TRAMP POKUŠAO DA SE NAGODI SA MADUROM PRE OTMICE: Evo kada je predsedniku Venecuele otišao poslednji voz
Samo šest meseci pre nego što je poslao američke snage da uhvate venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, predsednik SAD Donald Tramp je, umesto njegove otmice, zapravo želeo da postigne dogovor.
Tokom sastanka u Ovalnom kabinetu u julu, Tramp je jasno rekao savetnicima da želi da nastavi pregovore sa Madurovim režimom kako bi postigao sporazum koji bi dao prednost američkim naftnim kompanijama, odlučivši se za diplomatiju sa autokratskim liderom, piše Volstrit džornal.
Ipak, iscrpljen ponovljenim i neuspešnim pokušajima da nagovori Madura da odstupi u zamenu za amnestiju, predsednik Amerike je krajem decembra doneo odluku o vojnoj akciji. Drska noćna operacija, koja se u subotu završila Madurovim kidnapovanjem i prebacivanjem u Njujork, postala je primer odlučnije spoljne politike koju je Tramp najavio da bi mogao da primeni i u drugim delovima sveta.
U Trampovom drugom mandatu Venecuela je postala neočekivano središte njegovih ključnih prioriteta – masovnih deportacija, borbe protiv trgovine drogom, privlačnosti ogromnih naftnih i mineralnih rezervi, kao i dugogodišnjeg pritiska senatora Marka Rubija i drugih „jastrebova“ koji su zagovarali svrgavanje brutalnog režima.
„Venecuela je savršena oluja, ona obuhvata sve što brine Trampovu administraciju“, rekao je Eliot Abrams, koji se bavio venecuelanskim pitanjima tokom Trampovog prvog mandata.
Dve struje unutar administracije Trampa
Trampova opsesija resursima zemlje pokrenula je zakulisno nadmetanje među njegovim savetnicima i naftnim lobistima oko pravca politike prema Venecueli. Predsednik SAD je jasno stavio do znanja da mu je važniji dogovor sa Karakasom koji bi služio njegovoj agendi „Amerika na prvom mestu“, uključujući saradnju na deportacijama i povoljne naftne sporazume, nego pritisak za demokratsku tranziciju.
Tramp je čak priznao da se državni sekretar Marko Rubio, koji ga je dugo upozoravao da ne veruje Maduru, protivio takvom pristupu. Ipak, prema izvorima upoznatim sa raspravom, Tramp je insistirao: „Radimo to na moj način.“ Na kraju su Rubio i drugi savetnici prevladali, uverivši predsednika da je Maduro terorista umešan u trgovinu drogom i da neće dobrovoljno napustiti vlast.
Madurova pogrešna procena
Sa svoje strane, Maduro je Trampovu kampanju pritiska doživljavao kao blef, tvrde bivši pomoćnici i poslovni ljudi bliski režimu. „Predsedniče Donalde Trampe, morate biti oprezni jer Marko Rubio želi da vam okalja ruke krvlju“, poručio je Maduro u septembru, osuđujući američki pritisak kao pokušaj otimanja resursa zemlje.
Pojavljivao se u video-snimcima plešući na prazničnim događajima i na lošem engleskom poručivao Amerikancima da želi mir uz poruku „ne brinite, budite srećni“. Tramp je privatno izražavao frustraciju zbog tih snimaka, govoreći pomoćnicima da veruje kako Maduro nije ozbiljan.
Početak diplomatskih napora
Kada se Tramp u januaru prošle godine vratio u Belu kuću, smatrao je da je u prvom mandatu potrošio previše vremena i političkog kapitala na neuspešne pokušaje svrgavanja Madura. Ipak, pitanje se brzo vratilo na dnevni red. Za složena međunarodna pitanja zadužio je jednog od svojih najpouzdanijih saradnika, Ričarda Grenela. Zadatak je bio jasan: obezbediti oslobađanje američkih talaca, otvoriti prostor za američke naftne kompanije i ubediti Madura da ponovo prihvati avione sa venecuelanskim migrantima koje je Trampova administracija želela da deportuje.
Samo 11 dana nakon početka mandata, Grenel je odleteo u Karakas i vratio se sa šest Amerikanaca, a deportacioni letovi su ponovo pokrenuti. Do kraja decembra više od 13.600 Venecuelanaca vraćeno je u zemlju.
Dok je diplomatija trajala, energetske kompanije su snažno lobirale za ublažavanje sankcija, tvrdeći da one isključuju Amerikance iz unosnih poslova i istovremeno jačaju kineski uticaj u regionu. U julu je kompanija Ševron ponovo dobila dozvolu za crpljenje nafte u Venecueli. U maju su SAD Maduru ponudile dogovor da napusti zemlju i ode u egzil u zamenu za amnestiju od optužbi za trgovinu drogom. Maduro je tu, kao i kasnije ponude, odbio.
Vojna opcija
Neki visoki zvaničnici, uključujući Rubija, podsetili su Trampa da su američki tužioci optužili Madura da vodi narko-kartel, što je snažno odjeknulo kod predsednika. U avgustu su SAD udvostručile nagradu za njegovo hapšenje na 50 miliona dolara. „Pod vođstvom predsednika Trampa, Maduro neće izbeći pravdu“, izjavila je državna tužiteljka Pam Bondi.
Za razliku od prvog mandata, ovog puta Pentagon je brzo reagovao. U septembru je pokrenuta vojna kampanja bombardovanja navodnih plovila za krijumčarenje droge, a duž obale Venecuele raspoređene su velike vojne snage.
Do kraja leta visoki zvaničnici su počeli da razrađuju opcije za Madurovo uklanjanje. Rubio, direktor CIA Džon Retklif i drugi redovno su se sastajali. Američke obaveštajne službe, uz pomoć izvora iz Madurovog najužeg kruga, počele su pomno da ga prate, dok su specijalne jedinice uvežbavale operaciju na replici njegovog kompleksa.
U oktobru je Tramp javno ovlastio CIA da sprovodi tajne operacije u Venecueli. Nekoliko nedelja kasnije, sredinom novembra, dvojica lidera su razgovarala telefonom. Tramp je Maduru poručio da će, ukoliko ne ode dobrovoljno, SAD razmotriti upotrebu sile.
Finale
Poslednji pokušaj da se Maduru omogući dobrovoljni odlazak u egzil dogodio se 23. decembra. Odbio je. Nekoliko dana kasnije, umesto života u egzilu, helikopter je njega i njegovu suprugu iz Karakasa prebacio u američki pritvor.
„Ponuđene su mu višestruke, veoma, veoma velikodušne opcije, a on je umesto toga odlučio da se ponaša kao divljak i da se kocka“, rekao je Rubio novinarima u subotu. „I rezultat je ono što smo videli večeras.“
(Kurir.rs/Index)
· Reaguj