Glečeri koji se tope predstavljaju izazov bez presedana za čovečanstvo, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron pozivajući zemlje da rade zajedno na smanjenju emisija gasova koji zagrevaju planetu, na zaštiti životne okoline i u naučnom istraživanju ledenih ekosistema Zemlje.
Takav ujedinjeni napor je preko potreban iako rat u Ukrajini i najnoviji rat Izraela i Hamasa odvraćaju veliki deo pažnje međunarodne zajednice i otežavaju globalno jedinstvo i saradnju, rekao je Makron.
Makron je govorio na Pariskom mirovnom forumu, godišnjem događaju koji okuplja vlade, nevladine grupe i druge koji hoće da vode dijalog oko globalnih problema kao što su klimatske promene, izloženost dece nasilju preko interneta, i pretnjama za ljudska prava.
NE PROPUSTITE
Makron kaže da je svet sada svedok raspada kriosfere pod uticajem klimatskih promena, u osvrtu na delove Zemlje gde je voda u čvrstom obliku, uključujući glečere.
"Najhitniji i vidljiv efekat je topljenje ledenih kapa... to predstavlja izazov čovečanstva bez presedana", rekao je Makron.
Topljenje ledenih površina širom sveta utiče na biodiverzitet, na podizanje nivoa mora i na obale i doprinosi nestašici pijaće vode, migraciji, većem ispuštanju ugljen dioksida i riziku za novu pandemiju, dodao je on.
"Sve te pretnje su stvarne",rekao je Makron i pozvao na hitnu saradnju.
"Sukobi su opet na dnevnom redu na Bliskom istoku i drugde i zbog toga su naši odnosi nestabilni ali moramo da učinimo što najbolje možemo da radimo blisko zajedno na miran način", rekao je on.
Šefovi država, vlada i diplomate iz oko 40 zemalja prisustvuju samitu u Parizu, uključujući i Kinu. Rusija nije pozvana iako njena teritorija uključuje deo Arktika.
Države su uputile poziv na delovanje oko klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom i gubicima biodiverziteta izazvanog ekosistemima koji se tope.
Učesnici samita su takođe osnovali grupu na visokom nivou koja će se baviti time kakav uticaj će topljenje imati na priobalne gradove koji se suočavaju sa porastom nivoa mora i smanjenjem vodenih resursa u planinskim oblastima.
Pre Makrona, Mirijam Džekson, naučnica za klimu pri Međunarodnom centru za integrisani planinski razvoj sa sedištem u Katmanduu pozvala je političare da "slušaju naučnike i ljude i primene potrebne promene".
Ona je rekla da uticaj topljenja glečera osećaju milijarde ljudi u obliku podizanja nivoa mora, poplava, nepredvidljivih rečnih tokova.
"Postoji ogromna ljudska komponenta u ovom brzom zagrevanju naše Zemlje i naša je odgovornost da usporimo te promene i zaustavimo ih ako je moguće", rekla je ona.
Na planinama od Alpa do Himalaja glečeri nestaju alarmantnom brzinom zbog porasta temperatura, i za mnoge se predviđa da će u potpunosti nestati do kraja veka, prema studijama.
Dok klimatske promene koje izaziva čovek znače da je kratkoročno nepovratan gubitak mase glečera naučnici kažu da bi drastičnim smanjenjem koriščenja uglja, nafte i gasa koji zagrevaju planetu moglo da se svede na minimum to topljenje u budućnosti.
Slika je takođe mračna na polovima Zemlje. Arktik brzo gubi morski led kako globalno zagrevanje čini da led slabi i nestaje. Zamrznuti Antarktik takođe beleži dramatično topljenje ledene površine, nestajanje glečera i neuobičajeno visoke temperature kako se svet zagreva.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
