Ruske bezbednosne strukture bile su nemilosrdno efikasne u hapšenju protivnika predsednika Vladimira Putina, ali su bile nespremne kada se dogodila masovna pucnjava na obodu Moskve, što je pokrenulo pitanja u vezi sa njihovim prioritetima, resursima i prikupljanjem obaveštajnih podataka, navodi Rojters.
Britanska agencija piše da ruska Federalna služba bezbednosti (FSB), maslednica sovjetskog KGB, ima pune ruke posla kada je u pitanju hvatanje ukrajinskih sabotera unutar Rusije, držanje pod kontrolom aktivista koj su protiv Kremlja, kao i ometanje operacija neprijateljskih obaveštajnih agencija.
Navodi se da to, po mišljenju američkih bezbednosnih zvaničnika i zapadnih bezbednosnih analitičara, pomaže u objašnjavanju razloga zbog kojih je FSB možda prevideo druge pretnje, uključujući i onu koju predstavljaju islamski ekstremisti, poput onih iz ISIS-K, koji su preuzeli odgovornost za masakr najmanje 139 ljudi u moskovskoj koncertnoj dvorani "Krokus siti hol".
- Ne možete sva da postignete. Kada pojačate pritisak na lokalce, onda nekada ne dobijete obeveštajne podatke koji su vam potrebni u vezi sa potencijalnim terorističkim napadom. Tu su oni (FSB) omanuli. Moguće je da su se oni previše bavili ratom u Ukrajini i političkom opozicijom - kazao je Rojtersu Danijel Hofmen, bivši viši operativac američki Centralne obaveštajne agencije (CIA) koji je šef njene ispostave u Moskvi.
Iz FSB je navedeno da je napad u Moskvi koji je izveden u petak "mukotrpno" planiran i da su napadači pažljivo sakruli vatreno oružje pre masakra.
Britanska agencija podseća da je Putin juče rekao da su napad izveli radikalni islamisti, ali da Rusija i dalje želi da sazna ko ga je naredio.
Šef Kremlja je ocenio da postoje mnoga pitanja na koje Ukrajina treba da pruži odgovor u vezi sa tim, dok Kijev negira bilo kakvu umešanost u napad.
Rojters navodi da je ovaj masakr potresao stanovnike ruske prestonice koji su do sada u velikoj meri bili izolovani od nasilja koje je doneo rat u Ukrajini, uprkos povremenim udarima dronova.
Džon Sajfer, koji je takođe neko vreme službovao u Rusiji tokom karijere u CIA, kazao je da veruje da je FSB napravio grešku time što je bio isuviše usredsređen na političke i druge pretnje Putinu i njegovoj vladi.
- Oni (ruske bezbednosne službe) se više bave zaštitom Kremlja nego zaštitom soptvenog naroda - rekaoi je Sajfer, koji predviđa da će Putin sada iskoristi napad kako bi opravdao neke od novih akcija usmerenih bilo protiv Ukrajine ili protiv Zapada.
Navodi se da je jedno upozorenje da se nešto sprema stiglo 2. marta na jugu Rusije kada su specijalci FSB ubili šestoricu pripadnika Islamske države naoružanih vatrenim oružjem.
Među ubijenima su bila trojica koji su se nalazili ruskoj federalnoj poternici, a ti isti islamisti su godinu dana ranije ubili trojicu policajaca.
Prilikom pretrage specijalci FSB su pronašli i skladište oružja.
Rojters navodi da je 7. marta FSB objavio da je sprečio napad na sinagogu u Moskvi koji je spremala lokalna ćeija Islamske države, a napadači su ubijeni u vatrenom obračunu.
Rikardo Vale, direktor istraživanja informativne platforme Dnevnik iz Horasana (The Khorasan Diary) sa sedištem u pakistanskoj prestonici Islamabadu, ocenio je da je incident od 2. marta trebalo da oglasi alarm upozorenja.
- Mislim da je činjenica da su bezbednosne snage otkrile mrežu Islamske države u Rusiji i to jednu snažnu koja je sposobna da nabavi oružje i pruži jak otpor specijalcima, trebalo da oglasi uzbunu u moskovskim bezbednosnim agencijama - kazao je Vale za Rojters.
(Kurir.rs/Reuters/Yahoo News/Preveo i priredio: N. V.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
