mediterana..

xxxx-ap-joan-mateu-parra.jpg
AP Joan Mateu Parra 

Poslednji poziv

Dan pre polaska za Italiju, konačnu destinaciju, Muhamed je poslao snimak svom bratu sa invaliditetom da ga nasmeje plazeći se ispred kamere, a poslednji poziv uputio je uveče 8. juna.

- Bio je srećan što govori sa majkom i mlađim bratom – rekao je otac

Sledećeg jutra Ahtar je primio dve poruke.

"Tata, trpaju nas u kontejner i odvode nas”, rekao je njegov sin u jednoj, dok je u drugoj naveo da je na brodu “Adrijana” koji može da ponese 100 ljudi. Ali, umesto toga bilo ih je 750, od čega skoro polovina iz Pakistana.

- Nakon toga više nije bilo kontakta – rekao je Ahtar.

Tuče oko hrane i vode, putnici padali u nesvest i umirali

Više od 600 ljudi utopilo se 14. juna u potencijalno najsmrtonosnijem brodolomu sa migrantima. Među preživelima je bilo 12 Pakistanaca, ali Muhamed nije bio među njima. Pakistnaski ministar unutrašnjih poslova Rana Sanola rekao je prošlog meseca da je u nesreći stradalo 350 Pakistanaca i da su potvrđena 193 DNK uzorka.

xxxx03-ap-joan-mateu-parra.jpg
AP Joan Mateu Parra 

Dok su se grčke vlasti suočile sa kritikama u vezi reagovanja na nesreću, a neugodna pitanja postavljena su oko stavova evropskih zemalja prema migrantima, Muhamedovoj porodici je svejedno.

- Za nas su život i pakao jedno te isto. Žudimo da čujemo njegov glas. Ako me iko pita, reći ću im da je bolje umreti od gladi od ovog – rekao je Ahtar.

CNN navodi da svedočanstva preživelih opisuju haos i očaj koji su nastali kad je brod potonuo. Preživeli i njihovi rođaci ranije su ispričali da su se uslovi na prenatrpanom plovilu brzo pogoršali nakon što je krenuo iz Libije za Italiju. Ostali su bez vode i počeli da piju vodu iz uskladištenih flaša u koje su ljudi urinirali, kako su naveli.

Bilo je tuča oko hrane i vode, putnici su se onesvešćivali i čak umirali, rekli su preživeli. Oni su CNN-u u Grčkoj rekli da je brod bio krcat i da su ljudi bili raspoređeni na tri palube. Najgore je bilo na najnižoj gde im je bilo nemoguće da se kreću.

xxxx04-ap-joan-mateu-parra.jpg
AP Joan Mateu Parra 

Zbog siromaštva kreću opasnim rutama do Evrope

Svake godine desetine hiljada ljudi beže od rata, progona, klimatskih promena i siromaštva opasnim rutama do Evrope. Mediteran je ključna ruta za migrante i izbeglice sa Bliskog istoka, Azije i iz Afrike.

Pakistan, nacija sa oko 220 miliona stanovnika, nalazi se u jeku svoje najgore ekonomske krize za više decenija. Radnih mesta je malo, inflacija raste a osnovne namirnice i gorivo su sve skuplji. Broj Pakistanaca koji se odluče na riskantan put do Evrope u potrazi za boljim životom povećao se od prošle godine, a Italija im je glavna destinacija. Dok prošle godine Pakistanci nisu bili ni među prvih 10 nacija koje dolaze u Evropu, ove godine su peti, prema centru za mešovite migracije.

Za ekstremno siromašne porodice, sin ili rođak u Evropi mogao bi da bude presudan za njihov opstanak. Uprkos nesrećama i rizicima, mnogi i dalje čekaju da se ukrcaju na čamce preko Mediterana, a među njima je i 20-godišnji sin Kvajume Bibi iz Bandalija u Kašmiru. Već je trebalo da se ukrca ali su ga šverceri sklonili zbog prenatrpanog prostora pa sada čeka sledeći brod do Evrope.

- Tražila sam od njega da se vrati kući ali on neće. Želi da ide u Evropu kao i drugi dečaci iz našeg sela. Molim se da uspe – rekla je majka.

Kurir.rs/Blic/CNN