Rusija je novu godinu započela salvom raketa i vazdušnim napadima, uključujući i najžešće udare od početka rata u Ukrajini. Kijev se i dalje suočava sa rastućom pretnjom zbog ograničenih zaliha zapadnih PVO sistema.
U januarskim napadima Rusija je koristila čitav spektar svog arsenala: krstareće i balističke rakete, kao i hipersonične rakete i sporije bespilotne letelice, rekao je savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak.
Međunarodni analitičari kažu da ovakvi napadi koje izvode Rusi, koji su mesecima skladištili rakete i dronove, imaju za cilj da nadvladaju ograničenu ukrajinsku PVO.
Ovaj pristup je do sada imao određeni uspeh. Prema ukrajinskim vlastima, Ukrajina je 8. januara uspela da obori samo 18 od 51 rakete ispaljene na zemlju.
Rusi su takođe počeli i da koriste neke nove taktike, od jednostavnih, kao što je farbanje dronova "šahed" u crno, kako bi ih kamuflirali na noćnom nebu, do sofisticiranijih:
- Rusi su pomerili izduvne gasove motora na nekim dronovima sa zadnjeg dela ka napred, u pokušaju da zbune protivvazdušne baterije koje koriste termovizijske nišane - rekli su pripadnici jedne ukrajinske jedinice za Si-En-En.
Vlasti su priznale i da je zamena iranskih dronova koje pokreću elise onima na mlazni pogon, velika pretnja.
Govoreći na nacionalnoj televiziji, portparol komande ukrajinskog vazduhoplovstva Jurij Ihnat rekao je da će verzija iranskih dronova "šahed" na mlazni pogon funkcionisati "kao mini krstareća raketa".
Verovatno će imati manju nosivost, ali mnogo veću brzinu letenja, možda i veću od 500 kilometara na sat, rekao je, što će otežati obaranje. Ukrajinski zvaničnici još nisu potvrdili da li su ovi dronovi korišćeni u Ukrajini.
Svako obaranje je pobeda
Na zaleđenom polju izvan Kijeva, vojnici su izvodili vežbe sa kamionom na koji je montiran dvocevni top.
Njihov teški mitraljez sovjetskog dizajna je nesofisticiran, ali uparen sa termovizijskim nišanom i tabletom može biti efikasan protiv dronova, rekao je komandant odreda, major Vitalij Jasinski iz ukrajinske Predsedničke brigade.
- Nekada su leteli pravo, ali sada lete cik-cak. Bespilotna letelica može da leti, zatim da kruži, lebdi, potpuno se spusti, pa se podigne oko pola kilometra, pa naglo poleti nadole. Oni sada dobro manevrišu i mi ih moramo otkriti i uništiti - rekao je Jasinski, govoreći o iranskim "šahedima".
U oblačnim noćima, branioci su primorani da koriste svoje uši više nego oči da ciljaju, osluškujući zujanje "šahedovog" motora.
Ali Ukrajina računa na male, mobilne jedinice poput ove koju vodi Jasinski da zaštiti civile i ključnu infrastrukturu, posebno od sporoletećih dronova.
Smešteni između baterija naprednih zapadnih raketnih odbrambenih sistema, kao što su američki Patriot ili nemački IRIS-T – koje su najpogodnije za suočavanje sa najbržim ruskim projektilima – ovi mali timovi pružaju jeftinije, masovnije snage za odbranu ukrajinskog neba.
Ukrajinci koji služe u PVO rekli su za Si-En-En i da su raspakovali sanduke sa raketama "Stinger" koje je donirao Zapad, a koje datiraju još iz vremena sovjetske okupacije Avganistana - decenijama su starije od nekih vojnika.
Ali i dalje su zahvalni na oružju.
U januaru su američki zvaničnici otkrili da Rusija koristi severnokorejske balističke rakete u napadima na ukrajinske gradove, što može signalizirati da pritisak na rusku domaću proizvodnju oružja dugog dometa ima efekta.
Ukrajinske vlasti još uvek analiziraju ostatke poslednjih udara kako bi utvrdile poreklo projektila.
Odbrana je razvučena do krajnjih granica
Poslednji niz ruskih napada bio je "veoma dobro isplaniran", rekao je za Si-En-En Aleksej Meljnik, kodirektor međunarodnih bezbednosnih programa u kijevskom tink-tenku "Razumkov Center".
Smrtonosnim udarima prethodila su jata dronova i pojedinačnih projektila duž različitih ruta, kako bi bila mapirana ukrajinska odbrana i slabe tačke, rekao je on.
- Sada su na meti objekti odbrambene industrije. I iako to nije zvanično priznato, značajan deo ovih projektila je pogodio svoje ciljeve - rekao je on, takođe tvrdeći da je efikasnost raketa presretača ispaljenih na dolazeće ruske projektile visoka.
Ukrajinska protivvazdušna odbrana radi "na ivici svojih mogućnosti", rekao je Meljnik, često pogađajući više od 70 odsto ciljeva, a ponekad i sve.
Zaustavljanje većeg broja projektila zahtevalo bi više PVO sistema, za koje je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao u sredu da "veoma nedostaju". Ukrajina trenutno nije u stanju da proizvodi moderne sisteme protivvazdušne odbrane sa svojim partnerima, istakao je on.
Ali da bi zaustavila plimu ruskih raketa, Ukrajina mora da gađa moskovske baterije preko granice - što je veliki izazov, s obzirom na ograničen pristup Kijeva raketama dugog dometa.
- Rusija je naučila lekciju - rekao je Meljnik, navodeći da ispaljuju rakete tamo gde znaju da ne mogu da budu presretnute.
Mihailo Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika, rekao je za Si-En-En da veruje da je ruskim vazdušnim napadima dodata "genocidna komponenta" u poređenju sa prošlom zimom. Prema njegovom mišljenju, civilne žrtve su sada prioritet u ruskim napadima na velike gradove, tvrdi on. Rusija je više puta negirala da je ciljala civile.
(Kurir.rs/CNN/Preneo: Đ. M.)
NE PROPUSTITE
