Naselje Džabalija severno od grada Gaze u četvrtak je, treći dan zaredom, pogođeno u izraelskim vazdušnim napadima. Lekari koji se brinu o žrtvama opisali su košmarne scene operacija koje moraju da obavljaju bez osnovnih zaliha ili anestezije.
Direktor pedijatrijskog odeljenja u bolnici Kamal Advan, Husam Abu Safija, kaže da su većina pristiglih pacijenta deca. Mnogi su došli sa teškim opekotinama, a neki su i bez udova.
U utorak, posle prvog udara u Džabaliji, bolnica je primila oko 40 osoba koje nisu preživele i 250 ranjenih. Brojevi su bili gotovo isti i u sredu, kada se desio još jedan napad. U četvrtak je oštećena škola Ujedinjenih nacija koja se koristi kao sklonište, čime je stigla još jedna grupa pacijenata – 10 mrtvih i 80 ranjenih.
„Nikada u životu nisam video ovako teške povrede. Videli smo decu bez glave“, rekao je Abu Safija.
Agencija UN za palestinske izbeglice (UNRWA), čija je škola koja je napadnuta, saopštila je da u školama smešteno skoro 20.000 ljudi.
Izraelska vojska je saopštila da je u svojim napadima na Džabaliju ciljala na komandante Hamasa koji su igrali ključnu ulogu u napadima 7. oktobra, u kojima je poginulo više od 1.400 ljudi.
Kako je rekao Abu Safija, kada su žrtve iz Džabalije počele da pristižu, radio je u bolničkom odeljenju intenzivne nege za novorođenčad – jednoj od dve jedinice koje su još uvek imale struju zbog velike nestašice goriva.
Koleginica koja je radila sa njim bila je zapanjena kada je videla da je među mrtvima njeno dvoje dece. Njeno 9-godišnje i 7-godišnje dete nastradali su u kući, zajedno sa svojim rođacima.
„Radimo na mestu gde u svakom trenutku očekujemo da naša deca, supružnici, braća i sestre ili prijatelji dođu u komadićima“, rekao je Abu Safija.
Neka deca nisu mogla da budu identifikovana zbog težine povreda. Bolnička mrtvačnica je bila toliko puna da su tela slagana jedno na drugo.
„Priželjkujemo smrt, jer sve je bolje od užasnih scena koje gledamo. Žene i deca su ubijeni, zbog čega? Šta su pogrešili?“, kaže on.
Bolnica, koja se nalazi u gradu Beit Lahia, severno od Džabalije, ima malu količinu medicinskih zaliha, kao i ostale bolnice u Pojasu Gaze. Bez anestezije, lekari su operisali ljude sa teškim povredama, koristeći lekove protiv bolova kao što je paracetamol da bi ublažili bol pacijentu. Imali su ograničenu zalihu antibiotika i koristili su sirće i hlor za dezinfekciju rana, dodao je doktor.
Lekari i medicinske sestre koristili su lampe na svojim telefonima da bi mogli da rade u mraku, jer su zbog nestašice goriva bolnički generatori mogli da napajaju samo dva odeljenja – neonatalnu intenzivnu negu i pedijatrijsku hitnu pomoć, gde je 12 dece.
„Ako nestane goriva, bolnica će se pretvoriti u masovnu grobnicu“, rekao je Abu Safija.
Nekoliko sati ranije, doktor Ašraf Al-Kudra držao je telo mrtvog deteta umotanog u čaršaf na konferenciji za novinare, gde je govorio o broju mrtvih, piše Njujork tajms.
Ministarstvo zdravlja je saopštilo da je od početka rata više od 9.000 ljudi ubijeno, od čega su više od 3.000 deca. Mnogi su nestali ili su zatrpani pod ruševinama.
Doktor Gasan Abu-Sita, britansko-palestinski plastični hirurg koji volontira u Šifinoj jedinici za lečenje opekotina, rekao je da je bolnica, najveća u Gazi, od utorka primila oko 70 pacijenata koji su bili povređeni u napadu na Džabaliju i da mnogi od njih uveliko ostali bez krova nad glavom.
Svaka operacija se pretvarala u iscrpljujuću vežbu pokušaja da se iskoristi što manje resursa, rekao je on.
Resorno ministarstvo je saopštilo da je 16 od 35 bolnica u Pojasu Gaze van funkcije zbog oštećenja ili nedostatka struje. Porodilište u Šifi koristilo se za lečenje ranjenih, a buduće majke su prebačene u bolnicu Al-Hilo, za koju je ministarstvo saopštilo da je oštećena bombardovanjem u sredu uveče.
Komunikacija sa gradom Gaza u četvrtak je postala gotovo nemoguća. Kola hitne pomoći i spasioci nisu mogli da pronađu povređene zbog nestanka struje, saopštila je Kancelarija UN za koordinaciju humanitarnih poslova.
Ahmad Sardah, meštanin Džabalije, koji je rekao da mu je kuća oštećena u napadu u sredu, uspeo je da pošalje poruku pre nego što je izgubio domet.
„Situacija je tragična. Kad bi prijatelji i rođaci koji su napolju mogli da nam kažu šta se dešava oko nas umesto da nas pitaju kako smo, jer bez interneta i telefonskih linija, sve što čujemo su vazdušni udari i bombe. Gde, kako, zašto i ko? Niko od nas ne zna“, rekao je on.
Doktor Gasan Hatib, politikolog sa Univerziteta Birzajt na Zapadnoj obali, rekao je da je Džabalija godinama imala reputaciju otpora izraelskoj okupaciji.
Prva intifada, pobuna koja je trajala od 1987. do 1993. godine, počela je tamo nakon što je stanovnike kampa pregazilo izraelsko vozilo, rekao je on. Njihove sahrane prerasle su u demonstracije koje su se proširile na izbeglički kamp Balata u gradu Nablusu na Zapadnoj obali.
Tamara Alrifaj, zvaničnik UNRWA, rekla je da agencija veruje da je oko 30.000 od 116.000 stanovnika kampa Džabalija ostalo nakon izraelske naredbe da se evakuišu. Nije bilo jasno da li su svi otišli na jug, prema uputstvima ili u druge delove severne Gaze.
Ljudi raseljeni širom Gaze hrlili su u bolnice, nadajući se većoj šansi za bezbednost. Bolnica Kamal Advan takođe ima smeštaj za više od 3.000 raseljenih osoba. Abu Safija je među njima i jedva spava. Rekao je da ponekad uđe u praznu sobu, zatvori se i plače.
„To su ljudi koji su imali snove, život i budućnost. Sve se završilo“, zaključio je Abu Safija.
Kurir.rs/Nova/Njujork tajms
NE PROPUSTITE
Bonus video:
