KARAKAS - U glavnom gradu Venecuele, Karakasu, poslednjih nedelja treba satima tragati za brašnom, piletinom, uljem, šećerom i kafom, nestašica je i toalet-papira i nekih lekova. Nestašica ima godinama, ali stanje se pogoršava.
Socijalističke vlasti sada obolelog predsednika Uga Čavesa kažu da nestašice izazivaju beskrupulozni trgovci, ali privrednici i stručnjaci tvrde da je uzrok državna kontrola cena i deviznog kursa. Čavesova vlada je godinama prodavala jeftine, subvencionisane namirnice na državnim pijacama da bi ojačala podršku među siromašnim stanovnicima.
Ona kaže da je kontrola cena, zavedena 2003, od suštinskog značaja za zaštitu siromašnih uravnotežavanjem inflacije, dok je kontrolisan devizni kurs potreban da se spreči bekstvo kapitala. Stranom valutom, prvenstveno američkim dolarima, plaća se izvezena venecuelanska nafta.
Ekonomisti kažu da su nestašice posledica lošeg upravljanja privredom pre svega kroz kontrolu cena i deviznog kursa. Kažu i da zvanične optužbe o gomilanju zaliha hrane i o nameštanju cena služe tome da se krivica za propast ekonomske politike skrene s države.
Od predsedničkih izbora oktobra proše godine, Vlada je ograničila količinu dolara koje dodeljuje privatnom sektoru što je izazvalo nagli rast "crnog kursa" i nestašicu robe, rekao je profesor Dejvid Smajld (David Smilde), iz vašingtonske Službe za Latinsku Ameriku. Analitičari ukazuju da su veliki rashodi Vlade na socijalne programe i poklone uoči reizbora Čavesa 7. oktobra opustošili trezor.
Čavesova vlada odavno je u zavadi sa privatnim privrednicima zbog državne kontrole cena. Tako su državni inspektori 7. januara počeli racije u skladištima i kažu da su od tada našli više od 3.000 tona navodno skrivene hrane. Prošlog vikenda, Nacionalna garda je tokom prepada na pijaci u centru Karakasa zaplenila 20 tona govedine, 15 tona kukuruza i četiri tone belog luka, navodno zbog kršenja kontrolisanih cena.
U toj zemlji sa najvećim rezervama nafte u svetu, uvoz hrane raste - dostigao je oko 70 odsto ukupnih potreba, a domaća proizvodnja prehrambenih proizvoda opada. Inflacija je prošle godine dostigla 20 odsto što je najviše u Latinskoj Americi. Počev od 2007, Čavez pojačano nacionalizuje industriju i ekspropriše privatne posede. Privatne kompanije koje uvoze hranu i druge proizvode dobijaju svakog ili svakog drugog dva meseca dolare od vlade, ali novac kasni i često dobijaju manje od onoga što traže.
U prodavnicama u centru Karakasa nema piletine, mleka, ulja, mesa, pirinča, šećera i kafe. Teško je naći i kukuruzno brašno, glavni sastojak priloga uz mnoga lokalna jela, a srećicima se smatraju oni koji uspeju da nađu konzervisna jela i povrće.
