General-potpukovnik Vasil Maljuk, šef Službe bezbednosti Ukrajine, izjavio je da je "moguće" da ova špijunska agencija vlade u Kijevu sprovodi kampanju likvidacija u okviru koje je je ubijeno više od desetak ukrajinskih državljana saradnika Kremlja, uključujući i one koji su se nalazili duboko unutar Rusije.
Kijev post prenosi da je Maljuk to kazao u intervjuu za nacionalnu ICTV koji je emitovan u ponedeljak uveče i trajao je sat vremena.
Šef SBU je rekao da su tajni agenti od početka ruske invazije punog obima na Ukrajinu, koja je počela u februaru 2022, kao naciljali "veoma mnogo" pojedinaca odgovornih za ratne zločine i napade na ukrajinske građane, a da su operacije vršene duboko iza "neprijateljskih" linija.
Kijev post navodi da ne može da nezavisno potvrdi navode iz Maljukovog intervjua.
Šef ukrajinskih špijuna je kazao da je u kampanji likvidacija, koja je vođena zahvaljujući mrežama tajnih agenata i operativaca, prioritet bio da se eliminišu ukrajinski kolaboracionisti na teritorijama koje su zauzele ruske snage i koji su sumnjičeni za mučenja Ukrajinaca.
Ipak, Maljuk je poručio da Kijev ne može da preuzme odgovornost za ta ubistva i pokušaje ubistva.
- Zvanično, mi to nećemo priznati. Ali, istovremeno, ja mogu da iznesem neke detalje - rekao je šef SBU.
Nakon ovog intervjua sud u Moskvi je juče izdao nalog za hapšenje Maljuka kojeg sumnjiči za učestvovanje u "terorističkom delovanju".
Kijev post navodi da je šef ukrajinskih špijuna u intervjuu detaljno opisao više ubistava koje je sponzorizala država, a opisao je i navodne procese unutar vlade u Kijevu pomoću kojih su ona odoboravana.
Maljuk je naveo da se, pre planiranja i izvođenja likvidacije, vođstvo SBU koordiniše sa policijom i obaveštajnim agencijama kako bi se identifikovala meta i potvrdilo da li su on ili ona odgovorni za ubistva ili ranjavanja Ukrajinaca tokom dosadašnjeg rata.
On je kazao da civilne vlasti daju odobrenje SBU za ubistvo tek nakon sveobuhvatne obaveštajne procene.
Maljuk je rekao da je Vladlen Tatarski, koji je rođen u Ukrajini, a bio je propagandista Kremlja i medijska ličnost, izabran kao meta zbog toga što se od 2014. do 2016. u uniformi borio protiv ukrajinske vojske i uporno pozivao na eliminisanje Ukrajine kao nacije ako treba i genocidom uz podršku ruske države.
- Tatarski je ubijen 2. aprila 2023. u kafiću u Sankt Peterburgu kada su ukrajinski operativci na prevaru ubedili mladu ženu da mu preda malu statuu punu eksploziva - rekao je Maljuk.
Ubijen je i Ilija Kiva, bivši poslanik ukrajinskog parlamenta koji je nakon početka ruske invazije pobegao iz Kijeva i kritikovao nezavisnost Ukrajine.
Njega je ubica usmrtio 6. decembra 2023. u selu zapadno od Moskve.
- Kiva je osuđen za izdaju, a nastavio je da obavlja antiukrajinske aktivnosti u saradnji sa ruskom nacionalnom špijunskom agencijom FSB, pa ga je obučeni ubica pogubio sa par metaka iz pištolja kalibra 9mm ispaljenog iz neposredne blizine - kazao je Maljuk.
Šef SBU je rekao i da je Zahar Prilepin, viši policijski zvaničnik u "separatističkoj" vladi istočne ukrajinske Luganske oblasti, koja ima podršku Kremlja, određen kao "meta" zato što je, pre nego što je promenio stranu, služio u najvišim krugovima ukrajinskih bezbednosnih snaga.
Prilepin je javno pozivao na ubistva Ukrajinaca i sistematske policijske napore sa ciljem izvršavanja ovih ubistava - naveo je Maljuk.
Kijev post navodi da je Prilepin 16. septembra 2022. preživeo eksploziju antitenkovske mine u kojoj je stradalo nekoliko policajaca okupljenih sa njim vikendici u Luganskoj oblasti.
- Zbog teških povreda u trbušnom delu i uništenih genitalija ovaj dokazani ratni zločinac je ostao invalid - kazao je Maljuk.
Ukrajinski list dodaje da su neki mediji u to vreme tvrdili da je Prilepin poginuo u tom napadu.
Maljuk je takođe kazao da je javni tužilac samoproglašene Luganske Narodne Republike (LNR) raznet pomoću 800 grama eksploziva C-4 NATO standarda zbog progona ukrajinskih civila i izvršavanja smrtnih kazni nad ukrajinskim vojnicima i civilima.
Šef SBU je rekao i da je Igor Kornet, viši zvaničnik policije LNR, teško povređen i ostao je invalid nakon eksplozije bombe u berbernici u Lugansku 15. maja 2023.
- Kornet je jednom nedeljno dolazio u tu berbernicu -naveo je Maljuk.
On je kazao i da je pokušano i ubistvo visokog profila i to Aleksandra Dugina, ruskog političkog filozofa i bliskog saveznika predsednika Vladimira Putina.
- Taj plan je propao kada je propagandista Kremlja 20. avgusta 2022. zamenio automobil sa ćerkom koja je ubijena bombom koji su postavili agenti - rekao je šef SBU.
(Kurir.rs/The Kyiv Post/Preveo i priredio: N. V.)
NE PROPUSTITE
