Kada je Alija Iglesijas uhvaćena kako vejpuje (koristi elektronsku cigaretu) u srednjoj školi u Teksasu, nije bila svesna koliko toga može da izgubi.
Iznenada, ceo ostatak njenog školovanja je doveden u pitanje - njena uloga predsednice saveta učenika, vođe tima za debate, pa i prisustvo maturi. Ugrožena joj je čak i stipendija za koledž. Poslata je da ide u drugu školu u svom okrugu 30 dana i upozorena je da bi protiv nje mogla da se podigne optužnica.
Kao i hiljade drugih učenika širom zemlje, Alija je uhvaćena pomoću opreme za nadzor koju su škole instalirale da suzbiju upotrebu elektronskih cigareta, često bez obaveštavanja učenika o tome.
Škole širom Amerike uložile su milione dolara u tehnologiju za nadzor, uključujući i novac iz federalnog fonda za pomoć pogođenima kovidom 19, čija je namena bila da se školama, i učenicima, pomogne da prebrode pandemiju. Stručnjaci su zaključili da senzori, koji koštaju više od hiljadu dolara, mogu da pomognu u borbi protiv virusa proveravanjem kvaliteta vazduha.
Elektronske cigarete su preplavile američke srednje škole i osnovne škole u višim razredima. Uređaji za vejpovanje otpuštaju paru koja sadrži viši koncentrat nikotina nego obične cigarete. Milioni maloletnika kažu da koriste elektronske cigarete uprkos inicijativama da se ograniči prodaja deci tako što će se starosna granica za kupovinu podići na 21 godinu, i zabraniti proizvodi sa ukusima koje tinejdžeri vole da kupuju.
Neki okruzi senzore koriste u paru sa kamerama za nadzor. Kada se aktivira senzor, kamere mogu da snime svakog učenika koji izlazi iz školskog toaleta.
Neki učenici nisu ni svesni da njihove škole imaju tu tehnologiju. Iglesijas, koja je u maju završila srednju školu Tajler u Tajleru u Teksasu saznala je za senzore nakon što je predstavnica školske administracije ušla u školski WC dok su učenici vejpovali.
“Bila sam zapanjena", rekla je Alija Iglesijas. Administratorka je pokušala da ustanovi koja je od učenica vejpovala ali ih je na kraju pustila bez kazne.
Epizoda zbog koje je Alija dospela u probleme dogodila se u drugom delu Teksasa, u srednjoj školi "Atina", gde se njen tim za debatu takmičio prošlog februara. Iglesijas je otišla u kupatilo da vejpuje. Kasnije tog dana, trener njenog tima rekao joj je da je uhvaćena.
“Odlučila sam da radim nešto čime se ne ponosim, ali jesam to uradila", kaže Iglesijas koja dodaje da je njena četvrta godina srednje škole bila stresna, a njen bliski rođak je trebalo da izađe iz zatvora. "Bila sam pod pritiskom zbog raznih ličnih stvari koje su se nagomilale".
Odmah je povučena sa turnira u debati, a nastavnik koji je vodio tim joj je rekao da bi mogla da bude krivično gonjena pošto ima 18 godina. Poslata je u "alternativnu školu" u svom okrugu na 30 dana, što je minimalna kazna za učenike koji se uhvate da vejpuju, prema školskoj politici okruga Tajler, gde je vejpovanje potpuno zabranjeno.
Učenici koji se uhvate da vejpuju mogu da budu kažnjeni novčanom kaznom do 100 dolara i dobiju opomenu za kršenje zakona. Oni u čijim se uređajima pronađe THC, hemikalija "zaslužna" za osećanje korisnika marihuane, mogu da budu uhapšeni zbog počinjenog krivičnog dela. Najmanje 90 učenika u Tajleru je do sada optuženo za krivična dela.
Okrug Tajler je odbio da komentariše svoje disciplinske mere, navodeći u pisanom saopštenju da se praćenjem vejpovanja reaguje na problem koji narušava zdravlje dece.
“Detektori su efikasni u otkrivanju vejpovanja, što nam omogućava da odmah reagujemo na te slučajeve", saopštio je školski sistem.
Kompanija HALO Smart Sensors, glavni proizvođač senzora koji detektuju isparenja iz vejpa, prodaje 90 do 95% svojih senzora školama. Ti senzori ne sadrže kamere i ne snimaju zvuk ali mogu da detektuju pojačanu buku u školskim kupatilima i pošalju tekst poruke da alarmiraju upravu škole, kaže Rik Kadiz, potpredsednik za prodaju i marketing kompanije IPVideo, proizvodjača senzora HALO.
Senzori se reklamiraju prvenstveno kao sredstvo za otkrivanje dima vejpa, ili THC-a, ali takođe mogu da prate zvuke kao što je pucanj ili reči koje nagoveštavaju potencijalno vršnjačko verbalno nasilje.
Kompanija je svesna brige za privatnost u vezi sa senzorima, kaže Kadiz. "Sve što oni rade je da upozore da se nešto dešava. Neko mora fizički da dođe i ispita situaciju nakon što se senzor oglasi."
Međutim, senzori ne funkcionišu uvek kako to školske vlasti žele.
U jednom okrugu u Kaliforniji, dim od vejpa je bio tako gust u kupatilima da neki učenici nisu mogli da dišu. U pilot programu, okrug je instalirao senzore u kupatilima i kamere ispred vrata.
“Na neki način program je bio previše uspešan", kaže Majkl Olman, član školskog odbora, dodajući da su se senzori oglašavali tako često da školsko osoblje nije imalo vremena da pregleda snimke kamera svaki put.
Na društvenim mrežama, učenici širom zemlje opisuju načine kako da se "nadmudre" senzori. Neki predlažu da se umotaju plastičnom folijom. Drugi kažu da dim duvaju u odeću.
U nezavisnom školskom okrugu Kopel u Teksasu, senzori su deo strategije prevencije, koja uključuje edukativne video spotove i telefonsku liniju za dojave. Učenici mogu da dobiju 50 dolara prijavljujući đake koji vejpuju i "potkazivali su jedni druge što su brže mogli" - kaže Dženifer Vilines, predstavnica okruga.
Učeninci mogu da se pošalju u drugu školu ili budu suspendovani ali provode vreme u školi, kaže.
“Želimo da nam deca budu u školi. Ako nisu tu, ne uče", ističe Vilines. "U nekim slučajevima, vejpovanje je za tu decu mehanizam odbrane, i želimo da ostanu unutar okruženja gde će naučiti da sami regulišu svoje ponašanje."
Alija Iglesijas je morala da napusti mesto predsednice školskog saveta i vođe tima za debatu. U alternativnoj školi koju je pohađala mesec dana, učesnici prelaze redovno gradivo ali ne idu na časove i nema garancija da će dobiti isti materijal za učenje koji dobijaju u svojoj redovnoj školi. Alija je ipak išla na matursko veče, svečano dobila diplomu i ostala u većini školskih klubova, a zadržala je i svoju stipendiju i sada studira na lokalnom koledžu.
Smatra da je kazna za vejpovanje u njenom slučaju bila preterana.
“Ljudi koji donose te mere i primenjuju ih sede u sobi i ne idu po školama i kampusima da vide rezultate, posledice tih mera, da bi proverili da li su one zaista efikasne, jer nisu", kaže Iglesijas. Međutim, dodaje: “Ja nikada neću tako nešto opet uraditi jer su posledice bile užasne."
(Kurir.rs/Glas Amerike/Preneo: N. V.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
