IRANCI U RUKAMA DRŽE OPASNO "ORUŽJE", I SAMA PRETNJA UPOTREBOM BI POREMETILA ČITAV SVET: Ako se odluče za ovaj EKSTREMNI SCENARIO čak će im i KINA OKRENUTI LEĐA

Vol Strit je opsednut time kako bi izraelsko-iranski sukob mogao da utiče na na Ormuski moreuz, usko grlo svetske trgovine naftom, prenosi CNN. Zasad su međunarodne berze ostale relativno mirne od kada je Izrael napao Iran, a Iran mu uzvratio. Ali to bi moglo da se promeni ako rat onemogući plovidbu tankera moreuzeom, uskim prolazom između Irana, Omana i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Prema američkim podacima, kroz jednu od najvažnijih naftnih arterija na svetu dnevno prolazi oko 20 miliona barela nafte, što je četvrtina svetske nafte, navodi CNN pozivajući se na podatke Međunarodne agencije za energiju (IEA). Po drugim procenama, čak trećina.

Do sada nije bilo značajnijih poremećaja, iako agencije prenose kako tankeri oklevaju ili duže čekaju na prolaz. Ormuski moreuz ostaje otvoren, tankeri prolaze, ali broj tranzita je smanjen.

Pomorski informacioni centar JMIC u utorak je izvestio kako je prošle nedelje došlo do manjeg smanjenja broja teretnih brodova koji putuju kroz moreuz.

Zatvaranje moreuza moglo bi da podigne cene nafte iznad 100 dolara

Ali, ako Iran blokira Ormuski moreuz, to bi moglo da ima velike posledice po svetsku trgovinu naftom. Goldman Sachs upozorava da bi scenario ekstremnog rizika koji uključuje dugotrajno zatvaranje moreuza mogao da podigne cene mnogo iznad 100 dolara po barelu.

Ormuski moreuz apsolutno je neophodan za zdravlje svetske privrede, ističe on. Stalno visi nad glavom pretnja da bi Iran mogao da ga blokira, ali u tom slučaju bi se Iran suočio sa snažnom reakcijom sveta,.

Cene nafte rastu i padaju od napada Izraela na Teheran, ali na relativno niskom nivou. Od ponedeljka uveče ponovno rastu nakon što je američki predsednik Donald Tramp pozvao na evakuaciju Teherana: Vašington je signalizirao spremnost na otvoreno uključivanje u rat na strani Izraela.

Stručnjaci upozoravaju da bi čak i pretnja zatvaranjem mogla da uzdrma tržišta i naglo poveća cene energije, prenosi Euronews.

Može li Iran zaista zatvoriti moreuz?

Iranu bi bilo teško da zatvori Ormuski moreuz na duže vreme, ali analitičari RBC Capital Marketsa ističu da izraelsko-iranski sukob može da poremeti pomorsku trgovinu i proizvodnju nafte i na druge načine. Sa raketnim napadima na gasna postrojenja, skladišta nafte i rafinerije, ako dođe do produženja rata, rizik od ozbiljnog prekida snabdevanje energentima značajno se povećava. Jednostavno ne znamo kako će se ovaj sukob odvijati, mislim da se tržišta još uvek klade da će ostati pod kontrolom i da se neće uključiti SAD, neće zahvatiti energetsku infrastrukturu ni morez, kaže za CNN profesor financija Davide Akomaco.

Američka biznis mreža CNBC predviđa da je malo verovatno da će Iran zatvoriti plovni put, a možda i fizički nemoguće. Iran ne bi imao nikakve direktne koristi od zatvaranja moreuza, kaže za CNBC predsednica Transversal Consultinga Ellen Wald.

Svaki veći skok cena nafte uzrokovan zatvaranjem mogao bi da izazove reakciju Kine, najvećeg kupca iranske nafte. Nije logično da Iran povuče potez od kojeg će više patiti njegovi prijatelji nego neprijatelji, kaže Anas Alhadži iz konsultantske firme Energy Outlook Advisors.

A i većina iranskog uvoza dolazi tim putem. Kina ne želi da se protok nafte iz Persijskog zaliva na bilo koji način poremeti, niti da cena nafte poraste. Kina uvozi čak tri četvrtine iranske nafte, ujedno je i najveći trgovinski partner Irana.

Iran je više puta pretio, ali nikad nije zatvorio moreuz

Iran je 2018. godine zapretio zatvaranjem Ormuskog moreuza nakon što je američki predsednik Donald Tramp povukao američki potpis sa sporazuma o iranskom nuklearnom programu i ponovno uveo sankcije. I ranije je Iran pretio, ali nikad to nije i proveo.

“Budimo realni. Pre svega, veći deo Ormuskog moreuza pripada Omanu. Drugo, dovoljno je širok da ga sami Iranci ne mogu zatvoriti“, kaže Alhadži. Brojni brodovi prolaze kroz iranske vode, ali bi mogli zaobilaziti moreuz i alternativnim rutama, preko teritorijalnih voda Ujedinjenih Arapskih Emirata i Omana. Analitičarka američke konsultantske kuće Amena Bakr kaže da je zatvaranje moreuza ekstremni scenario – ali sad smo u ekstremnoj situaciji, pa tu opciju ne isključuje u potpunosti.

Najviše bi bile pogođene azijske zemlje. Oko 70 posto nafte i gasa koji prolaze kroz taj moreuz ide za Aziju, najveći kupci su Kina, Indija i Japan. Jedva četvrtina dnevnog protoka nafte mogla bi se preusmeriti kopnenim rutama, poput saudijskog naftovoda Istok-Zapad do Crvenog mora i naftovoda Abu Dabi iz UAE do Fudžaire, prenosi Euronews.

“Svaka dugotrajna kriza u moreuzu ne bi samo poremetila isporuke ključnih proizvođača iz Persijskog zaliva – Saudijske Arabije, UAE, Kuvajta, Iraka i Katara – već bi i učinila nedostupnom većinu svetskih slobodnih proizvodnih kapaciteta, koji su koncentrsani u Persijskom zaljevu“, upozorila je IEA svom izveštaju.

Tržišta tečnog prirodnog gasa još su više izložena potencijalnim poremećajima. Sav izvoz iz Katara, drugog najvećeg svetskog izvoznika, i UAE mora proći kroz moreuz.

IEA izveštava da je 90 milijardi kubnih metara gasa prošlo kroz moreuz u prvih deset meseci 2023., što je petina svetske trgovine tečnim gasom.

Oko 80 posto tih količina namenjeno je Aziji, a ostatak Evropi.

Kurir.rs/Jutarnji