Dok je Amerika prolazila kroz ključne političke trenutke, sa glasačima koji su glasali za Superutorak i predsednikom Džoom Bajdenom koji je izlagao svoje nacionalne prioritete u govoru o stanju Unije, Kina je bila zauzeta sprovođenjem najveće godišnje manifestacije sopstvenog političkog procesa.
U Pekingu, gde se hiljade delegata iz cele zemlje okupilo na uglavnom ceremonijalnom sastanku kako bi označili godišnji dnevni red koji je postavila vlada pod kontrolom Komunističke partije, fokus je bio na domaćim brigama – od ekonomskih ciljeva do pozdravljanja vođstva Si Đinpinga.
Ali nad tim skupom se nadvijala i skoro izvesnost da će se bivši predsednik Donald Tramp kandidovati protiv Bajdena na novembarskim izborima – i da će svaki pobednik nastaviti da vodi oštru politiku Kine.
Visoki kineski lideri nisu javno pominjali američke izbore dok je događaj u Pekingu počeo. Ali ključna strategija koja je tamo promovisana – da se zemlja transformiše u elektranu visoke tehnologije – naširoko je viđena kao deo hitnog pokušaja da se zemlja zaštiti pred ograničenjima tehnologije Bajdenove administracije i nestabilnim odnosima između SAD i Kine.
Visoki diplomata Vang Ji pokazao je jasniji znak anksioznosti koja je u osnovi te strategije tokom brifinga za štampu na marginama skupa. Tamo je posegnuo za nekim od svojih najdramatičnijih izraza do sada o američkim trgovinskim i tehnološkim kontrolama usmerenim na Kinu, rekavši da su dosegli „ zbunjujuće nivoe nedokučivog apsurda “.
Iza zatvorenih vrata diskusija bila direktnija
Iza zatvorenih vrata, međutim, kažu posmatrači elitne kineske politike, diskusija o samim predstojećim izborima je verovatno mnogo direktnija – posebno kada je reč o uticaju povratka Trampa, koji se smatra daleko nepredvidivijom silom od Bajden.
Bivši lider je preoblikovao odnose između dve najveće svetske ekonomije ogromnim trgovinskim tarifama dok je bio na funkciji pre četiri godine. On sada preti , ako bude izabran, da će ih podići na nivo za koji stručnjaci kažu da bi mogao da izazove de fakto razdvajanje – šok koji bi pogodio delikatno vreme za kinesku ekonomiju.
Ali povratak Trampa na funkciju takođe ima potencijal da promeni trenutnu geopolitičku ravnotežu, zbog čega su Amerika i njeni saveznici sve više ujedinjeni protiv Rusije i uočene pretnje Kine u usponu.
Povlačenje SAD od tih partnera pod Trampovim stavom „Amerika na prvom mestu” moglo bi da skine pritisak sa Kine i predstavlja značajnu priliku za sopstvene globalne ambicije Pekinga.
Zvaničnici koji su deo kancelarije za spoljne poslove vladajuće Komunističke partije verovatno su bili zaduženi za „planiranje scenarija i analize zasnovane na dokazima“ implikacija pobede Trampa ili Bajdena, od kojih bi svaki predstavljao različite rizike za Peking, kaže Brajan Vong , saradnik u Centru za savremenu Kinu i svet Univerziteta u Hong Kongu.
Stručnjaci razmatraju kako bi svaka administracija uticala na cilj Kine
Stručnjaci kažu da će kineski kreatori politike razmatrati kako bi svaka administracija uticala na glavni cilj Kine da preuzme kontrolu nad samoupravnom demokratijom Tajvana, njenu težnju da proširi svoju globalnu moć i uticaj, i napore da stabilizuje i ojača svoju već oštećenu ekonomiju.
„Prioriteti su da se osigura da Kina ostane sigurna od spoljne bezbednosti i vojnog mešanja, da bude finansijski i ekonomski bezbedna“, dodao je Vong.
Kada je Tramp stigao u Belu kuću 2017. kao politički novajlija, činilo se da Si vidi potencijalno otvaranje za jačanje veza koje su pokazivale znake zatezanja tokom prethodne Obamine administracije.
Nakon što je u aprilu te godine dočekan na Trampovom imanju Mar-a-Lago na obali okeana, kineski lider je ugostio Trampa i prvu damu Melaniju u Pekingu za ono što je u to vreme naširoko opisano kao „državna poseta plus“.
Ovog puta, Tramp, koji je poznat po svojoj sklonosti autoritarnim liderima, nastavio je da hvali Ksija tokom kampanje. Ali on je takođe podstakao spekulacije da bi u borbi protiv onoga što smatra nepoštenom trgovinskom praksom mogao da udari na kineski uvoz tarifom većom od 60% – i poništi njegov osnovni status „trajnih normalizovanih trgovinskih odnosa“.
Pomak na tom nivou bi stvorio značajan preokret u trgovinskim vezama – potencijalno bi smanjio udeo Kine u američkom uvozu sa skoro jedne petine na oko 3%, prema analizi Okford Economics-a.
„Ako Tramp 2.0 sprovede ovo razdvajanje na veoma snažan način, uticaj na Kinu će biti veoma ozbiljan. Ali da li će se to dogoditi, nejasno je, niko ne može da kaže šta će Tramp uraditi, i to je problem“, rekao je Bala Ramasami, profesor ekonomije na Međunarodnoj poslovnoj školi Kina Evropa u Šangaju.
Takve kontrole bi došle u izuzetno lošem trenutku za kinesku ekonomiju , koja se već suočava sa smanjenom potražnjom potrošača i padom cena usred niza drugih problema, od visoke nezaposlenosti mladih do pošasti u sektoru nekretnina .
„Kina mora da se plaši Trampovog povratka“
„Kina mora da se plaši Trampovog povratka“, rekao je spoljnopolitički analitičar iz Šangaja Šen Dingli, ukazujući na nedostatak potražnje unutar Kine da pokupi višak kapaciteta zbog tako potencijalno značajnog pada izvoza u SAD.
Ali stručnjaci kažu da kineski poslovni i zvanični sektori verovatno razmatraju planove za vanredne situacije.
Više kineskih firmi moglo bi da otvori radnje na mestima kao što su jugoistočna Azija i Latinska Amerika da vide kako se njihova roba tamo završava kako bi izbegla porez. Kineski lideri bi verovatno želeli da neguju dublje odnose sa drugim tržištima – poput Evrope i njihovih partnera u okviru inicijative za povezivanje Pojas i put – kako bi popunili prazninu.
Novi trgovinski rat bi takođe verovatno doveo do jačanja antiameričke retorike u Kini – koju bi raspirivala vlada i njeni onlajn moderatori, koji bi nastojali da kanališu svako nezadovoljstvo zbog ekonomskog uticaja na SAD.
Već se može videti nešto brbljanja na kineskim platformama društvenih medija, gde su se korisnici podsmevali izveštajima o Trampovoj pretnji tarifama od 60 odsto, pri čemu je napisano „što više dodate, to bolje. Amerikanci sami plaćaju račune“, a druga izreka: „ako ćete se razdvojiti, samo razdvojite … ionako ne volimo da radimo 996 (dugih sati) producirajući za vas“.
(Kurir.rs/ CNN/ Preneo: T.A.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
