Kada je Nasina letelica Nju Horajzons 2015. na površini Plutona snimila neobičnu geografsku formaciju u obliku srca, proradila je znatiželja naučnika. Nije ih toliko zaintrigirao oblik formacije (samo nas Zemljane on asocira na srce), već veličina, boja i druga geografska obeležja. Stručnjaci smatraju da su napokon rešila ta misterija.
"Pre Nju Horajzonsa svi su mislili da je Pluton glatka lopta, odnosno potpuno ravan. Ali sada znamo da se na njemu nalaze različiti krajolici", kazao je Tangaj Bertrand, planetarni naučnik iz Nase.
Neobično područje
Naučnici sa Univerziteta Bern u Švicarskoj i Univerziteta Arizona u SAD-u su putem simulacija istražili poreklo Sputnik Planitije, zapadnog dela srca koji podseća na oblik suze. Utvrdili su da je u davnoj prošlosti verovatno došlo do kataklizmičkog događaja koji je formirao to područje, odnosno da je u Pluton udarilo ogromno telo razmere oko 640 kilometara.
Područje u obliku srca se zapravo naziva Tombaugh Regio. Pobudilo je znatiželju naučnika jer je prekriveno materijalom koji reflektuje više svetla od okoline, zbog čega je značajno svetlije boje.
Tu je još jedna geografska zanimljivost. Sputnik Planitia pokriva područje od otprilike 1200 x 2000 kilometara, što je jednako četvrtini Evrope. Interesantno je da je to područje otprilike 4 kilometra niže od većine Plutonove površine.
Drugačiji sastav
"Dok se velika većina Plutonove površine sastoji od metanskog leda i njegovih derivata, Planitia je pretežno ispunjena azotovim ledom koji se verovatno nakon udara brzo nakupio zbog niske nadmorske visine", rekao je planetarni naučnik Heri Balantajn, naučni saradnik na Univerzitetu Bern.
Istočni deo srca je takođe prekriven sličnim, ali mnogo tanjim slojem azotovog leda, čije je poreklo još uvek nepoznato, ali verovatno je povezano sa Sputnik Planitijom, piše Indeks.
Gde je završilo telo koje je udarilo u Pluton?
Izduženi oblik Sputnik Planitije i njen položaj na ekvatoru ukazuju na to da se radilo o kosom, a ne okomitom udaru. Da je udar bio drugačiji, nastao bi simetričniji oblik.
"Plutonovo jezgro je toliko hladno da se stene nisu otopile prilikom udarca. Zbog ugla udara i male brzine jezgra udarnog tela nije potonula u Plutonovo jezgro, već je ostala netaknuta", rekao je Balantajn. Dakle, negde ispod površine Sputnik Planitije se nalazi ostatak jezgra drugog masivnog tela, koje Pluton nikada nije sasvim "apsorbovao".
Nema podzemnog okeana
Ovakav snažan udar se verovatno dogodio vrlo rano u Plutonovoj istoriji. Ali, postoji jedan problem. Gigantska depresija poput Sputnik Planitije je trebalo tokom vremena zbog zakona fizike polako da "pluta" prema polu patuljaste planete jer ima manju masu od svoje okoline. Ipak, ostala je blizu ekvatora.
Pređašnje teorije su ukazivale na mogućnost postojanja podzemnog okeana koji je gurao Sputnik Planitiju prema ekvatoru. Nova studija nudi alternativno objašnjenje. Prema simulacijama je nakon udara došlo do stvaranja viška mase koji može objasniti migraciju prema ekvatoru bez potrebe uvođenja podzemnog okeana.
"Pluton je ogromna zemlja čuda"
Naučnici smatraju da bi ova nova teorija o nastanku srca na Plutonu mogla i da rasvetli tajanstveno poreklo same patuljaste planete. Još nam nije sasvim poznato kako je tačno nastao Pluton s obzirom na to da se nalazi na rubu Sunčevog sistema i da ga je izbliza proučila samo misija Nju Horajzons.
"Pluton je ogromna zemlja čuda jedinstvene i fascinantne geologije, tako da su uvek dobrodošle kreativnije hipoteze koje objašnjavaju tu geologiju. Ali, da bismo saznali pravu istinu, moramo doći do više informacija o podzemnom delu Plutona. To možemo postići samo ako u njegovu orbitu pošaljemo svemirsku letelicu s radarom", rekla je Kelsi Singer iz misije Nju Horajzons.
(Kurir.rs/Index/Preneo: A.N.)
NE PROPUSTITE
