"TRAMP IGNORISAO SAVETNIKE I UVEO SAD U SUKOB!" Stručnjaci o globalnim posledicama rata Amerike i Irana: "Kompromis nije ni na vidiku" - SUKOB SE OTEO KONTROLI
Dok se Iran i Amerika utrkuju u blokadama, jedna stvar je izvesna - Ormuski moreuz, ta mala tačka na mapi je knedla u grlu celog sveta.
Da li se otvara novo poglavlje u ratu na Bliskom istoku, za "Puls Srbije", govorili su Mihailo Savić, politički ekonomista, Daniel Šunter, urednik emisije Signal na Newsmax Balkans i Đorđe Todorov, Centar za društvenu stabilnost.
- Generalno, rat se retko završava bez jasnog narativa pobede - makar takvog da u oba glavna grada može da se predstavi kao uspeh. U ovom slučaju to i nije veliki problem, jer se obe strane trude da glasno poruče kako su pobedile. To posebno važi za Donalda Trampa, dok se i u Teheranu građanima šalje ista slika o apsolutnoj pobedi - rekao je Savić.
Sukob koji se oteo kontroli
Dodao je da je sada zato ključno pitanje koliko je uopšte moguće očekivati kompromis. Dve od tri ključne države koje odlučuju o ishodu ovog sukoba - Izrael i Iran - nisu spremne na ustupke. Ostaje pitanje koliko će Sjedinjene Američke Države biti sposobne da preuzmu ulogu posrednika i naprave kompromis.
- Do sada smo videli prilično neobjašnjivo ponašanje američke administracije, naročito Donalda Trampa. Uprkos protivljenju njegovih savetnika, ušao je u ovaj sukob, umesto da pokuša da ga smiri. Slična situacija dogodila se pre šest meseci, u junu prošle godine, ali je tada sukob trajao svega deset dana. Sada traje već skoro dvanaest i znatno je intenzivniji - objasnio je.
Šunter navodi da je ključni kamen spoticanja ostao isti kao i ranije - pitanje iranskog vojnog nuklearnog programa.
- Pa, početak rata na Bliskom istoku nije bilo nikakvo iznenađenje. Zapravo, samo se čekao dan kada će se to dogoditi. Već pre 28. februara vođeni su pregovori koji nisu urodili plodom. Moglo se steći utisak da je administracija predsednika Trampa verovala da će do neke vrste dogovora ipak doći i da do sukoba neće ni doći. Međutim, ključni kamen spoticanja ostao je isti kao i ranije - pitanje iranskog vojnog nuklearnog programa. Iran je uporno odbijao da se to pitanje reši - kaže Šunter.
- Taj rat je imao nekoliko faza. Ako govorimo o operaciji "Epski gnev", ona je započela kao vazdušno-pomorska kampanja. Američke snage pogodile su više od 13.000 ciljeva. Zaključak je da je vojna sposobnost Irana time značajno degradirana, ali ne i potpuno uništena. Iran je to u međuvremenu i pokazao svojim asimetričnim odgovorom. Gađani su američki ciljevi u regionu, uključujući vojne baze. Na udaru su se našle i države Zaliva, kao i jedna članica Evropske unije - Kipar - istakao je.
Tvrda linija jača od umerenih glasova
Todorov ukazuje da unutrašnje podele postoje, ali da ključni centri moći ograničavaju prostor za kompromis.
- Prema poslednjim informacijama, i unutar Irana postoje različite struje - one tvrđe, koje se protive pregovorima, i umerenije, koje bi bile spremne da sednu za pregovarački sto i eventualno popuste američkim zahtevima. Ipak, najveći uticaj i dalje ima Revolucionarna garda, koja je čuvar tekovina revolucije i predstavlja, formalno i neformalno, jedan od ključnih centara moći u zemlji. Zbog toga umereniji glasovi teško dolaze do izražaja - rekao je Todorov.
- Dok gledano sa druge strane, pristup Donalda Trampa može se opisati kao kombinacija "štapa i šargarepe", uz svakodnevne promene u retorici. Od veoma oštrih, gotovo kataklizmičnih izjava - poput one da bi čitava civilizacija mogla biti sravnjena - do pokušaja da se pregovori ipak održe. Tokom tih pregovora pojavile su se i informacije da je više od 20 kineskih delegacija odlazilo u Teheran, sa ciljem da utiču na iransku stranu i podstaknu je na kompromis. Posebno važan faktor u celoj priči jeste strateški moreuz koji se svakodnevno pominje. Danas čak i oni koji ranije nisu znali za njega mogu da ga prepoznaju na karti, jer kroz njega prolazi oko 20 odsto svetske trgovine naftom i tečnim prirodnim gasom - zaključio je, za "Puls Srbije".
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
