"NAKON ŠTO JE TRAMP PREŽIVEO NAPAD, POKRENUTE SU TEORIJE DA JE SVE SAM ORGANIZOVAO RADI REJTINGA!" Stručnjaci: Ovo nije izolovan incident, već deo šireg obrasca
Serija pokušaja atentata na Donalda Trampa ponovo je otvorila pitanja o bezbednosnim propustima, političkoj polarizaciji i ulozi medija u stvaranju atmosfere koja može podstaći nasilje.
Ko zaista želi da ubije Donalda Trampa i da li se atentatori mogu klasifikovati kao profesionalci, s obzirom na način pokušaja atentata, za Kurir televiziju, otkrili su Ilija Kajtez, sociolog i stručnjak za bezbednost, prof. dr Stevica Deđanski, predsednik Centra za razvoj međunarodne saradnje i politički analitičar i dr Dejan Miletić, direktor Centra za proučavanje globalizacije.
- Donald Tramp je već dugo meta - još od kampanje, pa i nakon nje. Ljudi oko njega su takođe bili mete, a sada je ponovo direktno ugrožen. Postavlja se pitanje: čija je on zapravo meta? Moramo da razdvojimo stvari. Tokom kampanje postojao je očigledan pokušaj atentata. Po mom mišljenju, to nije bilo spolja, već iznutra - od strane službi koje su trebalo da ga štite, a nisu odradile svoj posao kako treba. Ovo zasnivam na činjenici da je postojala visoka zgrada koja nije bila obezbeđena. Nakon toga, napadač je eliminisan, što znači da više nema ko da govori o pozadini događaja - rekao je Deđanski.
Atmosfera koja može imati posledice
Kako Deđanski kaže, Tramp je taj napad preživeo, a zatim su krenule teorije zavere da je sve to navodno sam organizovao kako bi podigao rejting. To su besmislene tvrdnje - ko bi dozvolio da mu neko puca u uvo sa velike udaljenosti? Ipak, takve priče prolaze u medijima poput CNN-a, Nju Jork Tajms-a i Vašington Post-a, kao i u širem liberalnom medijskom prostoru. Ta satanizacija Donalda Trampa se nastavlja.
- Danas se to radi na drugačiji način. Pošto atentat nije lako organizovati, kroz kontinuiranu negativnu kampanju stvara se atmosfera u kojoj se kod psihički nestabilnih pojedinaca može javiti ideja da je ubistvo političkog protivnika opravdano ili čak -"ispravno." Tu vidim paralelu sa Srbijom, gde pojedini mediji, poput N1 i Nove S, kroz konstantno širenje negativnih i često netačnih narativa stvaraju klimu netrpeljivosti. Oni naravno ne pozivaju direktno na nasilje, ali kod određenog dela publike može se razviti osećaj da je takvo ponašanje opravdano. Većina ljudi to neće uraditi, ali uvek postoji neko nestabilan ko može reagovati.
Kajtez ukazuje da bi najviši nivo zaštite morao da spreči i približavanje štićenoj zoni, te da ovakav slučaj otvara pitanje ozbiljnih propusta u obezbeđenju.
- Tokom kampanje nivo obezbeđenja je ipak niži, jer je u pitanju predsednički kandidat. Međutim, sada govorimo o predsedniku Sjedinjenih Američkih Država, gde bi trebalo da postoji najviši mogući stepen zaštite. Ipak, očigledno je da neke stvari ne funkcionišu dovoljno dobro. Predsednik ima više bezbednosnih prstenova - često se govori o pet ili šest nivoa zaštite. U takvim okolnostima, da neko uspe da dođe do predvorja zgrade ili hola gde se održava događaj, predstavlja ozbiljan bezbednosni propust - objasnio je Kajtez.
- Naravno, situaciju dodatno komplikuje činjenica da je predsednik veoma medijski eksponiran i da prisustvuje velikom broju događaja sa mnogo ljudi. To povećava rizik i otežava kontrolu svakog pojedinca u okruženju. Ipak, govorimo o jednoj od najmoćnijih obaveštajnih zajednica na svetu, pa se s pravom postavlja pitanje kako dolazi do ovakvih propusta. Ono što je posebno važno jeste da se razmotre svi mogući uzroci. Teško je dati jednostavan odgovor. Da li je reč o unutrašnjim političkim podelama u Americi, o čemu se često govori kroz sukob različitih političkih i ideoloških struja? Ili možda postoje i spoljni faktori? - kaže on.
"Sedam ili osam atentata na Trampa"
Prema onome što se pretpostavlja, napadač je uspeo da prođe pored kontrole za detekciju oružja, zapuca, i zatim pokuša da se probije dalje, pre nego što je zaustavljen. To, naravno, ukazuje na ozbiljne propuste u bezbednosnom sistemu, iako detalji još uvek nisu potpuno razjašnjeni, rekao je Miletić.
- Zvanično, ovo je treći pokušaj atentata na Donalda Trampa u poslednje dve godine, dok se nezvanično pominje da ih je bilo i sedam ili osam. Pored toga, imamo i ubistvo Čarlsa Kirka, a svi ti slučajevi se na neki način dovode u vezu sa Trampovim političkim pokretom. Ovaj poslednji incident je posebno interesantan zbog same lokacije. Skup se, prema dostupnim informacijama, održavao dva nivoa ispod glavnog ulaza. Dakle, nije bilo dovoljno samo ući u zgradu - napadač je morao dodatno da se spusti do prostora gde se događaj održavao.
- Istovremeno, u Sjedinjenim Američkim Državama postoji izražena anti-Tramp atmosfera, koja se često opisuje kao svojevrsna histerija. Ona se delom oblikuje kroz medije, ali treba reći da i sam Tramp svojim ponašanjem doprinosi takvoj klimi. Njegove političke i javne odluke često su nepredvidive - od toga da od saveznika pravi protivnike, do retorike koja uključuje oštre i ponekad kontradiktorne izjave. Na primer, istovremeno može tvrditi da je ostvario pobedu, a zatim zagovarati nove sukobe ili eskalaciju - za "Puls Srbije", zaključio je Miletić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
