BEOGRAD - Godina 2012. je prema rezultatima za prvih 10 meseci jedna od 10 najtoplijih u istoriji posmatranja, stoji u godišnjem izveštaju Svetske meteorološke organizacije.Natprosečna temperatura je zabeležena na većoj teritoriji kopna. Za Severnu Ameriku je 2012. godina bila najtoplija u istoriji (izuzev Aljaske i Havaja), kao i za jug Evrope, severozapad Azije i za veći deo Pacifika, preneo je Glas Rusije.
I u izveštaju Američke uprave za okeane i atmosferu (NOAA) kaže se da SAD (bez Havaja i Aljaske) imaju najtopliju godinu otkako postoje merenja, sa 47 od 48 saveznih država u kojima je od januara do avgusta bilo toplije od proseka.
Prema podacima NOAA-e, prosečna temperatura u ovom periodu u SAD-u bila je 14,8 stepeni Celzijusa ili 2,2 stepena više od proseka u 20. veku. Godina 2012. ujedno je pretekla 2006. kao najtoplija dosad. Samo je država Vašington zabeležila temperature približne prosečnim, ali je i ona pogođena sušom.
Prosečna temperatura u Evropi u poslednjih 10 godina bila je za 1,3 stepena Celzijusa viša od proseka iz doba pre industrijske revolucije, pa je to bio najtopliji period otkad se podaci prate, ranije je pokazalo istraživanje Evropske agencije za životnu sredinu.
Izveštaj "Klimatske promene, efekti i ranjivost Evrope 2012" ukazao je na razlike od regiona do regiona, pri čemu oblast Mediterana muče vrućine, a sever Evrope poplave.Vrućine su u poslednjih deset godina bile češće i duže su trajale, pa su za posledicu imale vise desetina hiljada smrtnih slučajeva, upozorava se u izveštaju.U poslednjih 20 godina nivo mora je na globalnom nivou rastao za tri milimetra godišnje, prema 1,7 milimetara tokom 20. veka i taj rast je izmenio sliku priobalnih delova Evrope.
Četvrtina evropske obale erodirala je delom i zbog pojačanih aktivnosti ljudi u priobalju.Porasla je i temperatura okeana, pa su se ribe iz suptropskih mora preselile severnije, dok je na kopnu od 1980. godine zabeleženo 325 velikih poplava od kojih 200 posle 2000. godine.Kada je reč o topljenju leda, u 2007, 2011. i 2012. godini na Arktiku je zabeležen rekordno mali led u moru, na nivou polovine minimuma iz osamdesetih godina.
Topljenje leda na Grenlandu je udvostručeno od 90-tih godina prošlog veka, a glečeri na Alpima od 1850. godine izgubili su dve trećine na obimu i očekuje se da se trend nestajanja glečera nastavi.U izveštaju se navode i druge promene koje su posledica globalnog zagrevanja - sezona polena traje duže i počinje u proseku deset dana ranije nego pre 50 godina, ptice se ranije nego pre gnezde i poleću na jug, žabe se ranije mreste, a sezona insekata traje duže.Klimatske promene uticaće i na poljoprivredu.
Očekuje se manje vode za navodnjavanje na jugu i jugozapadu Evrope, ali i poboljšanje uslova za proizvodnju u drugim delovima kontinenta. Zagrevanje planete doprineće i smanjenju tražnje energije, samim tim i uštedi. Međutim, ušteda neće biti velika, jer će se više energije trošiti za rashlađivanje tokom vrelih leta.Prema prognozama, prosecna temperatura u Evropi nastaviće da raste i pred kraj 21. veka mogla bi da bude za 2,5 do četiri stepena Celzijusa viša od proseka za period 1961-90.
