Kontinuirano uništavanje prirode širom planete do sredine ovog veka rezultiraće velikim šokovima u snabdevanju hranom i pijaćom vodom, nestankom jedinstvenih vrsta i gubitkom predela koji su ključni za ljudsku kulturu i slobodno vreme, upozoravaju naučnici.
Ako čovečanstvo ne ispuni svoje obaveze da se uhvati u koštac sa pet glavnih faktora gubitka prirode, do 2050. godine kritični prirodni sistemi mogli bi da se slome, upravo u trenutku kada se predviđa vrhunac ljudske populacije.
Britanski Gardijan je kontaktirao vodeće naučnike, domorodačke vođe i ekologe širom sveta i pitao ih šat misle o posledicama nedelovanja na gubitak bioraznolikosti do sredine ovog veka. Uprkos tome što je milion biljnih i životinjskih vrsta kojima suočeno sa pretnjom izumiranja, kao i sa šumskim požarima, poplavama i ekstremnim vremenskim uslovima koji se pogoršavaju zbog klimatske krize, očuvanje prirode sve više postaje deo kulturalnih ratova koji besne u mnogim zemljama i koji su podstakli protivljenje mnogim politikama zaštite životne sredine.
Beskrajno uništavanje ekosistema
Nepreduzimanje mera do sredine veka moglo bi da rezultira izumiranjem, brzim širenjem invazivnih vrsta (koje često donose nove bolesti), plastičnim zagađenjem velikih razmjera, opadanjem riblje populacije i nestajanjem šuma, upozoravaju stručnjaci sa svih kontinenata. Više od četvrtine svih biljnih i životinjskih vrsta, koje su dubinski procenjivali u smislu očuvanja, u opasnosti su od izumiranja, prema crvenom popisu IUCN.
- Ispunjava me bolom da gledam beskrajno uništavanje prirodnih ekosistema u mojoj domovini Brazilu. Od amazonskih i atlantskih prašuma do grmlja Serada, drveće koje je dom bezbrojnim insektima i orhidejama, zemljišta prepuna pečurki i mikroorganizama i zemlja koju su jaguari i tukani nastanjivali milenijumima ubrzano nestaju. Pokretači gubitka bioraznolikosti su stvarni i svako može da ih vidi. Nauka nudi moćna rješenja, ali vreme istječe - rekao je Aleksandre Antoneli, naučni direktor u Kraljevskom botaničkom vrtu u Kjuu u Londonu.
Kako bi se suprotstavilo potencijalnom gubitku, istraživanja pokazuju da čovečanstvo mora da radi na obnovi prirode širom planete, usvoji ekološki prihvatljivije poljoprivredne prakse, smanji potrošnju mesa, zaustavi širenje invazivnih vrsta i dramatično smanji upotrebu fosilnih goriva.
Na samitu Kop15 o bioraznolikosti prošlog decembra vlade su se složile oko 23 cilja, uključujući obnovu 30% degradiranih kopnenih, vodenih, obalnih i morskih ekosistema planete. Do sada vlade nijednom nisu ispunile nijedan od samonametnutih ciljeva vezanih za gubitak prirode, a stručnjaci kažu da to mora hitno da se promeni.
Sandra Mirna Dijaz, argentinski biolog koja je bila kopredsedavajuća procenom stanja planeta Programa UN za životnu sredinu 2019. godine, rekla je da je "tokom prošlih 50 godina najznačajniji pokretač smanjenja bioraznolikosti bila promena korištenja zemljišta".
- Ako se ti trendovi nastave u sledećim decenijama, zdravlje tla verovatno će se dodatno pogoršati zbog erozije intenzivnim godišnjim usevima i zagađujućim biocidima i salinizacijom. Proporcije prirode u direktnom kontaktu sa širom javnošću nastaviće da se smanjuju - kazala je ona.
Iskrčene šume
Istraživači procenjuju da je čovečanstvo u poslednjih 10.000 godina iskrčilo oko trećinu svih šuma kako bi se stvorilo poljoprivredno zemljište, uništavajući tako ključne ekosisteme poput tropskih kišnih šuma, koje su među najraznolikijim na planetu.
Ali, stručnjaci upozoravaju da su ugroženi i jedinstveni sušni predeli. Ema Arčer, profesorka geografije i nauke o životnoj sredfini na Univerzitetu u Pretoriji kaže da se "predeo Karu u Južnoafričkoj Republici menja, oblikovan promenom poljoprivrednih sistema, povećanim ulaganjima u rudarstvo i obnovljivu energiju i klimatskim promenama".
- Ne budemo li bolje razumeli i pozabavili se načinom na koji ti različiti faktori međusobno deluju na ovaj dragoceni bioraznoliki predeo - uključujući jedan od najraznolikijih pustinjskih ekosistema na svetu - ishodi će biti ozbiljni - poručila je Arčer.
Posledice promene korištenja zemljišta često su međusobno povezane sa drugim pokretačima gubitka bioraznolikosti, upozorava Kristijan Žulijao iz brazilske amazonske autohtone populacije Pankararu:
- Ako ne preduzmemo potrebne radnje za očuvanje bioraznolikosti, budućnost sveta i našeg naroda može se opisati jednom rečju - pustinja - kazala je Žulijao.
Amazonija bi mogla da postane pustinja
- Brazilska Amazonija, gde živi moj narod, postaće pustinja ako globalni ekonomski sistem nastavi da daje prednost iskorišćavanju i profitu ispred zdravlja našeg planete i ljudi. Ako odmah ne promenimo trenutni razvoj, biće to kraj našeg znanja, praksi i tradicija od kojih zavise životinje, biljke i klima - rekla je ona za Gardijan.
U oktobru je stručna procjena UN upozorila da su invazivne vrste postale problem vredan više milijardi dolara, za koji se očekuje da će se pogoršati ako se ne preduzmu odgovarajuće mere. Najmanje 3.500 štetnih invazivnih vrsta zabeleženo je na globalnom nivou, šire se pomoću ljudskih putovanja i trgovinom, a igraju sve veću ulogu u prirodnim katastrofama kao što su bili smrtonosni šumski požari na Havajima u avgustu.
Anibal Pošar, profesor šumarstva na Univerzitetu Konsepsijon, koji je pomogao u sprovođenju stručne procene UN, rekao je da će Čile do 2050. godine "izgubiti svoju ekološku jedinstvenost i biće manje prikladan za prirodu i ljude" ako se nešto ne preduzme. Otprilike četvrtina čileanske bioraznolikosti ne može da se pronađe nigde drugde na Zemlji zahvaljujući prirodnim barijerama kao što su pustinja Atakama, Andi i Tihi okean.
Broj invazivnih vrsta bi mogao da se udvostruči
Invazivne vrste postale su pretnja tome, rekao je Pošar:
- Prekomerne invazivne strane vrste zameniće jedinstvene lokalne ekosisteme, uzrokujući izumiranje nekih autohtonih vrsta, posebno onih endemskih u Čileu, dok će se broj drugih znatno smanjiti - kazao je on.
Hano Zebens iz Centra za istraživanje bioraznolikosti i klime Zenkenberg u Frankfurtu rekao je da bi zbog zagrevanja klime i širenja invazivnih vrsta životinje koje prenose bolesti mogle da dođu do novih ekosistema u Evropi.
- Nastavak zagrevanja zbog klimatskih promena omogućiće vrstama koje prenose bolesti, kao što je tigrasti komarac, da se šire Evropom - rekao je on.
Ako se ništa ne promeni, ocenio je Zebens, očekuje se da će se broj invazivnih vrsta u Evropi udvostručiti do 2050. godine.
U Severnoj Americi, bez pojačanih biobezbednosnih mera, invazivne vrste ugroziće ljudsko zdravlje, domaću bioraznolikost i privredu, upozorio je profesor Peter Stet, koji je kopredsedavao UN procenom invazivnih vrsta tokom više od četiri godine.
- Invazivne trave nastaviće da doprinose izgaranju i šumskim požarima; obalne invazije dodatno će ugroziti ribarstvo; klimatske promene verovatno će proširiti domet zebrastih dagnji i drugih napadača u Velikim jezerima prema severu, a postoji posebna zabrinutost zbog ranjivosti Arktika uopšteno gledano. Celi ovaj ekosistem će se promeniti bez intenziviranja napora kontrole - objasnio je Stet.
"Sve veći udio stanovništva odvajaće se od prirode, fizički i psihički"
Istraživači procenjuju da bi ljudima trebalo 1,7% planeta Zemlje da održe trenutnu stopu potrošnje. Uz više resursa potrebnih za prelaz na zelenu energiju, stručnjaci kažu da rudarske firme moraju da pronađu nove metode eksploatacije koje štete prirodi smanjuju na minimum.
Dr. Čarls Barber, viši savetnik za bioraznolikost pri Institutu za svetske resurse (WRI), rekao je za Gardijan da će "prelazak na zelenu energiju nagnati rudare u poslednja skloništa bioraznolikosti tokom narednih 25 godina. Ti minerali će biti iskopani, oni su su nam potrebni. Kako bismo izbegli katastrofu bioraznolikosti, moramo da razvijemo načine rudarenja koji su daleko drugačiji od ekološki i društveno destruktivnih metoda današnjice - poručio je Barber.
Unaj Paskval iz Baskijskog centra za klimatske promene rekao je da bi rast stanovništva i urbanizacija dodatno mogli da opterete potražnju za resursima ako se njima ne bi upravljalo na odgovarajući način, dodajući da bi pravilno upravljanje trebalo da osigura da u urbanim područjima bude prostora za prirodu.
- Više od dve trećine predviđene populacije od deset milijardi ljudi živeće u gradovima do 2050. godine. To će povećati energetske potrebe za upravljanje rastućom složenošću urbanog metabolizma. Gradovi će takođe povećati potražnju za iskorišćavanjem prirodnih resursa, uz strašne rizike za zdravlje ekosistema. Sve veći udeo stanovništva odvajaće se od prirode, fizički i psihički - rekao je Pasval.
- Ne budemo li odmah delovali efikasno kako bismo zaštitili i poboljšali urbanu bioraznolikost, verovatno ćemo videti još veću ljudsku patnju, posebno najranjivijih urbanih stanovnika sveta - dodao je Paskval.
Kolaps ribarstva
Nakon decenija preteranog izlova vrsta ključnih za ljudsku ishranu, nekoliko stručnjaka ističe kolaps ribarstva kao pretnju, posebno s obzirom na rizike od globalnog zagrevanja.
Dr. Žan-Mark Fromenten iz ustanove za zaštitu mora UMR Marbek ističe da će se "bez odlučne akcije produktivnost oceana, a samim tim i svetski ulov ribe, naglo smanjiti zbog zagrevanja morske vode i veće kiselosti uzrokovane klimatskim promenama. Ovaj pad će biti posebno ozbiljan u tropskim okeanima, gde je divlja riba neophodna za bezbednost hrane lokalnih obalskih zajednica - ocenio je Fromenten.
Surejndžel Vips Mlađi., predsednik pacifičke države Palau i kopredsedavajući Visokog panela za održivu privredu okeana, rekao je da svet može da uči iz običaja njegove zemlje.
- Tradicija Palaua, održiva praksa pauziranja ribolova radi obnavljanja zaliha, prehranjivala je naše generacije. Globalna saradnja je ključna. Mere održivosti unutar naše ekskluzivne ekonomske zone ne mogu da garantuju sposobnost sveta da osigura hranu, vazduh i vodu - poručio je on.
Nagomilavanje plastike, hemikalija, pesticida i veštačkih đubriva u prirodnim ekosistemima ističe se kao pretnja bioraznolikosti koja zahteva hitnu akciju, kažu stručnjaci.
Dr. Markus Eriksen, suosnivač Instituta 5 Gžajrs, koji radi na smanjenju zagađenja plastikom, kaže da je delovanje ključno kako bi se izbeglo preplavljivanje ključnih ekosistema s više otpada.
- Kada smo objavili našu globalnu procenu mikroplastike u svetskim okeanima, u proseku 170 biliona čestica, takođe smo otkrili alarmantan i rastući trend. Taj bi broj lako mogao da se učetvorostruči do 2050. godine, verovatno premašujući kapacitet Zemljinih sistema da se nose sa tim nivoima zagađenja - rekao je Eriksen.
On je nastavio.
- Ovo ukazuje na važnost snažnog globalnog sporazuma UN o plastičnom zagađenju, o kojem se sada raspravlja. Ne možemo da recikliramo naš izlaz iz ovog nereda - zaključio je Eriksen.
Pretnja podzemnim vodama
Federiko Mađi sa Univerziteta u Sidneju rekao je da se "na svetskim usevima i poljima svake godine zbog kontrole neželjenih biljaka, gljivica i bakterija koristi oko tri miliona tona pesticida".
- Od ove količine primenjene na poljima, 82% se biološki razgrađuje na jednostavnije molekule koji trenutno nisu u potpunosti okarakterisani u odnosu na njihove učinke na životnu sredinu i bioraznolikost. Od ostatka, 10% ostaje u tlu, dok se 8% ispire vodom - kazao je Mađi.
Ostaci pesticida održavaju svoju bitnu funkciju, rekao je Maggi, "smanjuju bioraznolikost gde god se transportuju, smanjujući populacije glista, vodozemaca, oprašivača i mnogih drugih neciljanih organizama".
Džejms Dalton, direktor IUCN globalnog programa za vodu, rekao je da se uticaj ljudskog zagađenja takođe vidi pod zemljom, u svetskim podzemnim vodama.
- Koristimo vodu i često je ne vraćamo odakle je došla, što znači da ne obnavljamo podzemnu vodu viškom vode koju smo izvadili i nismo upotrebili. Vodu koju koristimo zagađujemo, a neki od tih zagađivača vraćaju se u zemlju. To se zatim polako infiltrira u naše buduće snabdevanje vodom - ponekad trajno. U SAD imaju zagađenu podzemnu vodu koja se nikada ne može očistiti (mislim na Erin Brokovič) - govori Dalton.
On dodaje da "budućnost nosi teške izbore".
- Treba nam daleko bolja regulacija korišćenja podzemnih voda; daleko strože kontrole zagađujućih materija i praćenje zagađujućih materija; moramo da ostavimo neka područja planete slobodnim od razvoja na kopnu kako bismo zaštitili vodene resurse - rekao je Dalton.
Iako klimatske promene predstavljaju direktnu pretnju čovečanstvu, one takođe predstavljaju veliku pretnju delovima života na Zemlji, često na nepredviđene načine, upozoravaju istraživači.
Henri Häkinen, postdoktorand na Institutu za zoologiju ZSL objašnjava da se "morske ptice u Evropi već suočavaju s mnogo problema - invazivni grabljivci, uplitanje u ribolovnu opremu i ptičji grip ozbiljno prete njihovoj populaciji, među mnogim drugim pretnjama".
- Ali sada se i naša mora zagrevaju, a to uzrokuje veliku promenu u načinu na koji funkcionišu morski ekosistemi. Mnoge morske ptice oslanjaju se na te hladnovodne vrste, posebno tokom sezone parenja, a ako nestane njihove hrane, nestaće i morskih ptica -
"U celoj Africi vidimo nadu za novi put"
Huan Lukas Restrepo, glavni direktor "Alajans of biodajversiti internešenel", upozorio je da bi klimatska kriza mogla da predstavlja veliki izazov budućem snabdevanju hranom u južnoj Aziji:
- Klimatske promene i dalje će biti glavni pokretač promena ekosistema južne Azije u decenijama koje dolaze. Rastuće temperature, dugotrajne suše i ekstremne klimatske prilike već menjaju prirodno stanište u kojem rastu mnoge vrste useva, s negativnim učincima na prinose i bezbednost hrane. Ovo je velika pretnja ekološkoj, društvenoj i privrednoj održivosti u regionu. Ako se ovaj trend nastavi, to će ograničiti dostupnost hrane i povećati cene hrane, što će rezultirati sve većom pothranjenošću - ističe Restrepo.
Suzan Čomba, direktorka odseka za ključne predele za Afriku pri WRI, rekla je da bi upravljanje pretnjama koje donosi klimatska kriza u Africi i njenim ekosistemima imalo međunarodne posledice.
- Svet ne može da reši krizu gladi, niti klimatsku krizu, bez Afrike. Danas se suočavamo sa savršenom olujom: gotovo 60% obradive zemlje na kontinentu je degradirano. Preko 280 miliona Afrikanaca gladuje. Suše i cikloni podstaknuti klimom brišu razvojna dostignuća ostvarena u prošlim decenijama. Ovo će naštetiti privredama zemalja i desetkovati jednog od naših najvećih potrošača ugljenika, bazen Konga - ocenila je Čomba.
Ona je nastavila.
- "Nada leži u 33 miliona malih poljoprivrednika koji proizvode više od 70% hrane za kontinent i izvoze. Od Nigera do Kenije, ovi farmeri čine velike korake, obnavljajući degradirano zemljište u produktivne farme koje uzgajaju zdravu hranu, bogatu biološkom raznolikošću, pa su zato glavni potrošači ugljenika. U celoj Africi vidimo nadu za novi put - zaključila je Čomba.
(Kurir.rs/The Guardian/Index)
NE PROPUSTITE
