ATINA - Kontrolori leta u Grčkoj stupili su danas u četvoročasovnu obustavu rada koja će dovesti do poremećaja aviosaobraćaja u zemlji.
Kontrolori leta neće raditi od 12 do 16 časova po lokalnom vremenu, izjavio je generalni sekretar sindikata Serafim Petru grčkoj agenciji ANA.
Tokom štrajka kontrolora neće biti letova ka Grčkoj, ni iz zemlje, što će dovesti do otkazivanja letova ili njihovog odlaganja, prenosi list "Ekatemerini".
Grčka agenaija, međutim, navodi da će se na aerodromima obavljati, pored hitnih, i međunarodni letovi. Štrajk grčkih kontrolora deo je akcije solidarnosti sindikata zaposlenih u javnom sektoru - ADEDY u znak podrške sa nastavnicima srednjih škola koji su u sporu sa vladom oko uslova rada.
Štrajk su iz istog razloga za danas najavili i članovi sindikata zaposlenih u privatnom sektoru - GSEE, a ako se obistini i njihova najava, u Grčkoj će danas u obustavi rada biti dva najveća radnička sindikata.
Zaposleni u javnom sektoru i pre dva dana su štrajkovali u znak protesta zbog odluke zbog odluke vlade u Atini da, uvođenjem civilne mobilizacije, zabrani nastavnicima srednjih škola da obustave rad.
Za sutra je bio planiran generalni štrajk nastavnika u srednjim školama, ali su oni rano jutros odustali od te namere sve dok budu trajali prijemni ispiti na fakultetima, ali iz straha da bi mogli da izgube posao. "Imamo kolege koje su suočene sa otkazima, ne želimo da unesrećimo njihove porodice", obrazložio je predsednik sindikata prosvetara Nikos Papahristos.
Sud je ranije odbio zahtev tog sindikata da se suspenduje odluka vlade o uvođenju civilne mobilizacije. Nastavnički sindikat se protivi najavljenim otkazima, obaveznim premeštanjem nastavnika na nova radna mesta u zabačenije delove zemlje, kao i produžetku radnog vremena.
Nastavnici se protive i najavljenom zatvaranju i spajanju škola, kao i obaveznim evaluacinom planovima za nastavnike, za koje tvrde da će biti sačinjeni na osnovu političkih kriterijuma, a ne prema zaslugama. Plate zaposlenima u prosveti su do sada u više navrata smanjivane, kao rezultat oštrih mera štednje, usvojenih na zahtev međunarodnih kreditora.
Evropska unija i Međunarodni monetarni fond obavezali su se da će Grčkoj, koja prolazi kroz šestu godinu recesije, pomoći sa 240 milijardi evra, počev od 2010. godine.
