Pre dve godine Rusija je napala Ukrajinu s dvostruko više artiljerijskog oružja nego što je imala Ukrajina. Ali, ključna stvar nije bila prednost u samom oružju, već u municiji koje ono ispaljuje. Na kraju krajeva, jedno oružje koje ispaljuje 50 granata dnevno jednako je korisno kao i dva oružja koja ispaljuju po 25 granata svaki.
Vekovima je artiljerija bila ključna u kopnenim ratovanjima. Snažno i s dugim dometom, bila je glavni ubica pešadije i ključno sredstvo podrške kako napadu tako i obrani. Prateći snabdevanje artiljerijom na obe strane u ratu, može se pratiti i napredak samog rata. Strana koja raspolaže s najvećim brojem granata verovatno će pobediti.
Zato je iznenađujuća inicijativa, koju su predvodile Češka i više od desetak evropskih zemalja, bila ključna za opstanak Ukrajine, koja je ušla u treću godinu rata protiv ruske invazije. Česi su pronašli gotovo milion granata za Ukrajinu upravo kad su im te granate najviše trebale: tokom vrhunca ruske zimske ofanzive. Češka inicijativa za verovatno je spasila cele ukrajinske gradove, omogućujući ukrajinskoj vojsci snagu da se suprotstavi mnogo većoj ruskoj vojsci.
Ukrajina se našla u blokadi krajem prošle godine. Početkom 2023, prema Vašington postu, Sjedinjene Američke Države tajno su posredovale u dogovoru s Južnom Korejom, koja ima velike fabrike granata, kako bi kupile, verovatno za milijarde dolara, veliki broj granata standardnog NATO kalibra od 155 mm, koji je sada i standardan za ukrajinsku artiljeriju.
Taj milion granata, zajedno s onima koje je Ukrajina dobila od SAD-a i evropskih zemalja, omogućio je ukrajinskim haubicama da svakodnevno ispaljuju barem 10.000 granata - što je prvi put omogućilo ravnotežu s dnevnim tempom ruskih haubica. Ukratko, mesecima su Ukrajinci imali barem jednaku snagu artiljerija kao i Rusi.
Iako mnogi stručnjaci smatraju da je protivofanziva Ukrajine sredinom 2023. bila razočaravajuća jer je oslobodila samo nekoliko stotina kvadratnih kilometara na jugu i istoku zemlje, čak i male pobede su bolje od gubitaka teritorija. Nakon što je protivfanziva oslabila oko oktobra, Ukrajinci su počeli da gube teritoriju.
Tada je ruska vojska, pojačana na gotovo pola miliona vojnika zahvaljujući opštoj mobilizaciji, krenula u napad. Rusi su se koncentrisali na desetine hiljada svojih najbolje opremljenih vojnika kako bi napali Avdijivku, ranije industrijsko središte samo nekoliko kilometara udaljeno od fronta u istočnoj oblasti Donjeckoj. Iako su ruski vojnici pretrpeli velike gubitke, verovatno desetine hiljada, ipak su nastavili da napreduju. Primetili su da je s prolaskom vremena, kada se približavala zima, ukrajinska artiljerija postajala sve manje aktivna, a u nekim delovima čak i potpuno utihnula.
Da bi se razumeli zašto su se ukrajinske haubice, koje su nekad non-stop pucale, na kraju prestale koristiti, mora se razumeti američka politika. Amerikanci biraju Kongres svake dve godine. U 2022. godini republikanci su tesno pobedili za vođenje Predstavničkog doma SAD-a, jednog od dve kongresne kuće. Predsedništvo i Senat ostali su u rukama demokrata. Pre nego što su demokrati izgubili kontrolu nad Predstavničkim domom u novembru 2022. godine, odobrili su 75 milijardi dolara vojne pomoći Ukrajini. Ta pomoć počela je da nestaje u oktobru.
Predsednik Džo Bajden predložio je dodatnu 61 milijardu dolara za Ukrajinu, ali je republikanski predsednik pomenutog doma, Majk Džonson, odbio da da tu pomoć na glasanje. Odbio ju je čak iako su i republikanci i demokrati bili za nju. Džonson je iznosio razne priče zašto se protivi pomoći Ukrajini, ali je istina da je bivši predsednik Donald Tramp, koji se kandiduje za predsedništvo i čini se da ima blagonaklonost prema ruskom lideru Vladimiru Putinu, izrazio svoju sumnju u vezi s Ukrajinom. Džonson je tu sumnju preveo u blokadu američke podrške Ukrajini, koja bi mogla napadnutoj zemlji osigurati stotine hiljada granata.
Ukrajina je počela ostajati bez municije zbog želja Donalda Trampa. Takođe, evropski projekat proizvodnje ogranata za Ukrajinu kasnio je šest meseci u odnosu na predviđeni rok, što je dovelo do naglog smanjenja dnevne upotrebe ukrajinske artiljerije s 10.000 granata dnevno na samo 2.000 Dok je Ukrajina imala problema s obezneđivanjem municije, Rusija je nastavila intenzivno da je koristi, zahvaljujući velikoj pošiljci iz Severne Koreje.
Do sredine februara, Rusi su ušli u Avdijivku, a Ukrajinci su se nastavili povlačiti. Ali onda je 18. februara šef češke obrambene politike Jan Jireš šokirao kada je na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu objavio da je njegova vlada identifikovala 800.000 granata koje se nalaze u ne-zapadnim zemljama kao što su Južna Koreja, Turska i Južnoafrička Republika. Te bi se granate mogle kupiti za 1,5 milijardu dolara, rekli su češki zvaničnici.
- Većina tih zemalja nije voljna podržati Ukrajinu izravno iz političkih razloga pa im je potreban posrednik - rekao je Jireš. Češka bi bila taj posrednik ako bi ukrajinski saveznici, osim SAD-a, pomogli platiti municiju.
Belgija, Kanada, Danska i Holandija su se odazvale. Uskoro se češkom klubu pridružilo još 13 zemalja. U tri nedelje su Jireš i njegovi kolege skupili svih 1,5 milijardi dolara i granate su bile na putu za Ukrajinu za nekoliko nedelja. Ukrajinske brigade tako nisu morale više čuvati ono malo municije koje su imale za hitne slučajeve. Početkom marta su otvorili vatru.
Ukrajinske trupe su zaustavile svoje povlačenje na oko osam kilometara zapadno od Avdijivke, okrenule se i krenule u protivnapad i zaustavile rusku ofanzivu u nekim selima.
Artiljerija i nedostatak istog glavni je razlog zašto su Ukrajinci ove zime i proljeća skoro izgubili celu istočnu oblast, a milion granata dobijenih uz pomoć male istočnoevropske zemlje glavni je razlog zašto Ukrajina nije izgubila celu tu oblast.
Kurir.rs/Jutarnji list/Telegraph
NE PROPUSTITE
