U Kremlju među glavnim opravdanjima i razlozima za napad na Ukrajinu ističu "širenje NATO-a na istok" i najavu članstva Ukrajine u toj organizaciji, iako su i francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc direktno razgovarali sa Vladimirom Putinom u odvojenim razgovorima, i poručili mu da se to neće dogoditi.
Rusija dodatno optužuje Zapad da je "prevario Moskvu i prekršio obećanje" da se NATO neće širiti na istok, a Moskva je ovaj "argument" prvi put počela da koristi tek negde 2007-2008. godine, odnosno tri-četiri godine nakon što je čak deset istočnoevropskih zemalja postalo članicama NATO-a.
Međutim, iz američkih arhiva je procurila informacija da je još u januaru 1994. bivši ruski predsednik Boris Jeljcin, na sastanku sa američkim predsednikom Bilom Klintonom u rezidenciji Novo-Ogarjev kod Moskve, rekao da "Rusija treba prva da uđe u NATO u slučaju proširenja". To se, prema pisanju Moskovskog Komersanta, u transkriptu razgovora dvojice lidera koji se nalazi u Arhivu nacionalne bezbednosti Univerziteta Džordž Vašington.
Prema tom transkriptu, Jeljcin je rekao da će, nakon toga, "i druge zemlje Centralne i Istočne Evrope slediti njen primer".
- Treba da napravimo neku vrstu "kartela", koji uključuje SAD, Rusiju i evropske zemlje, koji bi ojačao međunarodnu bezbednost - rekao je tada Jeljcin Klintonu.
Komersant navodi da je Klinton bio uzdržan jer je očigledno bio iznenađen Jeljcinovim predlogom, ali je rekao da bi "SAD i Rusija mogle da garantuju zemljama Evrope vek mira ili više".
Podsetimo, u martu 2000. Vladimir Putin je takođe u intervjuu za Bi-Bi-Si rekao da "ne isključuje mogućnost da Rusija jednog dana postane članica NATO" i da "ne može da zamisli Rusiju koja bi bila izolovana od Evrope". .
Kasnije će u svojim memoarima Bil Klinton objaviti da je, više puta, predlagao Vladimiru Putinu da Rusija uđe u NATO.
- Sve vreme smo držali vrata NATO-a otvorena za ulazak Rusije, što sam jasno rekao Jeljcinu, a potom i njegovom nasledniku Vladimiru Putinu - napisao je bivši američki predsednik u svojim memoarima.
Klinton je tada, prema Putinovim rečima, odgovorio: "Pa, nemam ništa protiv", ali je istakao da je "cela američka delegacija postala nervozna" na te reči.
Na početku rata u Ukrajini, Putin je rekao da je Zapad prevario Rusiju kada je obećao da neće širiti NATO na istok, da sve to predstavlja opasnost po bezbednost Rusije i da je "prinuđena da deluje u Ukrajini" kako bi eliminisala "anti-rusku enklavu" koja se stvara na teritoriji Ukrajine i preti Rusiji.
U razgovorima Mihaila Gorbačova, tadašnjeg predsednika SSSR-a, i američkog državnog sekretara Džejmsa Bejkera 1990. godine o ujedinjenju Nemačke, uzgredno je rečeno (ali nikada nije potpisano) da se NATO neće širiti u istočnoevropske zemlje.
Međutim, treba zapamtiti da je geopolitički kontekst tada bio potpuno drugačiji. Berlinski zid jeste pao, ali je SSSR i dalje postojao i nije bilo naznaka da će se raspasti, to će se dogoditi tek krajem 1991. godine. A tu je bio i rivalski Varšavski pakt, koji je ipak okupljao istočnoevropske zemlje, a u nekima od njih su još uvek bili na vlasti „komunisti“.
Tada se razgovaralo o tome da li će NATO svoje snage rasporediti i na teritoriji Istočne Nemačke koja je "utopljena" u SR Nemačku. Ali onda je u septembru 1990. sklopljen sporazum koji je omogućio NATO da pozicionira svoje trupe i na tom području, na šta je Moskva pristala.
Po nekim svedočenjima kredite je dobijao i tadašnji SSSR, a potom i Rusija, govori se o čak 100 milijardi dolara. Ovo se odnosilo samo na Nemačku, jer su ostale zemlje još uvek, makar formalno, bile deo "ruske ili sovjetske sfere uticaja".
- Prekretnica u politici širenja NATO-a nastupila je kasnije, 1995. godine, na zahtev istočnoevropskih država - rekao je Oliver Kempf, naučni saradnik Asocijacije za strateška istraživanja.
Podsetimo, Rusija je primljena u MMF, ubrzo, 1997. godine, postala je članica G7, odnosno tada se zvala G8, iako je ekonomski zaostajala za tim vodećim zemljama, a isključena je 2014. nakon aneksije Krima.
Vojni sukob između Rusije i Ukrajine bio je pitanje vremena, rekao je bivši američki predsednik Bil Klinton. Prema njegovim rečima, Putin mu je 2011. godine u Davosu rekao „da se ne slaže sa Budimpeštanskim sporazumom koji je sklopio sa Borisom Jeljcinom”. Klinton je o tome govorio u kulturnom centru 92NI u Njujorku.
- Putin mi je rekao: "Ne slažem se sa tim. Ne podržavam ovo. I ovaj sporazum me ne obavezuje." I od tog dana sam znao da je napad na Ukrajinu samo pitanje vreme - rekao je tada Klinton.
(Kurir.rs/Jutarnji list/Preneo: Đ. M.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
