Veruje se da Hamas još uvek drži oko 240 talaca. Njihove porodice skoro šest nedelja žive u velikoj neizvesnosti. Stotine rođaka su u protestnom maršu ka Jerusalimu.
„Vratite ih kući, odmah!“ Oni to ne prestaju da uzvikuju. Ima ih na stotine i trenutno su u Šalvimu, na pola puta između Tel Aviva i Jerusalima. Među njima je i Ilan. Kaže da je već izgubio glas.
„Vičem celim putem. Naš poziv je podsećanje na bratstvo koje je sve nas i izvelo na ulice. A u Jerusalimu će nas biti i mnogo, mnogo više.“
Ilanu Zekariji od 7. oktobra nedostaje njegova nećaka Eden. Sumnja se da je 28-godišnjakinja u rukama Hamasa. Edenina majka stoji pored Ilana.
Bol se oseća svuda
Orin nosi šešir i tamne naočare za sunce. U Šalvimu je 28 stepeni. Volonteri dele vodu i sendviče u parku u selu. Porodice i njihove pristalice okrepljuju se za sledeću etapu na putu ka Jerusalimu.
„Bole me leđa i noge, ali najviše me boli srce“, kaže Orin. Od ćerke nije dobila ni znak života već skoro šest nedelja. Čak i dok hoda, Orin stalno proverava da li joj je na telefon stigla neka poruka.
Nestrpljivo čekaju vesti
Stalno se priča da će uskoro neki od talaca biti oslobođeni. Ali, do sada se malo toga dogodilo. Orin se zato uzdržava da bilo šta kaže o glasinama i napretku u pregovorima: „Sve dok nešto nije zvanično potvrđeno, neću ništa da pričam o tome“.
Orin i ostali rođaci zahtevaju da izraelska vlada uloži sve svoje napore kako bi oslobodila taoce. Prekid vatre ili razmena zarobljenika – njima je svejedno. Najvažnije im je da njihovi najmiliji dođu kući. „Kada vičemo, vlada nas čuje. Čak i naši taoci čuju naše povike. Svi nas čuju. Sigurno“.
Uzdržanost u kritici
Ilan i ostali uzdržavaju se od postavljanja konkretnih političkih zahteva, pa i od kritike Netanjahuove vlade.
„Nadajmo se da će kabinet podržati sve što je sada neophodno kako bi se naši ljudi izvukli“, kaže Ilan.
„Verujemo da nas čuju. Razumeće nas kada nas ponovo budu sreli. To je ono što zahtevamo.“
Mnogi učesnici marša u razgovorima s novinarima ističu da je ovo akcija solidarnosti koja nema veze s politikom. Ali, takođe ističu i to da su neke od organizacija već bile uključene u veliki protestni marš do Jerusalima koji je održan tokom leta.
U to vreme marširalo se protiv planiranih reformi pravosudnog sistema – koje sprovodi premijer Netanjahu i njegovi nacionalistički, strogo verski i desničarsko-ekstremistički koalicioni partneri. Sasvim je moguće da će solidarnost s porodicama talaca da preraste u veći protestni pokret protiv vlasti.
Planiran sastanak ispred Netanjahuove kancelarije
Orin je srećna zbog brojnih pristalica koje se spontano pridružuju maršu porodica.
Neki ljudi dolaze na samo nekoliko sati, neki nameravaju da im se pridruže sve do kraja puta, do Netanjahuove kancelarije u Jerusalimu. Orin veruje da bi tamo ovog vikenda moglo da se okupi pola miliona ljudi.
Ali, trenutno želi samo jedno: „Želim da vidim svoju ćerku. Molim vas. Vratite je kući!“
Kurir.rs/Dojče vele
NE PROPUSTITE
