Služba EU-a za praćenje klimatskih promena Kopernikus u utorak je objavila da je ovogodišnji mart bio najtopliji mart u istoriji merenja, čime je nastavljen 10-mesečni niz u kojem je svaki uzastopni mesec postavljao novi temperaturni rekord, pri čemu je i temperatura površine mora dosegla novi apsolutni mesečni rekord za globalnu morsku temperaturu.
Svaki od poslednjih deset meseci rangiran je kao najtopliji ikada dosad zabeležen u svetu u poređenju s odgovarajućim mesecom prethodnih godina, podaci su iz mesečnog biltena Kopernikusa.
Dakle, to nije bio samo deseti uzastopni mesec koji je oborio vlastiti toplotni rekord već je i "globalna prosečna temperatura u poslednjih 12 meseci najviša ikada dosad evidentirana" i premašuje predindustrijski prosek za 1,58 Celzijusov stepen usled decenija emisija efekata staklene bašte, čiji je učinak od sredine 2023. godine posebno naglašen fenomenom El Ninja, rekla je Samanta Bargs, zamenica šefa službe za klimatske promene Kopernikusa.
"To je dugoročan trend s izuzetnim rekordima koji nas jako brine", rekla Bargs, dodavši da nam praćenje i "proučavanje ovakvih zapisa iz meseca u mesec dosta pokazuje da se naša klima vrlo brzo menja."
Skup podataka Kopernikusa seže do 1940. godine, a naučnici su ga uporedili s ostalim relevantnim podacima da bi potvrdili kako je prošli mesec bio najtopliji mart od predindustrijskog razdoblja.
Već je 2023. bila najtoplija godina na planeti po svetskim zapisima koji postoje od 1850. godine.
Ekstremni vremenski uslovi i izuzetne temperature ove su godine globalno izazvale pustoš. Suša izazvana klimatskim promenama u području amazonske prašume u razdoblju od januara do marta podstakla je rekordan broj šumskih požara u Venecueli, a suša u južnoj Africi uništila je useve i suočila milione ljudi s glađu.
Rekordno zagrejavanje površine mora
Bargs je kazala da podaci o morima i okeanima "nisu ništa manje šokantni", jer je novi rekord globalne temperature površine okeana postavljen u februaru ponovno premašen u martu
Okeani prekrivaju 70 odsto planete i održavaju Zemljinu površinu pogodnom za život, apsorbujući 90 odsto viška toplote proizvedene onečišćenjem ugljen-dioksidom koji je rezultat ljudske aktivnosti još od početka industrijskog doba.
Naučnici su prošlog meseca upozorili da će zbog zagrejavanja okeana na južnoj hemisferi doći do masovnog izbeljivanja korala i da bi ono moglo biti najopasnije u istoriji planete.
Primarni uzrok izuzetnih vrućina su efekti staklene bašte koje je prouzrokovao čovek, stoji u biltenu Kopernikusa.
Ostali faktori koji utiču na povećanje temperature su El Ninjoo, prirodna meteorološka pojava povezana sa zagrejavanjem površinskih voda istočnog ekvatorijalnog Tihog okeana, koji se događao ciklično u razdoblju od tri ili osam godina.
El Ninjo je dosegao vrhunac u decembru i januaru i sada slabi, što bi moglo pridoneti da se prekine vrući niz prema kraju godine.
Topliji okeani znače i više vlage u atmosferi. Naučnici kažu da vazduh uopšte može zadržati oko sedam odsto više vodene pare za svaki Celzijusov stepen porasta temperature.
To rezultira sve nestalnijim vremenskim prilikama, poput žestokih vetrova i obilnih kiša.
"Znamo da će razdoblje u kojem trenutno živimo verojatno biti najtoplije u poslednjih 100.000 godina", rekla je Bargs.
I dok se ruše klimatski rekordi, naučnici raspravljaju o tomu jesu li ekstremne vrućine zabeleže prošle godine unutar granica prognoziranog ili je reč o nečem još nepoznatom.
"Glavni pokretač zagrejavanja su emisije fosilnih goriva", smatra Friderike Oto, klimatska naučnica s Grantam instituta na londonskom Imperial Koledžu.
Neuspešno smanjenje tih emisija nastaviće da podstiče zagrejavanje planete, a to će rezultirati intenzivnijim sušama, požarima, toplotnim talasima i obilnim sparinama, upozorila je Oto.
(Kurir.rs/Jutarnji/Preneo: A.N.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
