PARIZ - Više od 10.000 godina čovek i svinja žive u zajedništvu, otkriva analiza genoma svinje, čiji su rezultati objavljeni u časopisu "Nature", o sličnosti te životinje i čoveka.
"Studija je rezultat desetogodišnje međunarodne saradnje", istakao je David Milan, direktor odeljenja za životinjsku genetiku Instituta za poljoprivredno istraživanje (INRA) u Parizu.
Naučnici su uporedili genom domaće svinje (Sus scrofa domesticus) sa genomom 10 vrsta divlje svinje koje se mogu naći u Evropi i Aziji, ali i sa genomom čoveka, miša, konja, psa i krave.
Istraživači su ustanovili da domaće i divlje svinje imaju puno zajedničkih osobina sa ljudima - umeju da se prilagode, zaposedaju teritoriju i često uništavaju sopstveno stanište; lako se pripitomljuju, ali se isto tako lako vraćaju divljem načinu života čim to uslovi dozvoljavaju.
Svinje su, takođe, anatomski i fiziološki slične ljudima i već su korišćene u lečenju ljudi - u kardiovaskularnoj hirurgiji (aortne valvule), proizvodnji heparina (antikoagulans). Zbog te bliskosti, svinje predstavljaju savršene kandidate za presađivanje organa.
Naučnici su utvrdili i da je kod svinja prisutan jedan broj genetskih mutacija koje su povezane sa bolestima kod ljudi poput gojaznosti, dijabetesa, Parkinsonove bolesti i Alchajmera.
Svinje bi, s toga, mogle da posluže kao "model" za proučavanje tih bolesti i njihovo lečenje, objasnio je jedan od istraživača, Alan Arčibald sa Univerziteta u Edinburgu.
Proučavanje gena koji određuju osobine svojstvene svinjama omogućava naučnicima da shvate okolnosti pod kojima je čovek primitomio ove životinje.
Jedan od razloga ovog "zbližavanja", ističu naučnici, mogao bi da bude i to što su svinje u stanju da pojedu i ono što je ljudima gadno.
Jer, iako ima veći broj olfaktivnih gena (1.301) od čoveka i drugih sisara, zahvaljujući kojima ima odlično čulo mirisa, svinja nema razvijeno čulo ukusa.
Svinja, tako, može da proždere izuzetno slanu hranu ili hranu koju ljudi smatraju odvratnom.
Preci domaće svinje pojavili su se na jugoistoku Azije između 5,3 i 3,5 miliona godina p.n.e. i postepeno su migrirali ka Evropi.
