DA LI ĆE TRAMPOVE PRETNJE ZAISTA NAŠTETITI RUSIJI?! Ovo su predviđanja, sve je drugačije nego za vreme Bajdenove vladavine!

Predsednik SAD Donald Tramp najavio je nove isporuke oružja Ukrajini i zapretio sekundarnim sankcijama protiv kupaca ruskog izvoza ako Rusija ne pristane na mirovni sporazum u roku od 50 dana.

Tramp je upozorio da će, ako se ne postigne dogovor, „sankcije biti potpune – 100%“. Kasnije je zvaničnik Bele kuće pojasnio da se pretnja odnosi na sekundarne sankcije, odnosno mere protiv trećih zemalja koje kupuju ruske proizvode.

Takve sankcije bi, prema mišljenju mnogih analitičara, mogle ozbiljno da pogode rusku ekonomiju, mnogo više nego prethodne, koje su ipak omogućile Rusiji da nastavi sa izvozom, uglavnom u Kinu i Indiju, analizira DW.

Ratna ekonomija pod pritiskom

Iako je ruska ekonomija pokazala iznenađujuću otpornost u protekle tri godine, trenutni trendovi ukazuju na usporavanje. Ruski BDP je porastao za 4,1% u 2023. i 4,3% u 2024. godini, uglavnom zahvaljujući ratnom radnom režimu i visokoj državnoj potrošnji. Međutim, mnogi ekonomisti sada predviđaju da će rast biti prepolovljen na oko 2%. 

Ni ruska centralna banka ne očekuje bolje brojke - ona prognozira rast između 1% i 2% za ovu godinu, a između 0,5% i 1,5% za 2026. godinu, prenosi Interfaks. Nemački institut ifo ide korak dalje, predviđajući da će se ruska ekonomija smanjiti za 0,8% u 2026. godini.

Jedan od ključnih problema su rekordno visoke kamatne stope – trenutno 21% – koje guše privatne investicije. Posebno su pogođeni automobilska industrija, mašinstvo, građevinarstvo i proizvodnja čelika.

Rublja je ojačala zahvaljujući Trampovim signalima

Uprkos problemima, ruska valuta je od početka godine porasla za oko 40% u odnosu na dolar, što je mnoge iznenadilo. Prema rečima Vasilija Astrova iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WIIW), rast je posledica očekivanja ublažavanja sankcija nakon što je Tramp stupio na dužnost. 

„Tramp je najavio potpuno drugačiji pristup Rusiji od svog prethodnika Džoa Bajdena. Finansijska tržišta u Rusiji su reagovala euforično – berze su porasle, a rublja je ojačala“, rekao je Astrov za DW.

Ali euforija je splasnula u novembru 2024. godine, kada su SAD pooštrile sankcije Gasprombanci, ključnom igraču u energetskom i vojnom finansiranju. Banka je izbačena iz američkog finansijskog sistema, njena imovina u SAD je zamrznuta, a saradnja sa američkim kompanijama je obustavljena. To je izazvalo pad rublje od 25% i veliki potres na Moskovskoj berzi.

Sekundarne sankcije mogle bi biti usmerene na Kinu i Indiju

Trampova pretnja novim sankcijama odnosi se na kazne za zemlje, kompanije i pojedince koji nastave da posluju sa Rusijom. Senator Lindzi Grejam i grupa senatora iz obe stranke već su pripremili zakon koji bi omogućio uvođenje sankcija svim zemljama koje kupuju rusku energiju. 

Predlog zakona je već neko vreme u zastoju, ali je lider republikanske većine u Senatu Džon Tjun prošle nedelje rekao da je postignut značajan napredak i da bi se o predlogu moglo glasati pre 1. avgusta.

Prema rečima Astrova, primarne mete ovih mera biće Kina i Indija. „Kina je postala najvažniji trgovinski partner Rusije – 40% ruskog uvoza i 30% izvoza u 2024. godini biće u Kinu. Vojni delovi koji stižu preko Kine i Hong Konga su posebno važni“, rekao je Astrov.

Indija, zajedno sa Kinom, kupuje više od polovine ruskog izvoza nafte. Ali iznenađujući faktor u celoj priči, kaže Astrov, jeste Turska, koja je takođe odbila da se pridruži sankcijama – iako je članica NATO-a i deo carinske unije sa Evropskom unijom.

Hoće li se partneri povući?

Pod Bajdenom, sekundarne sankcije su bile strogo praćene i sprovođene. Kineske i turske banke koje su primale ruske uplate bile su pod velikim pritiskom Vašingtona. Trampova administracija je drastično ublažila ovo – ukinula je odeljenje u Ministarstvu finansija zaduženo za zamrzavanje imovine ruskih oligarha i smanjila sprovođenje postojećih sankcija. 

Astrov ističe da je sada teško proceniti kakav bi bio efekat novog režima sankcija. Rojters je nedavno objavio da su ruske banke uspostavile takozvanu „kinesku mrežu“ za netiranje transakcija, kako bi prikrile svoje tragove pred zapadnim regulatorima.

Sistem je aktivan već neko vreme, koriste ga sankcionisane banke i oslanja se na posrednike u trećim zemljama koje i dalje trguju sa Rusijom.

„Ne isključujem mogućnost da kineski partneri više neće strahovati od sekundarnih sankcija“, rekao je Aleksandar Šohin iz ruskog poslovnog lobija RSPP, koji učestvuje u trgovinskim pregovorima sa Kinom.

(Kurir.rs/Deutsche Welle)