Poslanici Evropskog parlamenta pozivaju da se preispita, pa i obustavi gasni sporazum Brisela sa Bakuom - lični projekat Ursule fon der Lajen u pokušaju da se smanji zavisnost EU od ruskog gasa, piše "Politiko".

Iznenadni napad Azerbejdžana na jermensku etničku enklavu Nagorno-Karabah povećava pritisak na Evropsku uniju da razmotri gasni sporazum koji ima sa ovom zemljom bogatom energentima, piše "Politiko".

To bi moglo da iskomplikuje pokušaje EU da se oslobodi zavisnosti od ruskog gasa, dodaje se u tekstu.

Kako se ističe, zabrinutost da je na delu "etničko čišćenje Jermena kojih u Nagorno-Karabahu živi oko 100.000" podstakla je pritiske na Brisel da razmotri svoje dogovore oko gasa sa Azerbejdžanom.

Navodi se da se radi o ličnom projektu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen koja je prošlog jula otišla u Baku na sastanak sa azerbejdžanskim predsednikom Ilhamom Alijevim i pohvalila njegovu zemlju kao "pouzdanog partnera od poverenja" u pokušaju da diversifikuje izvore snabdevanja energentima i smanji zavisnost od onih ruskih.

Kao deo dogovora, Azerbejdžan bi trebalo da isporuči oko 20 milijardi kubnih metara prirodnog gasa EU do 2027, što čini oko 18 odsto godišnjih potreba evropskog bloka. Dogovoreno je i više projekata koji se tiču solarne energije i one dobijene iz hidrogena u cilju obezbeđivanja sve veće potražnje EU za "zelenom energijom".

Sporazumi su, međutim, postali predmet žestokog preispitivanja Evropskog parlamenta koji je nekoliko puta glasao za uvođenje ograničenja i zabrana za azerbejdžanske zvaničnike zbog njihove uloge u krizi oko Nagorno-Karabaha. U poslednjem saopštenju, EP navodi da je zabrinut da bi vojna eskalacija mogla da dovede do egzodusa lokalnog stanovništva i predlaže Savetu EU da "podrobno razmotri odnose EU sa Azerbejdžanom u svetlu ovoga i preispita uvođenje sankcija protiv odgovornih azerbejdžanskih zvaničnika".

Francuski poslanik i član komiteta za energetiku Fransoa-Gzavije Belami rekao je istog dana kada su se oglasile sirene za vazdušnu opasnost u Nagorno-Karabahu da se "mora reagovati odmah" i to trenutnim sankcijama.

- Nemamo pravo da ugrožavamo, u zamenu za malo gasa, pravila međunarodnog prava i principe na kojima je osnovana Unija - rekao je ovaj poslanik.

I holandski poslanik Tijs Roten, član Komiteta za spoljne poslove EP, pozvao je Fon der Lajenovu da obustavi energetski sporazum sa Azerbejdžanom i uvedene sankcije predsedniku Alijevu.

Portparol EU za spoljnu politiku Peter Stano odbio je da za "Politiko" prokomentariše pozive za uvođenje sankcija, što bi trebalo da bude jednoglasno dogovoreno među članicama, ali je rekao da blok i dalje razmatra svoje naredne korake.

Međutim, direktor uticajnog tink tenka iz Bakua "Topčubašov centra" Rusif Husejnov rekao je da su pozivi za uvođenje sankcija već uračunati u azerbejdžanske planove i da je vojna ofanziva smišljena da bude veoma brza, pre nego što se cela međunarodna zajednica mobiliše protiv Azerbejdžana.

- Bilo je u jednom trenutku blagog straha od mogućih sankcija ili akcija zapadnih prestonica protiv Azerbejdžana, ali je mogućnost takvih koraka smatrana malom, naročito na nivou EU. Azerbejdžan voli da ima snažne bilateralne odnose sa različitim članicama EU, Italijom i Mađarskom pre svega, i najmanje jedna ili dve će nam pomoći da izbegnemo bio kakve veće prepreke ili sankcije - kaže ovaj stručnjak.

(RT)