VAŠINGTON - Časopis „Forin polisi“ napravio je listu 500 najmoćnijih ljudi na svetu, jedan na 14 miliona ljudi na planeti, koji kontrolišu industriju, politiku, medije, energetiku, kao i ratove i religije.Među njima su pojedinci od Kine do Rusije, od Indije do Bliskog istoka, Evrope i Amerike, milijarderi, ali i „loši momci“, potom predsednici država i vlada, ministri, religijski lideri, vlasnici i direktori banaka i investicionih fondova.„Lista svih listi“ sačinjena je, između ostalog, na Forbsovih 100 najmoćnijih ljudi, na istraživanju Instituta za medije i komunikaciju, spisku pedeset najjačih banaka, istraživanjima SIPRI o naoružanju i industriji oružja, na Rojtersovom popisu najbolji univerziteta u svetu, kao i na spisku najvećih investicionih fondova.
Novinari Forin polisa istražili su lice i naličje novog kineskog predsednika Đinpinga i pokazali da vodi opasnu igru koristeći vojsku kao svoje tajno oružje. Predstavili su Rahula Gandija, vrlo verovatno, budućeg indijskog lidera najmnogoljudnije demokratije na svetu.Tu je i priča o nemilosrdnom šefu ruske diplomatije Sergeju Lavrovu i nabusitoj logici ruske vlasti.
Među najmoćnijih 500 su i američki predsednik Barak Obama i njegova supruga Mišel, par Klinton, ruski predsednik Vladimir Putin, Dalaj lama, duhovni vođa Tibeta, Ban Ki Mun generalni sekretar UN , Aung San Su Kki, liderica opozicije u Minamaru, Majkl Blumberg, gradonačelnik Njujorka, Džon Brenan, direktor CIA, Aleksandar Botnikof, prvi čovek ruske tajne službe FSB, ali, i šef ruske mafije Semion Mogilevič.Klub svetskih milijardera više ne čine samo „stari momci" iz Severne Amerike i Evrope. U poslednjih deset godina, uz one iz Latinske Amerike i Azije, na scenu su stigli i afrički milijarderi, pa je tako među 50 najbogatijih i Aliko Dangote, kralj cementa i šećera iz Nigerije.Najbogatiji Indijac, Mukseš Ambani “težak“ 21,5 milijardi dolara, godine 2010., je priredio „parti dobrodošlice“ za svoj dom, 27 spratova visok, najskuplji ikada izgrađeni privatni objekat na svetu, koji vredi milijardu dolara, sa "pogledom“ na siromašne četvtrti Mumbaija.
Uz sve priče o tome kako Kina brzinim koracima grabi napred u inovacijama, najbolji univerziteti su američki.
Na prvom mestu je Univerzitet Kalifornija, potom Tehnički univerzitet u Masačusetsu, Harvard, DŽons Hopkins i na petoj poziciji je Univerzitet Kolumbija.Žene na svetskoj mapi moći i dalje nisu prisutne u meri u kojoj bi trebalo da budu. Deset odsto moćnih žena je u politici, samo tri odsto u svetu ekonomije i biznisa, dok nema ni jedne žene među religijskim liderima. Među 500 najuticajnijih svetskih ministara odbrane samo je jedna žena - Dženin Henis Plašhert, holandska ministarka odbrane.One, osim u filmovima, ne rukovode tajnim službama, a ni jedna nije na čelu neke od najvećih medijskih kompanija.
Diplomatska moć je u rukama SAD, slede potom Kina, Rusija, Francuska i Nemačka, a redosled je sačinjen po broju ambasada i konzulata tih država u svetu.Zahvaljujući podacima SIPRIA - Stokholmskog međunarodnog istraživačkog instituta za mir, objavio listu država koje najviše uvoze, odnosno izvoze oružje.Uvoznici oružja su Indija (4,8 milijardi dolara); Kina (1,7 miljiardi dolara); SAD (1,3 milijarde dolara); Turska (1,27 milijardi dolara) i Pakistan (1,24 milijarde dolara). Najviše oružja izvoze SAD (8,8 milijardi dolara); Rusija (8 milijardi dolara); dok Kina, Ukrajina i Nemačka izvoze 1,8 milijardi, 1.3 i 1,2 milijarde dolara.Najmoćniji svetski brend je Koka kola. Dnevno se konzumira dve milijarde njenih proizvoda u 207 država sveta.
Virtuelna svetska moć pripada društvenim mrežama. Prvo mesto pripalo je Fejsbuku, potom slede Gugl, Jutjub, Jahu i Vikipedija. Fejsbuk mesečno poseti 837 miliona posetilaca, a vikipediju oko 470 miliona.Naftne i gasne kompanije su u poslednjih osam godina udvostručile svoju prisutnost na listama najbogatijih i najmoćnijih u svetu. Kompanija Rojal Dač šel u 20012., ostvarila je dobit od 484 milijarde dolara, što odgovara BDP Norveške.Zanimljivo je da je kompanija Epl u kojoj je Tim Kuk na čelu, u januaru imala 137 milijardi dolara gotovine, dovoljno da deset puta „spasi“ Kipar od bankrota.
