TRAMP DIŽE CARINE U NEBESA: Bela kuća najavila tarife od čak 245 odsto na kineski izvoz, Peking sprema kontramere!
Najava rekordnih carina – čak 245 odsto
Bela kuća je nedavno šokirala javnost najavom mogućnosti uvođenja carina od čak 245% na kineski izvoz, što bi bila najviša carinska stopa u ovom sukobu do sada. Ovaj potez dolazi kao odgovor na kineske kontramere i deo je šire strategije predsednika Donalda Trampa da zaštiti američku nacionalnu bezbednost i industriju. U novoj izvršnoj uredbi navodi se da je cilj politike „America First“ jačanje američke ekonomije kroz poštene i recipročne trgovinske odnose.
Zavisnost i međuzavisnost
Iako SAD deluju agresivno, brojni stručnjaci upozoravaju da ne treba potcenjivati kinesku poziciju. Kina jeste zavisna od američkog tržišta, naročito za izvoz industrijskih proizvoda, ali SAD su možda još više zavisne od kineskih dobara, posebno elektronike, mašina i prerađenih minerala.
Kineski izvoz u SAD čini kompleksne i tehnološki napredne proizvode, dok američki izvoz u Kinu mahom obuhvata robu sa nižom dodanom vrednošću, poput soje, pamuka i goveđeg mesa. To Kinezima olakšava pronalaženje alternativnih tržišta, poput Brazila, dok Amerikanci teže mogu zameniti kineske proizvode.
Strateška prednost Kine
Kina ima više instrumenata u rukama nego što se na prvi pogled čini. Osim centralizovane političke kontrole i sposobnosti da brzo preusmeri tokove trgovine, Kina ima gotovo monopolistički položaj u proizvodnji i preradi retkih metala – ključnih komponenti za modernu tehnologiju, uključujući električna vozila i mlazne motore.
Uprkos američkim carinama, Kina uspešno smanjuje svoju zavisnost od američkog tržišta. Proizvodni kapaciteti se sele u zemlje jugoistočne Azije, poput Vijetnama i Kambodže, čime se ublažavaju efekti američkih trgovinskih mera. Pored toga, Kina koristi svoju finansijsku snagu – uključujući ogroman američki državni dug koji poseduje – kao potencijalni pritisak na američko tržište.
Unutrašnji izazovi i otpornost
Obe zemlje osećaju posledice sukoba. Kina se suočava sa padom uvoza visokotehnoloških američkih proizvoda, što pogađa određene industrije i tržište rada. S druge strane, SAD se suočavaju sa rastom cena, nestabilnošću na berzama i pritiskom domaće javnosti.
Zanimljivo je da je kineski politički sistem manje podložan unutrašnjem pritisku, dok američka administracija mora pažljivo balansirati između ekonomskih odluka i političkih posledica. Kineska vlada ima mogućnost direktne intervencije u ekonomiju, uključujući podršku berzi kroz tzv. „nacionalni tim“.
Uprkos svim tenzijama, Kina pokazuje visoku otpornost. Njena ekonomija je prošle godine rasla 5%, pri čemu je značajan deo tog rasta proistekao iz trgovinskog suficita. Stručnjaci napominju da bi i potpuni prestanak izvoza u SAD bio izazov, ali ne i katastrofa za Kinu.
Ipak, pokušaji da se višak proizvoda plasira na druga tržišta mogli bi izazvati globalne tenzije, jer bi se druge zemlje mogle suočiti sa preplavljivanjem svojih tržišta kineskom robom.
Iako obe strane pokušavaju da pokažu čvrstinu, analitičari veruju da SAD trenutno osećaju veći pritisak da dođu do kompromisa. I dok carine i kontramere odjekuju kroz globalnu ekonomiju, sve više se pokazuje da ovaj trgovinski sukob nije samo ekonomski, već i politički i strateški rat, u kojem Kina – uprkos svemu – drži više karata nego što se čini.
Kurir/Nova/Agencije
