JEO JE TELA MRTVIH DRUGOVA Stravična ispovest čoveka koji je preživeo saobraćajnu nesreću: Detalji lede KRV U ŽILAMA (VIDEO)

Eduardo Strauč (76) bio je jedan od 16 preživelih koji su uspeli da izađu iz užasne situacije živi, kada se avion sa putnicima srušio na Ande 1972. godine. On je proveo čak 72 dana na pustom vrhu planine, a da bi preživeo jeo je meso prijatelja koji su umirali zbog hladnoće.

"Nema ukusa, kao da jedete zrno pirinča" rekao je.

"Naravno, ideja jedenja ljudskog mesa bila je strašna, odvratna"

Drugi preživeli, Roberto Kanesa, bio je čovek koji je prvi predložio da jedu ostatke svojih prijatelja kako bi preživeli.

U svojoj knjizi "Morao sam preživeti", Roberto je rekao: - Znali smo odgovor, ali je bio previše strašan da bismo ga razmatrali.

"Dugo vremena smo bili u agoniji. Izašao sam na sneg i molio se Bogu za vođstvo. Bez Njegovog pristanka, osećao sam da bih kršio sećanje na svoje prijatelje; da bih im ukrao duše. Pitali smo se da li smo poludeli što uopšte razmišljamo o tome. Da li smo postali divljaci? Ili je ovo jedino razumno što treba da uradimo? Zaista, gurali smo granice našeg straha" rekao je.

Roberto je imao samo 19 godina kada je napravio odluku da učini nezamislivo. Osvrćući se na svoju odluku, rekao je da bi bio srećan da ga pojedu njegovi prijatelji kako bi preživeli, da je bio jedan od putnika koji su stradali. "Umesto da trune u grobu, moje telo moglo bi biti život za moje prijatelje", dodao je. Roberto je rekao da je jedenje tela preminulih postalo nešto "prirodno" i "svakodnevna rutina" u tim danima. Boreći se da preživi u jezivoj situaciji, proteini iz ljudskog mesa bili su "deo goriva za izlazak odande".

"Izabrao sam da živim. Ponosan sam na ono što sam uradio" rekao je Kanesa.

Biznismen Ramon Sabela (70) takođe se setio jezive odluke koju je morao doneti zajedno sa svojim prijateljima.

"Naravno, ideja jedenja ljudskog mesa bila je strašna, odvratna. Teško je bilo staviti u usta. Ali smo se navikli" rekao je Sabela.

Sabela je rekao da su preživeli zaključili pakt da oni koji su preživeli mogu jesti one koji su umrli od izlaganja ekstremnim uslovima. Rekao je: "Obećali smo jedni drugima da ako jedan od nas umre, drugi su dužni da jedu njihova tela."

Dodao je: "Na neki način, naši prijatelji su bili neki od prvih donora organa na svetu - pomogli su nam da se hranimo i ostanemo živi."

Avionska nesreća na Andima

Zloglasna avionska nesreća iz stvarnog života 1972. na Andima inspiracija je za film, novu Netfliksovu avanturističku dramu „Snežno društvo“.

13. oktobra 1972. godine, avion sa 45 putnika sleteo je 70 kilometara daleko od grada gde je trebalo da sleti. Pilot, potpukovnik Dante Hektor Lagurara, započeo je sletanje aviona, nesvestan da i dalje iznad opasnih Anda. Kako se avion spuštao, udario je u planinu i oba krila su mu se otkinula dok je preostala ljuštura klizila niz glečer pre nego što je udarila u led.

Urugvajski avionski let imao je 19 članova i njihove porodice, prijatelje i navijače. Trojica članova posade i devet putnika odmah su poginuli, dok su još 17 umrli od povreda i gušenja zbog lavine koja se dogodila nekoliko dana kasnije. Nakon 10 dana, preostali preživeli saznali su iz radija u avionu da je pretraga za njima obustavljena. Od početka, preživeli su imali vrlo malo hrane. Sve što su imali sastojalo se od osam čokoladica, tri male tegle džema, konzerve školjki, konzerve badema i nekoliko boca vina.

Njihova mala zaliha brzo se smanjivala, pa su prešli na delove aviona, poput kože sa spoljašnosti sedišta, pre nego što su odlučili jesti ljudsko meso.

(Kurir.rs/Mondo/Preneo: A.N.)