JEDNI DRUGIMA ODSECALI GLAVE, SADA ZAJEDNO PRAVE SUPER-KARTEL: Potres u svetu kriminala kakav se ne pamti - "Zamislite da je deo Amerike stao na STRANU RUSA"

Zavađeni članovi najopasnijeg kartela na svetu, Sinaloe, pogođeni su unutrašnjim ratom i represijama od strane vlasti Meksika i Sjedinjenih Država. Sada su sklopili očajnički savez sa rivalskom bandom, preteći da transformišu kriminalno podzemlje u desetinama zemalja.

U tom previranju, frakcija kartela koju predvode sinovi narko-bosa poznatog kao El Čapo udružili su se sa starim i moćnim protivnikom, kartelom "Halisko Nova Generacija", prema rečima četiri osobe upoznate sa ovom temom. Rizičan potez El Čapovih sinova bi na kraju mogao da pretvori kartel Halisko u najvećeg svetskog trgovca drogom – promena koja bi potencijalno mogla da preoblikuje saveze i strukture moći na međunarodnim tržištima droge, kažu analitičari.

- To je kao da se istočna obala SAD otcepila tokom Hladnog rata i pružila ruku Sovjetskom Savezu - rekla je Vanda Felbab-Braun, stručnjak za nedržavne oružane grupe u Institutu Brukings.

- Ovo ima globalne implikacije na to kako će se sukob odvijati i kako će se kriminalna tržišta reorganizovati.

Korišćenje finansijske moći, stručnosti u vezi sa fentanilom i međunarodnog dometa El Čapovih sinova moglo bi da ojača globalne ambicije kartela Halisko i pomogne u učvršćivanju njegove dominacije u Meksiku, rekao je Eduardo Gerero, analitičar bezbednosti.

- To je kao da dovedete Mesija u svoj fudbalski tim - rekao je Gerero. "Kombinovanje obe sile značiće ogroman globalni proizvodni kapacitet droge".

Ali ovo preuređenje kriminalne mape Meksika verovatno će pokrenuti nekoliko velikih regionalnih ratova između suprotstavljenih grupa, dodao je.

Trošeći resurse i trpeći žrtve, El Čapovi sinovi, zvani Los Čapitos, poslednjih meseci su tražili pomoć od kartela Halisko, predajući teritoriju u zamenu za novac i oružje.

Savez, o kom su za Njujork Tajms govorila dva visokopozicionirana operativca kartela Sinaloa i dve osobe u Sjedinjenim Državama koje su upoznate sa ovom temom, sam po sebi predstavlja ogromnu promenu. Karteli Sinaloa i Halisko vodili su krvavi, višegodišnji rat za teritoriju širom Meksika, terorišući milione ljudi u tom procesu.

Obrt u ratu protiv droge naglasio je ne samo podmuklu prirodu trgovine kartela, već i kako se trgovci ljudima prilagođavaju agresivnom pritisku Trampove administracije protiv njih. Sjedinjene Države su izvršile intenzivan pritisak na Meksiko da obuzda protok fentanila, a ti napori, u kombinaciji sa unutrašnjim borbama kartela, zbližili su dva kriminalna protivnika.

Meksiko se poslednjih meseci agresivno borio protiv trgovine fentanilom, raspoređujući hiljade vojnika u federalnoj državi Sinaloa, iz koje su potekli karteli Trampova administracija je to pohvalila, tvrdeći da su zaplene na granici SAD i Meksika smanjene za 30 procenata.

Operativci povezani sa kartelom doveli su sebe u opasnost govoreći za Njujork tajms i govorili su pod uslovom anonimnosti iz straha od odmazde.

Jedan visokopozicionirani član kartela Sinaloa rekao je da Los Čapitosima očajnički trebaju sredstva, oslobađajući se finansijskih gubitaka izazvanih poremećajem proizvodnje fentanila i ogromnim brojem gubitaka u ljudstvu u njihovim redovima.

- Los Čapitosima je nedostajalo vazduha, više nisu mogli da podnesu pritisak - rekao je. "Zamislite koliko miliona svakodnevno potrošite u ratu: na borce, oružje, vozila. Pritisak je malo po malo rastao."

Rat unutar kartela Sinaloa nastao je iz raskola između dve glavne grupe. Oni koji slede sinove Hoakina Guzmana Loere, vođe Sinaloe poznatog kao El Čapo, često se nazivaju Los Čapitos, kao i njihovi vođe. Njihovi rivali slede Ismaela Zambadu Garsiju, još jednog osnivača kartela Sinaloa, poznatog kao El Majo.

Glavni znak slabe pozicije Los Čapitosa je to što bi se odrekli teritorije u zamenu za podršku kartela Halisko. Takva trgovina bi ozbiljno oslabila kartel Sinaloa jer je teritorija ključna za obezbeđivanje ruta trgovine ljudima.

Savezu je bilo potrebno meseci da se materijalizuje, jer su obe strane radile na razradi detalja - ponekad se sastajući u neutralnim zonama van svojih spornih teritorija, pa čak i van zemlje, prema rečima dva operativca kartela.

- To je kao da SAD i Kina treba da postignu dogovor - rekao je jedan visokopozicionirani operativac. "Kinezi neće želeti da idu u Sjedinjene Države, a Amerikanci neće želeti da idu u Kinu, tako da je potrebno vreme da se utvrdi gde će se održati sastanci i ko ide."

Pad kartela Sinaloa je takođe ubrzan nedavnim naporima meksičke vlade, posebno u državi Sinaloa. Stotine dodatnih meksičkih vojnika je poslato tamo, a racije u laboratorijama, hapšenja i zaplene droge svake nedelje dospevaju na naslovne strane.

Ali do sada je kartel Sinaloa dobio preveliku pažnju. U druge delove Meksika nisu slata pojačanja, a operativci kartela su rekli da su većinu proizvodnje fentanila premestili u druge države kako bi izbegli otkrivanje.

- Dobro je demontirati ove grupe, ali je gotovo nemoguće postići trajni poremećaj u protoku droge - rekao je Džon Krimer, penzionisani američki diplomata koji je služio u američkim ambasadama širom Latinske Amerike, a nedavno u Meksiku.

- Nikada ne možete zaista da zabijete kolac kroz srce celog kartela - rekao je. "Možete ih poremetiti i stvoriti haos, ali trgovina drogom se uvek vrati u normalu. To je ono što rat protiv droge čini tako frustrirajućim."

Trenutne unutrašnje borbe su počele kada je Hoakin Guzman Lopez, iz Čapita, izdao dugogodišnjeg partnera svog oca, Zambadu. Mlađi Guzman je prošlog leta oteo Zambadu i avionom ga prebacio preko granice u ruke američkih federalnih agenata.

Borba za moć koja je usledila rezultirala je sa više od 1.300 mrtvih i više od 1.500 nestalih u državi Sinaloa, prema zvaničnim podacima i lokalnim grupama za potragu, a nasilje ne jenjava.

(Kurir.rs/Njujork Tajms/Preneo: Đ. M.)