Čelnici stranaka u Evropskom parlamentu danas su se složili da će pokrenuti slučaj na Evropskom sudu pravde. To bi joj uveliko moglo zakomplikovati kandidaturu Ursule fon der Lajen za drugi mandat predsednice Komisije na ovogodišnjim izborima.
Fon der Lajen je oslobodila trećinu od oko 30 milijardi evra sredstava EU-a koje je Brisel blokirao u sporu s Budimpeštom, i to nekoliko dana uoči samita na kojem je mađarski premijer Viktor Orban stavio veto na novi paket pomoći Ukrajini. Na kraju je on popustio u pokušaju da deblokira sav novac svoje zemlje u februaru i omogućio slanje pomoći od 50 milijardi evra Kijevu tokom iduće četiri godine.
Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola rekla je da će tužbu podneti do 25. marta.
Zeleni i druge političke grupe najavili su da će to pitanje pokrenuti u kampanji za izbore za Evropski parlament. Očekuje se da će Evropska narodna stranka (EPP) biti prva, što Fon der Lajen daje pravo na novu nominaciju za još pet godina, ali treba joj podrška većine predstavnika u Evropskom parlamentu. 2019. godine je prošla za samo devet glasova.
Ovaj su pravni slučaj podržale sve velike stranke, uključujući i EPP, koji je istakao da su poverenici i iz drugih stranaka pristali osloboditi novac. Nikolas Šmit, vodeći kandidat socijalista za predsednika Komisije, potpisao je pismo koje Orbana obaveštava da će primiti novac, dok je poverenik za pravosuđe Didijer Rejnders iz Liberala ocenio da je Budimpešta napravila dovoljno reformi u svojem pravosudnom sistemu da bi zaslužila taj novac.
- Želimo biti sigurni da se s novcem poreznih obaveznika postupa u skladu s ugovorima. Ovo nije političko pitanje za EPP, ovo nije izborno pitanje, samo želimo imati pravnu jasnoću - rekao je portparol EPP-a u odboru za budžet, Petri Sarvamaa i dodao da je odluku o osiguranju sredstava donio ceo kolegijum poverenika.
U februaru je Komisija upozorila Mađarsku da bi mogla da pokrene novi pravni postupak zbog novog zakona za koji kažu da krši pravila EU-a. Zakon o odbrani suvereniteta uspostavio je telo sa širokim ovlastima za istraživanje navodnog stranog uticaja u politici i akademskoj zajednici, a medijski kritičari kažu da je napravljen po uzoru na Putinovu Rusiju, piše Financial Times.
Kurir.rs/Jutarnji list
NE PROPUSTITE
