POLA PLANETE JE RANIJE VRAĆALO SAT UNAZAD, ALI SADA VIŠE NE: Evo ko je sve odustao od te prakse i šta o tome kažu stručnjaci

Tokom poslednje decenije, pojedine države širom sveta odlučile su da odustanu od sezonskog pomeranja časovnika iz različitih razloga, dok se neke druge teritorije i dalje drže tog principa bez obzira na to što zdravstveni stručnjaci kažu je to štetno.

Danas, samo trećina zemalja i dalje održava ovaj običaj.

Glavni deo Sjedinjenih Država, najveći deo Evrope i delovi Kanade, Australije, Južne Amerike, Brazila i Kariba i dalje podešavaju satove.

Ali veliki broj zemalja širom sveta je potpuno odustao od ove prakse.

Radi se o celoj Aziji i većem delu Afrike.

U poslednjih deset godina Azerbejdžan, Iran, Jordan, Namibija, Rusija, Samoa, Sirija, Turska, Urugvaj i veći deo Meksika su okončali tu praksu, prema Istraživačkom centru Pju.

U Sjedinjenim Državama Havaji i Arizona preskaču ovaj običaj, baš kao i Američka Samoa, Guam, Severna Marijanska Ostrva, Portoriko i Američka Devičanska Ostrva.

Ali zbog čega bi trebalo preskočiti ta podešavanja?

Stručnjaci ističu bezbednost, zdravlje i klimatske razloge kao povod za predlog da se odustane od pomeranja časovnika.

Jagdiš Kubčandani, profesor iz oblasti javnog zdravlja na univerzitetu u Novom Meksiku, kaže da su neka istraživanja pronašla vezu između pomeranja časovnika i zdravstvenih problema od poremećaja spavanja do srčanih napada.

„Neke druge studije i stručnjaci takođe navode saobraćajne nesreće, mentalno zdravlje, opšte blagostanje i slično.

„Moglo bi se reći i da su ovo sve kratkotrajni efekti tranzicije i da su nam neophodna dugoročnija istraživanja", zaključuje on.

Prolećna pomeranja utiču na ustaljene cikluse spavanja

Promene vremena, kao što su one koje donosi prolećno pomeranje, ugrožavaju cirkadijalni ritam, poznat i kao ciklus spavanja.

Poremećaj tog biološkog ciklusa utiče na intenzitet bolesti.

„Najvažniji sinhronizator našeg cirkadijalnog ritma je dnevna svetlost koja pomaže da naš biološki sat ostane sinhronizovan", kaže Tord Vingren, inženjer koji proučava spavanje i izloženost svetlosti.

Vingren poseduje kompaniju koja prodaje prirodne svetlosne alternative.

Ipak, on je zagovornik promene koja će ukinuti pomeranje časovnika da bi ljudima bilo dostupno prirodno jutarnje svetlo, bez pomoći koju donose njegovi proizvodi.

Izloženost dnevnom svetlu ujutru predstavlja signal za naš biološki ritam.

Tkiva u našem telu imaju periferni časovnik koji je usklađen, na osnovu ovih signala, sa našim glavnim časovnikom koji se nalazi u mozgu.

Taj glavni sat, reagujući na izloženost svetlu putem očiju je odgovoran za pokretanje hormonalnih procesa.

Hormoni na koje utiče pomeranje časovnika su i oni koji regulišu stres, nivo šećera u krvi, kao i oni koji ukazuju na zadovoljstvo i glad.

„Pomeranje sata može da liši radnike ili učenike podsticajnog momenta jer svoj dan započinju dok je napolju još uvek mračno", kaže Kubčandani.

Izlaganje mraku je dobro kada se dešava uveče i kada pomaže organizmu da proizvodi melatonin, hormon koji priprema telo za san.

Ali zahvaljujući promenama vremena, „dodatno svetlo tokom večeri može da odloži naše spavanje i rutine vezane za odlazak u krevet", objašnjava Kubčandani.

Istraživači sa Američke akademije za medicinu spavanja su 2020. godine u Žurnalu kliničke medicine, koja se bavi spavanjem, napisali izveštaj po kojem je prolećno pomeranje sata unapred zaista štetno.

Oni su koristili „društveni džet leg" kao termin kojim opisuju hronično neslaganje između nečijeg prirodnog ciklusa spavanja i onoga što život od nas zahteva zbog posla, škole i porodice, uz napomenu da ovo pomeranje unapred direktno izaziva taj društveni džet leg.

Društveni džet leg se povezuje sa gojaznošću, metaboličkim sindromima, kardiovaskularnim bolestima i depresijom.

„Zbog toga je stav Američke akademije za medicinu spavanja da bi ove sezonske promene vremena trebalo ukinuti u korist ustaljenog, nacionalnog, godišnjeg standardnog vremena", piše u ovom izveštaju.

Bezbednosne mere i pomeranje časovnika

Praksa pomeranja časovnika je povezana sa povećanjem broja saobraćajnih nesreća, povreda na radu, medicinskih grešaka i opšte smrtnosti stanovništva.

Španski naučnici su 2018. godine u jednom epidemiološkom žurnalu objavili pismo u kojem se bave vezom između smrtonosnih saobraćajnih udesa i prolećnog pomeranja vremena.

Pošto su prikupili podatake iz najvećih španskih gradova između 1990. i 2014. godine, oni su ustanovili povećanje fatalnih saobraćajnih nezgoda od čak 30 odsto u danu kada je časovnik pomeran unapred.

Na dan kada se vreme vraća za sat vremena, povećanje je 16 odsto.

Starija studija iz 2009. godine, objavljena u Žurnalu za primenjenu psihologiju, koristila je podatke iz Američkog biroa za statistiku rada ne bi li ustanovila da li je promena vremena u vezi sa povećanim brojem povreda na radu.

Otkriveno je povećanje od skoro šest odsto u nesrećama tokom ponedeljka posle pomeranja časovnika unapred.

Jedna posmatračka studija iz 2021. godine, koju su sproveli istraživači sa klinike Mejo u Sjedinjenim Državama, pozabavila se pitanjem da li ova ušteda vremena utiče na povećanje rizika od lekarskih grešaka.

Oni su istražili podatke dobijene iz dobrovoljno prijavljenih incidenata iz ustanova u SAD-u u periodu 2010-2017. godine.

Oni su potom te podatke uporedili sa podacima o greškama u kojim je ljudski faktor bio odlučujući u nedelji koja je prethodila, kao i sa onim u nedelji koja je usledila posle pomeranja časovnika.

Pronašli su povećanje od skoro 19 odsto u incidentima povezanim sa bezbednošću sedam dana posle pomeranja kazaljki na časovniku unapred i povećanje od skoro pet odsto u sedmodnevnom periodu posle pomeranja sata unazad.

Autori studije ovakvo povećanje pripisuju smanjenju vremena spavanja od 40 minuta u proseku.

Zdravstvene brige koje prate pomeranje sata

Jedna od najozbiljnijih promena povezana sa pomeranjem vremena je infarkt miokarda ili srčani udar.

Italijanski naučnici su 2018. godine u jednom izveštaju objavljenom u žurnalu za hitnu internu medicinu naveli da pomeranje časovnika utiče na zdravlje srca.

Oni su proučili sedam postojećih studija iz Sjedinjenih Država i Evrope koje su obradile ukupno 80.000 slučajeva akutnog infarkta miokarda.

Otkrili su povećanje u rasponu od četiri do 29 procenata u slučajevima srčanog udara pošto su kazaljke sata pomerane unapred.

Učestalost moždanih udara takođe može da bude povećana u danima posle promene vremena.

Istraživači iz Finske su istraživali tu vezu za studiju iz 2016, objavljenu u Žurnalu za medicinu spavanja.

Oni su analizirali više od 3.000 hospitalizacija u periodu 2004-2013, koje su se desili u nedeljama posle sezonskih pomeranja časovnika.

Zatim su te slučajeve uporedili sa kontrolnom grupom od 11.000 očekivanih hospitalizacija.

Pronašli su da su hospitalizacije koje su se dogodile zbog ishemijskog moždanog udara, najčešćeg tipa šloga, uvećane za osam odsto tokom dva dana posle pomeranja sata.

Kada se pogleda cela nedelja posle promene, povećanje iznosi tri odsto.

Veza je još jača kod starijih i žena.

„Pomeranje časovnika može da utiče i na kardiovaskularni sistem, kao i da utiče na promene raspoloženja i poremećaj kognitivnih sposobnosti", kaže internistkinja Nesoki Okeke-Igbokve.

Za studiju iz 2017. godine objavljenu u jednom epidemiološkom žurnalu, istraživači su koristili podatke iz Danskog psihijatrijskog istraživačkog registra.

Oni su analizirali blizu 200.000 bolničkih slučajeva unipolarne depresije u periodu 1995-2012.

Otkrili su povećanje od 11 odsto kod depresivnih unipolarnih incidenata posle prolećnog pomeranja vremena.

Ovo povećanje se proteže tokom deset nedelja posle pomeranja kazaljki na satu.

Energija i pomeranje časovnika

Iako primena podataka varira od zemlje do zemlje, prve diskusije o promeni vremena su se pojavile 1916. godine.

Ipak, smatra se da je Bendžamin Frenklin odgovoran za originalni koncept do kojeg je došao posle analiziranja potrošnje sveća 1784. godine.

On je tada predložio da ljudi promene ritam spavanja ne bi li uštedeli novac.

Nacionalna arhiva SAD-a pripisuje Nemačkoj najranija iskustva sa pomeranjem sata tokom Prvog svetskog rata.

Razloge za primenu treba tražiti i u računima za struju - više vremena u večernjim satima za odmor - kao i mnoge druge stvari.

Istraživanja koja se bave stvarnim rezultatima uštede energije su ograničena i zbrkana.

Jedan stariji izveštaj iz Sjedinjenih Država pokazuje potencijalno smanjenje u korišćenju energije od 0,5 odsto, dok jedno drugo starije istraživanje pokazuje povećanje od četiri odsto u korišćenju energije.

Savezna država Arizona je, s druge strane, odustala od pomeranja sata zbog uštede energije.

Ovo je jedna od nekolicine američkih saveznih država koje ne učestvuju u nacionalnoj praksi pomeranja sata.

Prema nalazima državnog univerziteta u Arizoni, država je primenila promene još 1967. godine, samo da bi ih iste godine i ukinula jer su stanovnici Arizone primetili da promene utiču na povećanje potrošnje energije.

Ipak, Navaho nacija iz Arizone i dalje učestvuje u ovim promenama.

U ovoj pustinjskoj državi je osetno vruće vreme i ljudi duže moraju uveče da drže uključenu klimu što povećava potrošnju i utiče na račune za struju.

Očekuje se da usled klimatskih promena i zagrevanja cele planete, sve više država, provincija i zemalja počne da prati ovaj primer iz Arizone.

Budućnost pomeranja vremena

Evropska komisija je 2018. godine predložila završetak ove prakse pomeranja časovnika.

Evropski savet se još nije složio sa tim predlogom.

Evropski parlament je glasao u korist prihvatanja promene.

Ipak, Savet i parlament tek moraju da se usaglase ne bi li ova odluka bila primenjena.

„Na žalost, čini se da Švedska čeka dogovor sa Evropom pre promene", kaže Vingren koji živi u ovoj zemlji.

„Pre dve ili tri godine se pojavila vest o tome da bi Švedska trebalo da prestane sa pomeranjem časovnika, ali ta odluka nikada nije implementirana".

S druge strane, Marko Rubio, senator iz Floride, predstavio je Akt o zaštiti sunčeve svetlosti, marta 2023. godine.

Ukoliko ovaj predlog bude usvojen, on će prolećnu promenu vremenu uspostaviti kao standard za Floridu, ali predloženi zakon, pošto je prošao Senat, još uvek čeka na odluku Predstavničkog doma.

Ukoliko u budućnosti ovaj zakon bude usvojen, to znači da će Sjedinjene Države poslednji put sat promeniti na proleće i da ga neće vraćati šest meseci kasnije.

Ipak, zakasneli dolazak dnevnog svetla ujutru i produženi period dnevne svetlosti uveče brine pojedine naučnike, među kojim je i Kubčandani.

„Prirodno svetlo nam je potrebno da počnemo dan na pravi način, budniji i oprezniji i raspoloženiji - uz pomoć lučenja hormona i neurotransmitera", kaže on.

Zbog toga Američka akademija za medicinu spavanja zagovara suprotno.

„Trenutni dokazi podržavaju prihvatanje standardnog vremena kao stalnog jer se najbolje slaže sa biološkim ciklusom ljudi i pruža benefite javnom zdravlju i bezbednosti", napisala je ova organizacija u odgovoru na predlog senatora Rubija.

Šta ljudi u svetu žele po pitanju pomeranja časovnika?

Potrebno je obratiti pažnju i na to šta po pitanju pomeranja vremena misli javnost.

„Javno zdravlje dolazi od ljudi i namenjeno je ljudima", objašnjava Kubčandani.

„Postoji javna percepcija koja se odnosi na prioritete.

„Nema mnogo anketa koje se sprovode, a koje podržavaju pomeranje kazaljki na časovniku".

Prilikom sprovođenja jedne ankete na univerzitetu Monmaut, istraživači su otkrili da dve trećine ljudi u SAD-u želi ukidanje sezonskih pomeranja časovnika..

Jedno vladino istraživanje u Britanskoj Kolumbiji u Kanadi je otkrilo da 93 odsto anketiranih želi prestanak promena i prolećno vreme kao standardno.

Evropska komisija je sprovela istraživanje 2018. godine u kojem je 84 odsto anketiranih bilo za okončanje pomeranja vremena.

YouGov anketa u Velikoj Britaniji je otkrila da 44 odsto Britanaca želi da se nastavi praksa pomeranja sata.

(Kurir.rs/BBC na srpskom/Preneo: N. V.)