OHRABRUJUĆE REČI NAUČNIKA SA FLORIDE: Korak smo bliže razvoju univerzalne vakcine protiv raka
Naučnici sa Univerziteta Floride su korak bliže razvoju „univerzalne“ vakcine protiv raka, prema studiji objavljenoj u časopisu Nature Biomedical Engineering.
Nova metoda ne cilja na određenu vrstu tumora, već stimuliše sopstveni imuni sistem tela da prepozna i uništi ćelije raka, što bi moglo da revolucioniše lečenje svih oblika bolesti, izveštava Njuzvik.
„Kod aktivnih karcinoma, imuni sistem je prevaren ili neaktivan. Ovaj pristup može da ga probudi i obnovi njegovu ulogu u borbi protiv raka“, objasnio je dr Elijas Sajur, koautor studije. Vakcina, kaže on, deluje tako što „probuđuje imuni sistem na nešto što izgleda opasno, a taj odgovor se zatim prevodi u prepoznavanje i odbacivanje tumora“. Koncept se već istražuje u kliničkim ispitivanjima na ljudima, i ako se pokaže uspešnim, mogao bi da stvori potpuno novu paradigmu u onkologiji.
Šta ovo znači za lečenje raka?
Dok većina ljudi smatra vakcine prevencijom bolesti, onkološka zajednica je uglavnom fokusirana na razvoj „terapeutskih“ vakcina, koje se primenjuju nakon što se rak već razvije. Dejvid Braun, profesor sa Jejla koji nije bio uključen u studiju, ističe da postojeće vakcine pokušavaju da usmere imuni sistem da napadne određeni tumor, što otežava stvaranje univerzalnog rešenja.
Ova studija, međutim, sugeriše drugačiji pristup. „Ideja je da sama vakcinacija, bez obzira na specifičnu metu, može dovoljno stimulisati imuni sistem da napadne rak. To je veoma intrigantna ideja, ali zahteva pažljiva klinička ispitivanja“, rekao je Braun.
Značaj ovog otkrića je ogroman, s obzirom na to da je rak drugi vodeći uzrok smrti u Sjedinjenim Državama, odmah iza srčanih bolesti. Iako su vakcine već odobrene za neke vrste raka, poput raka prostate, a druge su u poodmaklim fazama testiranja, ovo je prvi put da se nazire rešenje koje se može primeniti na sve vrste tumora.
Potencijalni izazovi i budućnost
Uprkos obećavajućim rezultatima, stručnjaci pozivaju na oprez. „Potrebne su rigorozne procene bezbednosti i optimizacija terapijskih koristi pre nego što se ova strategija može primeniti“, rekao je Hua Vang, profesor na Univerzitetu u Ilinoisu. On veruje da su, u praktičnom smislu, „personalizovane“ vakcine bliže cilju zbog veće specifičnosti i manjeg rizika od neželjenih efekata.
Jedan od ključnih izazova u razvoju vakcina jeste pronalaženje ravnoteže između efikasnosti i bezbednosti. Još jedan problem je nedostatak resursa. „Veoma malo istraživača ima sredstva i podršku potrebnu za pokretanje kliničkog ispitivanja vakcine protiv raka“, dodao je Vang.
Dejvid Braun zaključuje da, iako su rani podaci uzbudljivi, naučnici još uvek imaju „dug put pred sobom pre nego što mogu značajno uticati na lečenje“. U narednim godinama biće ključno pronaći odgovore na pitanja o najboljim ciljevima za vakcinu, idealnom vremenu primene i kombinaciji sa drugim terapijama kako bi se dokazalo da ona zaista produžava život pacijenata.
Kurir.rs/Njuzvik/Index
