"AMERIKANCI KORISTE KONTROLU NAD NAFTOM DA STVORE PRITISAK NA SVETSKA TRŽIŠTA" Bumbić o nafti i geopolitičkoj igri: "Dug sukob može imati ozbiljnije posledice"
Broj žrtava je tragičan. Od prvih vesti o pogođenoj osnovnoj školi, gde je prvobitno navedeno da je stradalo 40 dece, broj je narastao na preko 100, pri čemu su među žrtvama devojčice.
Jedna od neposrednih posledica sukoba već se vidi u ekonomiji. Cene gasa i nafte u Velikoj Britaniji, a posebno u Italiji, skočile su u jednom periodu i do 90%. Iskustvo iz Ukrajine nam pokazuje da rat utiče na sve aspekte života - poskupljuje hleb, frizerske usluge, pa sada možemo očekivati i rast cena električara i drugih osnovnih usluga.
Rat se širi, strane su se podelile po ekonomskim linijama, a najveća pretnja leži u prekidu uvoza i transporta, što posebno pogađa hranu i derivatne proizvode. Posledice se već osećaju u skupljem transportu i mogućem otežanom snabdevanju.
Kako se pripremiti za život u uslovima dugotrajnog sukoba i ekonomskog pritiska, za emisiju "Ni 5 ni 6", koja se emituje na Kurir televiziji, govorili su Nenad Bumbić - ekonomista, Drago Bosnić - novinar BRIKS-a, Marko Matić - direktor Centra za odgovorne medije i politički analitičar i Nemanja Antić - ekonomista.
- Region Persijskog zaliva predstavlja najvažnije čvorište svetske naftne industrije. Nafta nije samo gorivo za automobile - ona ima ključnu ulogu u proizvodnji plastike, gume i mnogih drugih industrijskih grana, praktično u gotovo svakoj većoj grani privrede. Sa ovog područja dolazi oko 25-30% svetske nafte, što znači da je gotovo nemoguće izbeći poskupljenja u slučaju sukoba ili poremećaja u snabdevanju - rekao je Bosnić.
Uticaj američke kontrole nafte
Nadovezao se:
- Odgovornost za deo ovog poskupljenja leži na Amerikancima. Sjedinjene Države trenutno kontrolišu značajan deo globalne proizvodnje nafte, uključujući Venecuelu, Kanadu i sopstvenu proizvodnju, i prema nekim analizama koriste ovu poziciju kako bi stvorile određeni pritisak na svetska tržišta. Posledica je da energetski resursi za druge zemlje, posebno u Evropi, postaju znatno skuplji - u nekim slučajevima i pet do deset puta više nego što bi trebalo da budu - kaže.
Kratkoročni efekti sukoba na cene nafte
Bumbić objašnjava da bi, zbog viška nafte na tržištu, eventualni sukob u Iranu mogao izazvati samo privremeni talas poskupljenja, koji bi se brzo vratio na uobičajeni nivo.
- Što se tiče poskupljenja nafte, njegova dubina i trajanje zavise od dužine sukoba. Trenutno, na svetskom tržištu postoji višak nafte, što ublažava posledice. Kada je Putin napao Ukrajinu, cena nafte je skočila preko 100 dolara, a zatim je pala na oko 60 dolara. Ako konflikt u Iranu bude trajao samo dve do četiri nedelje, očekuje se samo kratkotrajan talas poskupljenja, nakon čega bi cene trebalo da se vrate na uobičajeni nivo - objasnio je Bumbić.
Dugoročni rizici za transport nafte
Dodao je da ako sukob u Iranu potraje, povećanje rizika prolaska kroz tesnac može poremetiti globalni transport nafte, jer osiguravajuće kuće već ograničavaju polise za ratne zone.
- Međutim, dugotrajniji sukob može doneti ozbiljnije posledice. Ako Iran efikasno napadne infrastrukturu za proizvodnju i transport nafte ili utiče na tesnac, može doći do dugoročnog poremećaja. I pritom nije potrebno da se tesnac potpuno zatvori - dovoljno je povećati rizik prolaska za brodove. Osiguravajuće kuće već reaguju na takve rizike, pa polise za slučajeve rata više ne važe u zoni potencijalnog sukoba. To znači da tankerima postaje neisplativo da prolaze tim putem, pa mnogi ostaju usidreni dok rizik ne opadne - kaže.
Medijski senzacionalizam i privremeni efekti
Matić ističe da dramatične vesti o poskupljenju energenata često privlače pažnju, ali ne moraju odražavati dugoročne posledice.
- U današnjem vremenu mediji trče za informacijom i senzacijama kako bi privukli pažnju i povećali čitanost i klikove. To često znači da se dramatične vesti plasiraju bez stvarnog osnova. Skok cena gasa i nafte u Velikoj Britaniji je primer koji se prenosi u medijima, ali pitanje je da li će taj efekat biti dugoročan ili samo privremen - naveo je Matić.
Subvencije kao zaštita od naglog poskupljenja
Matić se nadovezao:
- U Velikoj Britaniji, zbog potpuno tržišne privrede, promene na berzi i tržištu derivata se odmah reflektuju na cene, dok je situacija u drugim zemljama drugačija. Na primer, država je najavila da će u prvih mesec dana, ako bude potrebno, subvencionisati cene benzina kako bi amortizovala pritisak i sprečila naglo poskupljenje - objasnio je.
Kreditni rizik i nestabilnost u Zalivu
Antić objašnjava da sukobi i iranske pretnje ugrožavaju stabilnost Persijskog zaliva, što vodi do pada kreditnog rejtinga zemalja koje su dugo imale visoke ocene.
- Kada banke, bilo svetske ili domaće, centralne, poslovne ili investicione, odobravaju kredite, one pažljivo procenjuju gde ih plasiraju. Ključni faktor je kreditni rizik, uključujući i rizik države. Dugo vremena zemlje Persijskog zaliva poput Saudijske Arabije, Katara, Bahreina i Kuvajta imale su duplo A ili čak AAA kreditni rejting. Međutim, stalni sukobi i moguće raketne pretnje sa iranske strane ugrožavaju stabilnost, što utiče na pad kreditnog rejtinga - rekao je Antić.
Panika na tržištima i pad kreditnog rejtinga
Zaključuje da cene nekretnina i poslovnih objekata u Dubaiju padaju, a neizvesnost oko bezbednosti dodatno pojačava finansijski pritisak, zbog čega zemlje u sukobu gube visok kreditni rejting.
- Cene nekretnina u Dubaiju strmoglavo su pale, poslovni objekti su u riziku, a neizvesnost oko mogućih napada na američke baze, hotele i infrastrukturu dodatno pojačava finansijski pritisak. Novac je najplašljivija roba na svetu, pa je panika u regionu dovela do snižavanja kreditnog rejtinga mnogih država. Nijedna zemlja koja je u sukobu trenutno ne može da zadrži visok kreditni rejting - zaključio je.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
