Pervez Ahtar kroz suze se seća poslednjih reči svog 14-godišnjeg sina.
- Rekao mi je: “Biću dobro. Iškolovaću svoju braću. Napraviću ti kuću. Nećeš biti gladan. Samo se moli za mene” – preneo je Pervez reči svog sina Muhameda Abuzara.
Njegov sin bio je na ribarskom brodu koji se prevrnuo u Mediteranu prošlog meseca i potonuo sa stotinama putnika. Brod je prevozio oko 750 pakistanskih, sirijskih, egipatskih i palestinskih izbeglica i migranata. Svega 104 ljudi je spaseno, a Muhamedovo telo do sada nije nađeno.
Ahtar živi u trošnoj, jednosobnoj kući u selu u istočnom okrugu Pakistana Gudžrat. Vozač je školskog autobusa koji zarađuje manje od 90 dolara mesečno i morao je da proda svoju kuću da plati krijumčarima put za Muhameda. Sada je ostao sa još troje dece u naciji koja se bori sa ekonomskom krizom. Može da im priušti dnevno samo veknu hleba. Muči se da plati račun za struju od 18 dolara. Nema ni novca za brigu o najmlađem sinu, koji je vezan za krevet. Ali, trpeo bi i više od toga kad bi to moglo da mu vrati Muhameda, piše CNN.
- Ako ga iko dovede nazad, bićemo im robovi – rekao je Ahtar.
"Ubedili su nas da će zaraditi za 10 kuća"
Muhamed je išao stopama ostalih dečaka iz okolnih sela, koji su uspešno prešli opasan put do Evrope i slali kući pomoć. Porodica je stupila u kontakt sa agentom švercera u obližnjem gradu, koji ih je uverio da je put vredan rizika i troškova od 9.300 dolara.
- Rekli smo mu da ne možemo to da priuštimo. Ali, rekao nam je da prodamo kuću ako je imamo i da ćemo za godinu dana imati 10 kuća koliko će zaraditi. Ubedio je i nas i našu decu – priča Ahtar.
Početkom maja je Muhamed sa ujakom i grupicom tinejdžera napustio selo. Šverceri su organizovali let od Karačija do Dubaja a potom do Egipta i Libije. Od aerodroma u Tripoliju dovezli su se do Tobruka gde su čekali mesec dana u kampu punom drugih migranata i izbeglica na putu do Evrope, ispunjenom stalnim rizicima od hapšenja, zlostavljanja, kidnapovanja pre nego što uopšte kroče na brod preko Mediterana..
Poslednji poziv
Dan pre polaska za Italiju, konačnu destinaciju, Muhamed je poslao snimak svom bratu sa invaliditetom da ga nasmeje plazeći se ispred kamere, a poslednji poziv uputio je uveče 8. juna.
- Bio je srećan što govori sa majkom i mlađim bratom – rekao je otac
Sledećeg jutra Ahtar je primio dve poruke.
"Tata, trpaju nas u kontejner i odvode nas”, rekao je njegov sin u jednoj, dok je u drugoj naveo da je na brodu “Adrijana” koji može da ponese 100 ljudi. Ali, umesto toga bilo ih je 750, od čega skoro polovina iz Pakistana.
- Nakon toga više nije bilo kontakta – rekao je Ahtar.
Tuče oko hrane i vode, putnici padali u nesvest i umirali
Više od 600 ljudi utopilo se 14. juna u potencijalno najsmrtonosnijem brodolomu sa migrantima. Među preživelima je bilo 12 Pakistanaca, ali Muhamed nije bio među njima. Pakistnaski ministar unutrašnjih poslova Rana Sanola rekao je prošlog meseca da je u nesreći stradalo 350 Pakistanaca i da su potvrđena 193 DNK uzorka.
Dok su se grčke vlasti suočile sa kritikama u vezi reagovanja na nesreću, a neugodna pitanja postavljena su oko stavova evropskih zemalja prema migrantima, Muhamedovoj porodici je svejedno.
- Za nas su život i pakao jedno te isto. Žudimo da čujemo njegov glas. Ako me iko pita, reći ću im da je bolje umreti od gladi od ovog – rekao je Ahtar.
CNN navodi da svedočanstva preživelih opisuju haos i očaj koji su nastali kad je brod potonuo. Preživeli i njihovi rođaci ranije su ispričali da su se uslovi na prenatrpanom plovilu brzo pogoršali nakon što je krenuo iz Libije za Italiju. Ostali su bez vode i počeli da piju vodu iz uskladištenih flaša u koje su ljudi urinirali, kako su naveli.
Bilo je tuča oko hrane i vode, putnici su se onesvešćivali i čak umirali, rekli su preživeli. Oni su CNN-u u Grčkoj rekli da je brod bio krcat i da su ljudi bili raspoređeni na tri palube. Najgore je bilo na najnižoj gde im je bilo nemoguće da se kreću.
Zbog siromaštva kreću opasnim rutama do Evrope
Svake godine desetine hiljada ljudi beže od rata, progona, klimatskih promena i siromaštva opasnim rutama do Evrope. Mediteran je ključna ruta za migrante i izbeglice sa Bliskog istoka, Azije i iz Afrike.
Pakistan, nacija sa oko 220 miliona stanovnika, nalazi se u jeku svoje najgore ekonomske krize za više decenija. Radnih mesta je malo, inflacija raste a osnovne namirnice i gorivo su sve skuplji. Broj Pakistanaca koji se odluče na riskantan put do Evrope u potrazi za boljim životom povećao se od prošle godine, a Italija im je glavna destinacija. Dok prošle godine Pakistanci nisu bili ni među prvih 10 nacija koje dolaze u Evropu, ove godine su peti, prema centru za mešovite migracije.
Za ekstremno siromašne porodice, sin ili rođak u Evropi mogao bi da bude presudan za njihov opstanak. Uprkos nesrećama i rizicima, mnogi i dalje čekaju da se ukrcaju na čamce preko Mediterana, a među njima je i 20-godišnji sin Kvajume Bibi iz Bandalija u Kašmiru. Već je trebalo da se ukrca ali su ga šverceri sklonili zbog prenatrpanog prostora pa sada čeka sledeći brod do Evrope.
- Tražila sam od njega da se vrati kući ali on neće. Želi da ide u Evropu kao i drugi dečaci iz našeg sela. Molim se da uspe – rekla je majka.
Kurir.rs/Blic/CNN
