Južnokorejski predsednik Jun Suk-Jeol ugostio je u nedelju američkog ministra odbrane Lojda Ostina u svojoj rezidenciji, i tom prilikom ga upozorio na moguće iznenadne napade Severne Koreje koji bi "taktički bili slični napadima Hamasa".
Otkako je Hamas 7. oktobra krenuo u napad na Izrael, južnokorejski političari i šefovi odbrane poredili su to sa mogućnošću da Pjongjang učiniti isto Južnoj Koreji.
Prošlog meseca je predsednik Zajedničkog štaba armije Južne Koreje takođe rekao da ako Pjongjang u budućnosti bude vodio rat protiv Seula, postoje dokazi koji ukazuju na to da bi invazija "mogla pratiti sličan obrazac kao i napad Hamasa".
Ali da li je Južna Koreja zaista u opasnosti od sličnog napada? Ili je sukob samo dao razlog za vladu "jastrebova" da pojačaju odbranu i postave se "tvrđe" prema Severnoj Koreji?
Napad Hamasa na Izrael, kada su gerilci upali na teritoriju jevrejske države posle raketnih napada, odličan je primer hibridnog rata, piše Bi-Bi-Si.
Rju Sung-Jop, istraživač na Institutu za vojne studije 21. veka, primetio je da je to nešto u čemu je Severna Koreja tradicionalno bila veoma dobra, dodajući da bi Seul "izvukao deblji kraj" ako bi se upustio u hibridni rat.
Dok je Hamas ispalio 5.000 raketa na Izrael u ranim satima 7. oktobra, artiljerija Pjongjanga može da ispali oko 16.000 granata na sat. Da bi se borio protiv pretnje, Seul razvija sopstveni sistem protivraketne odbrane, sličan izraelskoj Gvozdenoj kupoli.
I baš kao što je Hamas uradio u Gazi, pretpostavlja se da je Severna Koreja izgradila mrežu podzemnih tunela, od kojih neki prolaze ispod Demilitarizovane zone (DMZ), i koji bi borci mogli biti snabdeveni oružjem prilikom potencijalne invazije.
Koliko je realna pretnja sa severa?
Pretnja iz Severne Koreje je decenijama sveprisutna, a aktuelne tenzije između dve Koreje su posebno visoke.
Međutim, poslednji značajan napad dogodio se pre 13 godina, kada su vojnici granatirali južnokorejsko ostrvo, ubivši dva marinca i dva civila.
Stručnjaci za bezbednost kažu da je strategija Severne Koreje od tada evoluirala, što znači da njen cilj u sukobu više ne bi bio probijanje granice, već uništavanje glavnog grada Seula.
- Dok se Hamas uglavnom oslanjao na rakete kratkog dometa, Severna Koreja ima projektile mnogo većeg dometa i raznovrsniju artiljeriju. Sposobnost za napad je mnogo puta veća od Hamasove - rekao je Hong Min, direktor za severnokorejska istraživanja u Korejskom institutu za nacionalno ujedinjenje.
Poslednjih godina, Pjongjang se fokusirao na poboljšanje i povećanje svog arsenala nuklearnog oružja, tvrdeći da je razvio balističke rakete kratkog dometa sposobne da nose taktičko nuklearno oružje. To znači da Severna Koreja sada nema razloga da koristi sličnu taktiku kao Hamas, kaže Čo Seong Rjul, bivši vladin savetnik za odbranu.
- Severna Koreja je suverena zemlja, sa sopstvenom vojskom i nuklearnim oružjem.
Čo, sada profesor vojnih studija na Univerzitetu Kjungnam, takođe tvrdi da Severna Koreja "trenutno nema razloga da ide u rat", s obzirom na to da već imaju nezavisnu državu.
Štaviše, Južna Koreja i SAD su više puta jasno stavljale do znanja da će svaki napad na jug dovesti do kraja Kimovog režima, a glavni prioritet Kim Džong Una je opstanak njegovog režima.
Uprkos tome, napad na Izrael naterao je vladu u Južnoj Koreji da se zapita da li je bezbednost duž granice onilika kolika bi mogla i trebala da bude. Administracija je zauzela tvrd stav prema Severnoj Koreji, dajući prednost vojnoj snazi i pretnji odmazdom u odnosu na dijalog.
(Kurir.rs/BBC)
NE PROPUSTITE
