Dronovi Seldžuka Bajraktara odigrali su ključnu ulogu u zaustavljanju ruske invazije na Ukrajinu na početku rata, a sada postoje ozbiljna nagađanja da bi upravo on mogao da nasledi Redžepa Tajipa Erdogana, predsednika Turske, nakon odlaska sa vlasti "Sultana", kako protivnici nazivaju šefa te države.
Bajraktar je glavni je tehnološki direktor vojne kompanije "Bajkar Makina", Erdoganov zet i potencijalni novi čelnik Turske, piše hrvatski Jutarnji list.
Proteklog vikenda 63 miliona Turaka birali su vlasti 81 turskog grada i opšine. Ali, izbori se nisu posmatrali samo na lokalnom nivou, zato što su ovo navodno poslednji Erdoganovi izbori, koji bi mogli da odlučuju o političkoj sudbini turskog predsednika.
Erdoganu za četiri godine ističe treći mandat i po zakonu više ne sme da se kandiduje za predsedničku funkciju. Iako postoje spekulacije o mogućoj promeni Ustava, koja bi mu omogućila još jedan mandat, sam Erdogan je rekao da je spreman da "preda štafetu" narednoj generaciji.
Turski vođa bi još mogao da se predomisli, ali pomni posmatrači turske političke scene kažu da je trka za njegovog naslednika već počela, a Bajraktar se ispostavio kao glavni kandidat.
- On je Erdoğanov zet sa svim ispravnim znanjem i veštinama. Mislim da je sve usmereno prema Bajraktaru - rekao je za Volstrit džurnal Burak Kaderdžan, stručnjak za tursku politiku i profesor na Američkom mornaričkom ratnom koledžu.
Rođen u Istanbulu u porodici inženjera, Bajraktar se oduvek kretao u visokim političkim krugovima. Njegov otac, Ozdemir Bajraktar, poznavao je Erdogana iz vremena dok su odrastali zajedno na obali Crnog mora. Njih dvojica su ostali u kontaktu i dok je Ozdemir 90-ih godina prošlog veka osnivao svoju firmu za autodelove. Seldžuk je provodio je velik deo mladosti u porodičnoj fabrici, igrajući se modelima aviona.
Nakon studija u Istanbulu, otišao je u SAD, gde je na Univerzitetu u Pensilvaniji magistrirao s radom kojim je demonstrirao koordinaciju vazduh-zemlja bespilotnih letelica u formacijskom letu. Taj rad je privukao pažnju prestižnog MIT, koji mu je ponudio stipendiju. Tamo je istraživanjem autonomnog upravljanja bespilotnim helikopterskim sistemom stekao drugi magistarsku diplomu.
Po povratku u Tursku, počeo je da izrađuje prototipove dronova u porodičnoj fabrici. U to je vreme Turska radila na izgradnji sopstvene, nezavisne odbrambene industrije, koja bi mogla da izdrži poremećaje u lancima snabdevanja zapadnih proizvođača oružja. Bajraktarov otac je video da bi projekti njegovog sina mogli da imaju neku vrednost i pomogao mu je da ih testira s turskom vojskom.
Godine 2014. Bajraktar je predstavio prototip za bespilotnu letelicu koja može da nosi oružje - svoj revolucionarni proizvod TB2. Iako nije bio tako sofisticiran kao dronovi napravljeni u SAD, TB2 je ispunio ulogu efikasne, jeftine bespilotne letelice, koja može da se proizvede upotrebom komercijalnih, gotovih delovima, što smanjuje troškove i čini održavanje pristupačnim za mnoge zemlje. Godine 2022. Bajraktar TB2 postala je letelica koja se najviše izvozi u svetu, a mnogi ju smatraju kalašnjikovim među bespilotnim letelicama. Bajraktarovi dronovi odigrali su važnu ulogu na početku sveobuhvatne invazije koju je ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo na Ukrajinu, kada su ih ukrajinske trupe koristile za napade na konvoje ruskih oklopnih vozila. Najveća prednost ovih letelica je u tome što nanose značajnu štetu ruskoj vojsci uz vrlo mali rizik za Ukrajince. Ovi dronovi su vrlo lagani, imaju raspon krila od 12 metara i mogu da nose do četiri projektila.
U vrijeme predsedničkih izbora u Turskoj prošle godine, dronovi Bajraktar postali su temeljni deo Erdoganovog brenda, koji ih je predstavljao kao simbol nacionalnog ponosa. U središtu Erdoganovih kampanja nalazi se rastuća odbrambena industrija Turske kojom, kako kaže, želi da vrati zemlji status globalne sile.
Sam Bajraktar propagira tehnonacionalizam koji nadilazi sekularno-religijsku podelu i zbog toga uživa sve veću popularnost među turskim stanovništvom. Njegov imidž inženjera i preduzetnika predstavlja suptilan, ali značajan odmak od Erdoganove vladavine, koja je oslabila turske institucije i centralizovala moć oko predsednika. Ankete pokazuju da je turski Ilon Mask, kako Bajraktara često zovu njegove pristalice, trenutno jedna od najpopularnijih javnih ličnosti u zemlji.
Seldžuk Bajraktar, a posebno njegov brat Haluk, koji je postao izvršni direktor "Baykara" nakon što im je otac umro 2021, pripadaju najužem krugu Erdoganovih savetnika i preuzeli su istaknutu ulogu predstavljanja zemlje u inostranstvu. Haluk Bajraktar često posećuje Ukrajinu, a snimljen je i prošle godine kako dočekuje predsednika Volodimira Zelenskog na turskom aerodromu. Nitko od Erdoganove dece nema rezime postignuća uporediv sa Bajraktarovim. Erdoğanov drugi zet, Berat Albajrak, nije se proslavio kao ministar finansija i bio je prisiljen na ostavku 2020. godine.
Bajraktar je rekao da nema političkih ambicija, ali i da ne bi odbio Erdogana ako bi ovaj od njega zatražio da se kandiduje na budućim izborima.
- Možda bih rekao da, ali to će zavisiti od okolnosti - rekao je u on intervjuu za Volstrit džurnal prošle jeseni.
Slično je rekao i u intervjuu za turske novine.
- Moja ambicija nikada nije bila da uđem u politiku ili postanem predsednik, već da budem pionir turske vazduhoplovne industrije. Ali ako borba za nacionalnu tehnologiju to bude zahtevala, naravno da se neću uplašiti - izjavio je početkom septembra 2023. za Gazete pencere.
U još jednoj izjavi od 28. septembra ponovio je odlučnost da, ako bude potrebno, uđe u politiku.
- Ako ljudi sa stranim agendama pokušaju da podignu prepreke na putu turske težnje za nezavisnošću u vojnoj tehnologiji, spreman sam na sve vrste borbe - kazao je Bajraktar.
(Kurir.rs/Jutarnji list/Preneo: N. V.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
