PLANETA NA PREKRETNICI, NAREDNI MESECI ĆE ODLUČITI SVE! Da li je trenutna situacija uvod u Treći svetski rat?

Bliski istok ključa ispod površine, more postaje nova linija fronta, tanker više nije samo brod, već potencijalna iskra globalne krize, a svaki potez velikih sila nosi težinu koja može uzdrmati čitavu planetu. U isto vreme, Ukrajina vodi bitku koja se više ne dobija samo na terenu, već i u bankama, fabrikama oružja i političkim pregovorima. Dok milijarde evra održavaju sistem u životu, nad severom se nadvija nova pretnja, a pitanje protivvazdušne odbrane postaje pitanje opstanka.

Vinko Pandurević je objavio knjigu "Novi hladni rat i druge vruće teme", u kojoj analizira ključne pokazatelje savremenog hladnog rata, kao i načine na koje se on reflektuje na našu zemlju.

- Ja sam u knjizi uspeo da identifikujem 12 uzročnika koji dovode do izbijanja novog hladnog rata i načine na koje se on manifestuje. Njegov početak vezujem za period od 2007. godine, kada je predsednik Putin na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji govorio ukazujući na opasnosti unipolarnog sveta, koji je tada već bio uveliko narušen. Nakon ukidanja bipolarnog poretka sveta, Amerika je, po nagovoru Džordža Buša Starijeg, lansirala novi svetski poredak u kojem jedna zemlja – Sjedinjene Američke Države – dominira. To je bio unipolarni poredak, u kojem je obesmišljena uloga Ujedinjenih nacija, pa su počela da važe pravila koja diktiraju Zapad i Amerika, dok Povelja UN više nije imala isti značaj - kaže Pandurević i dodaje:

- Na novi hladni rat utiče veliki broj faktora: regionalni ratovi, poput aktuelnog sukoba u Ukrajini, ali i raniji konflikti, uključujući i postjugoslovenski prostor. Tu su i hibridni rat, trka u naoružanju, raskidanje starih i stvaranje novih vojnih saveza, procesi globalizacije i desuverenizacije država, borba za energente, kao i sukobi u sajber prostoru. Sve to dovelo je do krize unipolarnog poretka, ali i do jačanja država koje su tokom Hladnog rata bile snažne, zatim oslabile, a sada se ponovo uzdižu. Danas već imamo obrise multipolarnog poretka, a period prelaza od unipolarnosti ka multipolarnosti nazivam vremenom bez poretka.

Bez primirja u savremenom hladnom ratu

Aleksandar Mihailović potvrđuje da u hladnom ratu, za razliku od klasičnih sukoba, nema pravog primirja i ističe da je novi hladni rat započeo početkom 2000-ih godina:

- Stari hladni rat počinje sa Čerčilom 1946. godine, ali se, prema nekim autorima, završava 1989, a prema drugima 1991. godine, kada je ugašen Varšavski ugovor. Međutim, kada je počeo novi, tu dolazi do razilaženja jer se pokušavaju prikriti određene činjenice. Danas su metode drugačije, nekada je postojalo određeno ‘džentlmenstvo’ u ratu, dok danas više nema nikakvih kočnica. Ukinuti su gotovo svi ugovori koji su ograničavali naoružanje. Pojavio se veći broj nuklearnih sila, a postoji potencijal da ih bude još više. Granica između rata i mira danas je veoma tanka, a hibridni rat se vodi već dugo i donosi veće žrtve nego što je bio slučaj čak i u Drugom svetskom ratu.

Rat kao stalno stanje sveta

Pandurević smatra da je rat stalno prisutan u istoriji, dok se menjaju samo njegovi intenziteti. Istorija je, kako kaže, ispunjena i hladnim i vrućim ratovima koji se neprestano smenjuju, tako da dok se u jednom delu sveta vodi hladni, u drugom istovremeno traje vrući rat. Na pitanje kada će se to završiti, odgovara da se neće završiti nikada.

- Pogledajte Bliski istok, 40 godina ovog režima u Iranu omogućila je Amerika. Godine 1953. državni udar, kada je svrgnut predsednik vlade Irana, doveo je do nove krize u Iranu i kasnije do Islamske revolucije. Iran je 40 godina bio uslovljen tim odnosom sa Amerikom, tom dualnom organizacijom sistema, kao i svojim uticajem među drugim islamskim zemljama na Bliskom istoku. Slična situacija je i u Ukrajini, jer je Ukrajina nekada bila centralna tačka pored Rusije i Sovjetskog Saveza. Još davno je rečeno da, ako hoćete da uništite Rusiju, uzmite joj Ukrajinu. Bez Ukrajine Rusija je mala regionalna sila, a sa Ukrajinom je svetska sila, super sila, posebno jer poseduje nuklearno oružje - zaključuje on.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 9 za korisnike SBB EON, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs