VELIKO OTKRIĆE ROVERA KJURIOSITI, DA LI JE REŠENA JEDNA OD NAJVAŽNIJIH MISTERIJA MARSA? NASA saopštila da je pronađena ozbiljna količina siderita!
Istraživači dugo veruju da je Mars nekad imao gustu atmosferu bogatu ugljen-dioksidom i vodu u tečnom stanju na površini. Taj ugljen-dioksid i voda trebalo bi da su reagovali sa marsovskim stenama da stvore minerale karbonata. Do sada roveri američke agencije NASA i spektroskopske analize iz orbite nisu otkrile količinu karbonata na površini planete koji bi, prema ovoj teoriji, morali da postoje.
U studiji objavljenoj u žurnalu Science podaci sa tri mesta na kojima je bušenja sproveo rover Kjuriositi otkrili su prisustvo siderita, mineral gvožđe karbonata, u sumporom bogatom stenovitom sloju planine Šarp u krateru Gejl, saopštila je NASA.
- Otkriće velike količine siderita u krateru Gejl predstavlja i iznenađenje i značajan korak napred u razumevanju geološke i atmosferske evolucije Mars – rekao je Bendžamin Tutolo, profesor Univerziteta u Kalgariju i glavni autor studije.
Kako bi proučavao hemijski i mineralni sastav Crvene planete rover Kjuriositi buši rupe duboke od 3 do 4 centimetra, a onda prikupljeni materijal ubaci u instrument CheMin koji ga analizira. Te podatke obrađuju i analiziraju naučnici u Svemirskom centru Džonson u Hjustonu.
- Bušenje kroz slojevitu površinu Marsa je kao listanje istorijske knjige. Samo nekoliko centimetara dole daje dovoljno ideja o mineralima koji su se formirali blizu površine pre 3,5 milijardi godina – rekao je Tomas Bristou, naučnik u NASA i koautor studije.
Otkriće minerala karbonata u stenama ispod površine sugeriše da je karbonat prekriven drugim mineralima za infracrvene satelitske analize. Ako u drugim sumporom bogatim slojevima Marsa ima karbonata, količina uskladištenog ugljen-dioksida bila bi deo one koja je bila potrebna da drevna atmosfera stvori uslove da bude dovoljno toplo za postojanje vode u tečnom stanju. Ostatak je možda skriven u drugim naslagama koje su vremenom izgubljene, naglašava NASA.
Rover Kjuriositi lansiran je sa Zemlje 26. novembra 2011, a sleteo je na Mars 6. avgusta 2012. Prvobitna misija trebalo je da traje samo 2 godine, ali je zatim nastavljena i on ispituje Crvenu planetu više od 12 godina donoseći najneverovatnija otkrića i najneverovatnije slike Marsa.
Kurir.rs/Telegraf
· Reaguj